Стражилово

1437

СТРАЖИЛОВО. БР. 45.

1438

књигу прочитаћемо па спремити, тек ако приликом баш каквом иотражимо ју по који пут. Калеидар виси по читаву годину у прозору нашег човека или стоји за икоиом кућном, па чим седне газда, а и друго писмено чељаде, за сто, машиће се календара; потражиће можда што у њему, што мора, но преврнуће и на други лист, где баш не мора, па ће и ту прочитати по штогод; нек је мало, ал инак ће читати. Календар се према данашњим приликама преврће и чита највише. Кад је дакле тако, то треба да је у њему све без разлике онако. од чега ће читалац буди какве користи имати. Сваки ред у календару мора имати своје цељи, зато мора сваки и уредник и издавач ово увек на уму имати и према томе равнати се. Од десетак година па оваМо добијају читаоци српских календара сваке године по један два добра календара у руке своје. Ту је „Орао", ту „Годишњак", па био и „Српски Соко". Истина излећу и разлазе се и други. силни, календари, но ти су мање-више слабије вредности. „Орао" се свагда одликовао садржином својом: и разноврсном и здравом. У њему је било и забаве и поуке и поучне забаве и забавне поуке; па и других ствари, које се већ одомаћиле у календару српском. Сваке године поздрављен је „Орао", но и заслужио је. Није ни ова, дванаеста година заосгала иза преходница јој. Календарски део, календарион, уредио је проф. А. Сандић. Сандић је већ изашао на глас као вешт уредник овог дела, па то и јесте. Не верујемо, да би ико боље знао то удесити. Пуно је ту свега. Да богме, да сад иде~и Сандићу лакше, јер може увек оставити по гдешто и непромењено или из „ГодишЊ1ка" у „Орао" пренети. Други део „Орла" грана се на народне задужбиие, забаву, народно здравље, народну привреду, правне поуке, народну наставу, белешке и опис слика; на крају су вашари и многи огласи. „Орао" је скоро сваке године доносио животонисе достојних народних добротвора, па и ево и ове'; шта више донео је и слике народних добротвора мајор-Мише Анастасијевића и Атанасија Гереског. Зацело, да ова два врла човека заслужују вечна спомена у народу српском а све са својих великих дела милости. „Црвоточина" приповетка је из српског живота и то сеоског, ал је, рекли би, на брзу руку написана, па зато ће и бити јој онаки прек свршетак. Из „народног удравља" има двачланка: „алко-

холизам" од дра ђорђа Натошевића и „правила за очување здравља" од **. Име др. Натошевића не избива из календара; познат је др. Натошевић добро сваком са својих изврсних чланака, у којима већином напада на зла, која су већ јаког корена ухватила и у нашег народа. У овом седмом чланку набраја нам, „колико њих пиће алкохола с ума сведе". Нека то бар колико-толико поплаши пијанце, на нека се окану пића. — Други чланак из народног здравља каже нам правила, којих се ваља држати, па да се здравље чува. Сведено је све под три броја но има и додатка. И овај чланак као и „алкохолизам" треба прочитати ал примећујемо, да нас тачка друга у њему, у којој је говор о храни и храњењу, одводи у чисте вегетеријанце. Ако се многи и многи не слажу са вегетеријанством а још мање их се влада тако, ипак је вредно прочитати овај чланак. Чланци „орлићева кошница" од Јована Живановића, „о гајењу пиће" (од ?) и „вртарске поуке" од Б. спадају у народну привреду. Од ових је најбољи први чланак. Добро је урађено, што је у календар уведен и закон о разрешењу граничарских задруга у Угарској. Како је народна настава од најјачег утицаја на развитак народни, то се и у овом календару много на то пазило: има о томе пет чланака а можемо рећи и шест, ако „српску рађу на земаљској изложби у Будимпешти" урачунамо овамо. Први је: кућа је први бранич народности" од С. В. II. 0 чему се овде р. справља, види се из овог завршетка: „српска је кућа само онда први и најјачи бранич српске народности наше, ако се у њојзи негује наш красни српски језик, ако се ори по њојзи српска песма и православно појање, ако се у кући живи по нашем лепом старинском, народном и црквенском обичају, ако се у кући с поносом спомиње српско име, ако се подржава и освежава успомена на наше славне претке причом, песмом и сликама, ако се кућа наша служи и реси српском народном рукотворииом." Напослетку се С. В. П. обраћа српској мајци, српској љуби, јер она је први и најмоћнији борац за свој мили род. Чланак заслужује свакојако, да се прочита пажљиво. — „0 дацијама или како се обогати" чланак је, у ком се прича, како треба да ми бољи будемо па ће и време бити, како рад и штедња јесу једини путеви ка богаству. „Завреди и заштеди." Чланак није оригиналан. — За управитеље месне школске добро је написан члапак: „Шта могу месни школски управитељи." Ту се набраја, шта све има да ради и на што да пази управитељ, п а да се у школи покаже што већи и бољи усиех.