Стражилово

СТРАЖИЛОВО

12

ЗА НАЧЕЛО. Р 0 М А II М И Л А Н А С А В И 1 А. ПРБИ ДЕО.

I.

о, и ми смо красном човеку издали собу иод № кирију, рече једног јутра госпа Агата свом мужу и уђе му у собу; помисли само, шта ми је сад баш казао! Мајстор Флоријан нодиже главу са посла, гурне наочаре на чело и погледи своју жену, као да би хтео рећи: а шта ти је казао ? — Казао ми је, настави госпа Агата живо, да му уклоним иконе из собе, не требају му, јер приказују и тако саму лаж и обману. И ако их не уклонпм лепо, он ће пх бацити кроз прозор. Шта велиш само на то! Мајстор Флоријан није на то рекао ништа, само је подигао обрве и рамена а уста је стиснуо и иовукао им ћошкове доле, да су изгледала као каква копита. — Да уклоним тако лепе иконе! говорила је госпа Агата даље и не пазећи на мужа. А метла сам му нашу најлешпу чело главе, матер божију са седам мачева у грудима а над диваном твога патрона, светог Флоријана, како гаси ватру. Па сад да их уклоним! Али, дода опет и поче вртити главом, шта знам радити! Какав је, може нас и оставити а соба нам је била и тако четир месеца празна. Иосле тих речи изађе госпа Агата да изврши иалог и да уклони иконе а мајстор Флоријан спусти опет наочаре на иос а нос загњури у порао, у неке старе чакшире, које је крпио. Лице му није показивало никакву промену на вест, што му је саопштила жена, и своју иглу забадао је ревносно у чоху, да је одмах за тим тргне у вис и да је после тога опет забоде у чоху. Као да је већ заборавио на оио, што му је жена рекла мало пре. Међу тим је ова лагано ушла у собу, из које мора да уклони тако лепе иконе. Са тешким уздисајем скине најире матер божју са седам мачева у грудима, убрише је крпом и положи на сто; за тим се са још тежим уздисајем попне на диван, скине са дувара светог Флоријана, патрона свога мужа, спусти се опет на земљу, убрише је такође и мете је на пређашгву икону. После тога уздане поново. — А шта да му обесим место ових икона, поче говорити у себи, јер овако не може остати. Го дувар не могу да гледим. Тај доктор баш ми је задао кубуре! Прекјуче је узео собу, јуче се уселио а данас ми већ баца најлепше иконе из ње. Ако пође тако даље, избациће и нас. Али само нека иокуша,

одбранићу ја и себе и свога мужа. Па још није ни повадио хаљине из сандука, није испунио ни ове цедуље а морам га пријавити нолицији, јер ћу бити иначе кажњена. Књиге су му до душе лепе, говорила је даље и поче превртати књиге по столу. Докторске, да богме, то ја као бабица морам знати. Али, и она застане у говору свом, погледи иконе и поче вртити главом. Невоља, шта ће са иконама, зададе јој т ко бриге, да је ирекинула говор сасвим и ћутке је почела да намешта кревет и да снрема собу. Кад је довршила тај посао, узме иконе са стола, пригрли их топло и оде у собу своме мужу. — Ево их, рече и мете их на кревет. Мајстор Флоријан погледи их летимице преко наочари и настави опет свој рад а госпа Агата с.тане у сред собе и поче мерити дуварове тражећи по њима згодно место, где да обеси икопе. Једва је нашла што је тражила и одмах се латила да их повеша. Њен је муж међу тим мирно крпио чакшире и не обзирући се на то, шта му жена ради. После добро четврт сата, кад је госпа Агата већ укуцала клинове и повешала иконе, био је и мајстор Флоријан готов са закрпама. Устане, обуче капут, узме шешир, обеси закрпљене чакшире преко руке и пође. — Ехе! зачује се сад глас госпе Агате. Да си дошао одмах с новцем, јер ако не дођеш за четврт сата — више тн не треба да одеш и да дођеш идем за тобом у потеру, па ако те онет нађем „код анђела" у крчми, биће триста чуда. Мајстор Флоријан није на то одговорио ншпта, само се горко насмешио и одмах за тим изашао из собе. Неколико минута после одласка Флоријановог отворе се нагло спољашња врата, која су водила у ходник, и у кујни се зачује оштро корачање, које се одмах изгуби у оној соби, из које је госпа Агата са тако тешклм уздисајима изнела најлепше своје иконе. — Аха! То је наш доктор, говорила је полугласно. Баш идем да му кажем, да испуни нолицијске цедуље и да га запитам,,за што неће да има у соби светог Флоријана и матер божју са седам мачева у грудима. И госпа Агата пође из своје собе, уђе у кујну и лагано закуца па врата друге собе. — Слободпо! зачује се из собе крупан глас. Госпа Агата отвори лагано врата и уђе унутра.