Стражилово

1369

СТРАЖЕМОВО. БР. 48.

1370

женских служи дух за своју а не разум.)

то, да појачају лудост

Дошавши до краја рад сам напоменути, е је морала пасти и по која оштрија. Да ми није стало У Вудимиешти.

до ствари, ћутао бих; али овако сам гледао, да што боље изнесем то питање у нас. Питање је замашно, а мени се чини, да сам га слабо расветлио; али баш за то нек се иојави какак јачи луч, Да српској свести буде потггала! Даза Секулић ==»-5==6Ф<>гО~$#==3-«^

ОЦЕНЕ И НМ1ЈЕКА I ГШбМО ОБОАЛУАШЕ СЈЕСЕ И ОК1ЈОО ООВА /1УОТА (о»1 2 <Зо 6 восПпе). ТЈгедепо 0(1 (1ги81уепод оДћога $>§. К. В1асће-А. 11ои1ез-Ее Сош. ХЈ Бићгоупјки Иродгабја Е1оп 1886. 8-на, 48 страна. 1г(1апје Ггапсивкод ћјдјјепвко® <1ги§1уа. Цена 20 новч.

Француско друштво за хигијену расписало је награду у години 1881. на расправу под горњим именом. Одбор тог друштва наградио је пет расправа и онда дао одбору од три лица, да из награђених списа састави једну расправу. Тако је постала горња књижица на француском језику. На српско-хрватски превео ју је Нико Селак а француско хигијенско друштво штампало ју је о свом трошку. Малена је доста ова књижица и опет је у њој поуке за родитеље, који су ради, да им деца буду здрава, чила, весела; пуно је ту свега, на што родитељи имају да пазе, па да дечијем здрављу ударе добар, тврд, здрав темељ за будући им живот. У књижици је после кратког приступа једанаест одељака. У првом је реч о стану, и „паметан отац ваља да изабере стан простран, колико је више могуће, да има доста зрака, да је добро расвијетљен а нада све да није влажан". Особито по варошима треба пазити на ово, јер никад не треба заборавити, да здравље дечије зависи много од стана, у коме живе. У истом одељку говори се и о прању и рибању пода. Други одељак говори о зраку и светлости. „Ако треба изабрати за дијете једно од двоје: или добру храну или чисти зрак да га дише, није од потребе у дуго размишљати: боље је друго." Овоме не треба ништа да додамо. Нека су деца што више на отворену месту; кадгод је можно. Лети већи део дана, у пролеће и јесен најмање четир до пет сати, зими пак, кад год сунце сија. Да велика топлота није добра за децу, доказује нам трећи одељак. Најбоље је од 10 до 14 или 15 степени целзијевих.

ПРИКАЗИ, У одељку „спавање" има говора о одру и сну. Постеља је понајбоља од гвожђа, душек и јастук нек је од струње или од каквог биља као сена, сламе итд. а никако од вуне или перја. Креветне аљине ваља често мењати. Сан миран даје деци снаге. „Све до четврте године дјеца ваља да спавају днанаест ура сваку ноћ; од четврте до шесте могу само десет." И дању могу по нешто спавати. Одељак пети говори о оделу а шеети о храни. Овде је главно начело: „не хранимо се оним, што једемо, већ оним, што пробавимо" и — у том смислу лепо се разлаже у књижици овој о храни и храњењу деце. У одељку седмом је реч о чистоти тела. Ту се препоручује прање детета млаком водом, „која нек буде то хладнија до пете године". Кад и како се то ради, не заборавља се навести у овој књижици. И о тоалети дечијој расправља се овде. „Проти обичају, кога се држе већи дио мајака, које се охоле, држећи дјеци пуну главу дугих коса, ми ћемо што више можемо препоручити да им чине носити кратке косе све до шесте или седме године, била деца мушкога или женскога спола. Тим ће се држати лакше кожа од главе чиста а за будуће ће им унапријед справити лијепу косу.' г За овим у новом одељку расправља се о хигијени и одгајању сјетила — чула. Узима се свако чуло посебице и о сваком се навађа, што је најнужније и најглавније. Девети одељак говори о „вјежбању, излажењу, шетњи". Потанко се наводи, како да се у том погледу влада мати с дететом до шесте године; напомињемо, како треба пазити, да се деца не заморе јако. Што ее пак гимнастике тиче у овом добу, вели се ту, да у „потпуном смиелу ријечи није потребна." Одељак десети посвећен је „учењу и штети, коју наноси то у другој доби живота". Родитељи су често сретни, кад им дете у трећој или четвртој години зна већ читати ил приповедати и т. д. но треба да знају, да кад дорасте до доба од оз-