Стражилово
1401 . " I ■
СТРАЖИЛОВО. БР. 44.
1402
Џ'3 I -и још већма саветовао, да је по Вас
кно, кад већ хоћете да пишете историчпе ДШа &ге и оцене историчних чланака, да учите историју нашег српског народа, почем се и из исте оцене види, да је Ви врло слабо знате. Ја Вам пак у поменутим својима примедбама за то рекох, да учите историју нашег српског народа, што видећи да имате вољу на писање историјских чланака, а да Вам за то оскудева и нужпо знање, рекок Вам у доброј памери онај савет. А да сте га, после онаке тврдње у 33. бр. о.. л. и заслужили, то држим, да сад већ и сами увиђате, и због њега, пре би требали да ми благодарите, но да се због њега на мене жалите и срдите. А да Ви тек у оцени Дучићеве расправе у 15. бр. „Јавора" о. г., показасте да слабо знате историју нашег српског народа, ево Вам доказа. 0 оцени Вашој на оцену Дучићеве оцене превода Милашевог „Зборника правила св. отаца", не ћу ништа овде говорити. Но дај да видимо, шта ви рекосте у Вашој оцени за Дучићеву оцену и приказ Милашеве броШире: „Каноничко начело православне цркве при разређивању црквених власти." Ви у њој рекосте: „Прочитавши ово најновије дело г. арх. Дучића, врло нам је мило, што можемо за-њ рећи, да је оио написано угледа достојном
објективношћу, дубоким и јасним ногледом у историју прошлости наше народне и црквене." А шта рече г. арх. Дучић у својој оцени и приказу? Он измеђ осталих историчних неистина, о којима ћу ја у „Гласу Истине" већ коју више рећи, пошто са 45. бр. о. л. данашњи г. уредник овог листа одступа од његовог уређивања, рече и ове историчне неистине: 1) да православне автокефалне цркве знаду и признају, да архијепископија и митрополија карловачка има власт само над српском иравославном црквом у Аустро-Угарској, ма да је факт, да она има власт само над православном црквом живећих Србаља у Угарској, а да у Аустрији живећи Срби потпадају под буковинску митрополију а 2) да патријаршеско достојанство српског патријарха у Карловцима зависи од добре воље цара аустријскога и краља угарскога, да га иотврди или не потврди ма да је оно факт, да оно не зависи од његове добре воље, но да је § 5. IX. законског чланка угарског сабора од 1868. осигурана титула патријарха српског, архијепископу карловачком и митрополиту српском. И Ви не могосте у Дучићевој расправи ни ове погрешке уочити и исправити? Па да не имадох право, што Вам рекох и што Вам и паки велим: учите историју нашег српског народа! За сада у овоме листу збогом, шат се временом у ком другом опет састанемо. в. С. Д.
ОЦЕНЕ И КЊИГЕ ЗА НАРОД. Издаје „Матица Српска" из задужбине Петра Коњевића. Свеска 1. Перо КоњевиИ народни добротвор , написао др. Илија Вучетић. — Свеска 2. Буквица здравља, за народ написао др. М. Јовановић-Батут. — Свеска 3. Буквица болести, за парод написао др. М. ЈовановићБатут. У Новом Саду. Српска штампарија дра Светозара Милетића 1885. Цена свакој свесци 10 новч.
Задужбина великог народног добротвора Петра Коњевића оживела је. Пред пама су три књиге у један мах. ИГта је у којој свесци јасно се види са самог насловног листа њеног. 1. Никад лепше мисли него да ирва свеска донесе живот оног, који је основао задужбину саму својим великим даром. Нека сваки читалац чита прво „каквим је ванредним родољубним жаром задахнута била душа човека" — зацело ванредног човека Петра Коњевића. Име овог добротвора а на овај начин, како је „Матица Српска" започела, биће непрестано пред очима толиких и толиких читалаца српског народа.
ПРИКАЗИ, Ма да је живот Пере Коњевића био кратак и сувише кратак, ипак је др. И. Вучетић лепо га описао и истакао главну карактеристику у Пере Коњевића. Па све и да није тако нацртан живот а јесте — вредно је, да сваки читалац ових „Књига за народ" прочита живот добротвора народног. На крају прве свеске, од стране тридесет прве до тридесет шесте јесте прогрш, кога ће се држати књижевно одељење „Матице Српеке" издајући књиге за народ. Испред тога је „основно писмо за закладу Петра Коњевића." Програм овај треба да прочита сваки књижевник и сваки онај, који је вољан и приправан умном својом снагом помоћи народу нашем. Друга свеска па за њом и трећа јесте из науке о чувању и нетовању здравља. Сама имена тим свескама кажу, о чему се расправља у њима. 2. Свеска друга има шест одељака и по реду ово су: учи, да зпаш чувати здравље, држи се чисто, пази на храну и пиће а буди умерен, брани се од непогода, ради, одмарај се и разумно уживај, дижи децу, то ти је узданица.