Стражилово
1403
СТРАЖИЛОВО. ВР. 44.
1404
У буквици болести седам је одељака: не бој се болести, ал је не запуштај, двори болесника, тражи праве помоћи, помози се и сам, чувај се заразе и прилепе, пази на болесника и кад се придигне, умери се и над самртником. То је, шта све има у прве две свеске. Као што се већ из овога види, прибрано је ту и поређано све, што се односи на здравље људско. Малеие су ове књиге али је у њима врло много поуке и сваковрсне. Скоро се не да ни замислити, да у тако малим књигама толико вредних ствари имаде. Све је вредније једно од другог за сваког читаода, за сваког човека. Не можеш наћи, шта је најбоље, на да то наведеш, — све је једно као и друго: све ти је од користи. Обе ове књижице право су благо за све. По садржини својој а још више по ваљаности пристају у „Књиге за народ" зацело врло згодно. 3. Нешто ново, сасвим ново налазимо у овим књигама, које је за народ написао Милан Јовановић-Батут: и у једној и у другој подељен јематеријал по бројеви, — ваљда зато што су буквице. У „буквици здравља" је 338 бројева а у „буквици болести" опет 324. Са врло малим изузетком поједини бројеви тако су удешени, да су сасвим за себе целина. Прочитај један број, који год хоћеш скоро, па знаш, шта си прочитао. Ово је и зато добро, што можеш књижицУ узети, ма где отворити и одмах читати а не све по реду Више пута нема човек времена, да седне па да се зачита ал инак би нешто имао и могао, коју страну прочитати, па и мање. Но не да се у свакој књизи помало читати па да целина не страда, у овим буквицама то се може радити. Неколико реди прочитај. местимице и ред, па је целина ту. Добије човек минут-два времена паињих може употребити на своју корист. Нека прочита неколико бројева само, па и један и има да упамти већ доста, исто ће му зацело од асне бити. Као што свако зрно бисера из низа има вредности и цене своје, тако и сваки број у овим буквицама. Рећи можемо, да је сваки број зрно бисера а сви заједно низ бисера. 4. Као што је свако дело Батутово зачињено и испринлетано то наводимо из народних песама, то пословицама и изрекама из народног живота, тако и ове буквице; шта више овде је свега тога врло много, можда и сувише. Ту је народна пословица, ту народна приречица, па свето писмо, па мудре изреке Доситија Обрадовића и т. д. Све је ту упле-
тено у чист језик и јасно разлагање, отуд ти се и мили читати. Сваки одељак почиње са иеколико навода; све пунији један од другог, све једрији један од другог. А сваки свршује са бројем, у коМе мање-више изказује се све оно, о чему се у целом одељку говорило. Из свега ухваћена је језгра, нађеп је у св. писму ил у народу згодан навод па тиме завршен одељак. 5. Ове прве три свеске потпуно су књиге за' народ по садржини, својој. Дај, боже, да их народ прими радо и много. Што се спољашњег изгледа тиче — није нам нознато, да има и једног издања, које у народ улазе, тако лепог и угледног. Обично се ту даје рђава артија, штампа је ситна а слова рђава. Ове „Књиге за народ" баш се у том и разликују, пгго су на лепој артији а_ са лепом штампаном, јасно и чистом; слова су крупна. Штампарских погрешака нема. Читали смо све од речи до речи и у све три књиге опазили смо само једну једину погрешку на страни 36. и то је челад у место чељад. 6. Србима су требале „Књиге за народ." Покретане су већ, но не у оваком обиму и са оваким илеменитим смером Народни добротвор приложио је „Матици Српској" и сриском народу. „Матица" је у том дару нашла срество да покрене ове књижице. Књижевно одељење стараће се, да свеске буду боље од бољих а на народу нашем остаје, да се користи књигама овим. Само ће се онда народ ноказати достојан племенитог, и родољубивог срца Пере Коњевића и великог му дара, ако пригрли сваку књижицу редом те ју прочита и на своје добро употреби, што у.њој нађе. За прве три свеске рекосмо већ, да су за иарод. Пригрли их, народе, зато. Препоручујемо ти их, купуј их и тражи, па се храни из њих храном ду. ховном. Ко ијоле може, ко воље има — а треба да има, — ко снаге осећа, нека растурује ове књижице. Нека продру у сваку кућу, у сваку породицу, иа нека их чита и мало и великом - кајати ее неће. На жалост растуривање наших књига сваке руке застало је јако у последње време; купује се врло мало а најслабије поучне књиге — теже ће се и ове књижице у почетку распродавати, ма да су тако јефтине; та десетак! Треба сад баш пријонути великом вољом па истрајати а доцније ће тражити народ сам ове диста корисне књиге. Нека је сретан почетак оваким „књигама за народ". о. м.
•м ЛАЛ1М\Г1Л ^