Стражилово

Вуковом и Даничићевом иреводу а у јефтином издању енглеског библичцог друштва. Јесте истина. И те књиге, рећи ће оиет други неко, више нам уде него што користе. И то је истина. Али уде нам зато, што их растурују по народу људи, који баш и желе да постигну то, што и постизавају. Да, библија та отуђи наш толики народ од вере прадедовске, те се одметнуше силом у тако зване Назарене. Истина, да у новије доба све већма излази на видело, зашто нам се народ туђи од вере, те прелази или у Назарене или у Унијате; али факт је и то, да ти, што се отуђе, оберучке прихвате библију и читају је као нешто, што је против православне наше вере, као да православној вери није баш та иста библија основ, као да је библија нека нова вера. Баш тиме, што би и „Матица" издала исту ту библију од своје стране, тиме би показала и доказала, да нам је св. писмо и једнима и другима једно те исто. Руку на срце, интелигенција је у народу доста извикана као нерелигиозна. „Матица", као средиште интелигенције, показала би тиме, да није истина, што неки радо трубе по народу и тиме праве себи капитал, отуђујуКи велики део иптелигенције, која хоће с народом за народ, баш од самог народа. Верујте, свето писмо је књига народна по превасходству на исповедао народ коју му драго вероисповест хришћаЖку. И верујте, свето писмо, као народна књига по иревасходству, и кадра је, врло кадра, да опријатељи прост народ с књигом, да у њему књига прокрчи пут и за будућност. Више пута замишљам себи море, кад га бура узбуни. На површини се таласа и бију се вали о вале; а доле је мирно и тихо, као да се и не осећа бура. Сравним с тим наш народ и нашу иителигенцију. ТГо интелигенцији нашој бију се и ломе разна начела најнапреднија и најконзервативнија; а народ стао, па гледи, па не зна, куда ће ни шта ће. Хоће и он у извесним приликама, понајвише при каквом јавном збору, при изборима за саборе, да се уздрма, чувтии, као што се то таким приликама већ по правилу збива, многу реч, која му годи. Али то га само за време приближи мање начелу, а више извесној личности, која се у том случају највише истакне, о којој се највише говори; а кад не види никакве користи, он се осети, ако не баш преварен, то бар разуверен, и паметан исто онолико, колико је и пре тога био, па ако и не уназађен, то бар непоможен. Између наше интелигенције и простог народа ужасан је умни јаз; и што више у пас интелигенције, све је тај јаз већи. То је додуше оправдано, јер наша интелигенција и присваја себи интелигентност ио страном, туђем свету, где се укрштају најнапредпија иачела. Тако звана средња класа, сеоски тр-

говци, занатлије, и т. д. поведу се за онима, али пе могу да их разумеју те протурују по народу најнаучније истине у најискваренијем облику, у најнакарађенијим оквирима. Народ је још мање кадар схваћати, што му ови по готов новац продају, те још већма искрене ствар. II отуд тај ужасни умни јаз између интелигенције и простог народа. Један другог не разуме; а мисле, да су се разумели. Иа у најленшем уверењу а нехотице раде једни против назора других и против својих заједничких интереса; а трећи неко вуче отуд своје себичне интересе. Но, како се народ не може напрасно узвити до оног степена, на ком стоји интелигенција, то се интелигенција мора приближивати згодним начином народу. 'УУепп ез ПЈсћ1 уоп ив1еп §ећ1, тибз ез уоп оћеп §ећи II бапг нико није томе толико позват, као „Матица". Она је то ево и ночела врло лепо и врло згодно. Штоје интелигенција интелигентнија, товећма мора бити пристуиачна иароду. Не мора народ наш знати одмах за најновији проналазак у астрономији, или физици или ма у ком другом пољу природних или других наука, па ма оне како научне и ексактне биле. Те су ствари за стручњаке и остаће још дуго и дуго само за стручњаке. Много и много друго што шта треба куд и камо пре наш народ да зна. А помислите, колико је то много ужасно много, кад имате на уму, да наш народ треба најпре да научи читати, па тек да заволи књигу. Бадава сва мука, кад је он још у оном веку, у ком се најрадије купују и читају рожданици, сановници и вечити календари и ћосћ-аеиз народне песме и свето писмо. Па кад то још како тако пролази, подајмо му од тога оно, што нам ипак може пре савест поднети, а у онаквом облику, какав је за њега. Наш народ, — бар оно мало у нашем народу, што зна читати, и од тога још оно мање, које хоЛе да чита, — хоће да чита, да се забави; а што хоће да га поучи, бар овако мора бити написано, као што су ове. 3 књижице за народ. Врло радо признајемо, да др. Јовановић-Батут пише ево тако за народ као мало ко још у нас. Па опет нам се намеће питање, да ли ће и како ли ће и те такве књиге продрети у народ ? Та и дојако је било у нас књига за народ, и то ваљаних књига за народ, па се издавачи увек тужили, да слабо нролазе. Ми им верујемо и из сопственог искуства, као што смо се више пута лаћали, да протуримо какву ваљану књигу гдегод у селу. — Увек се издавачи позивају на свећенике и учитеље у првом реду, па и на друге интелигентније људе међу народом. И то с правом, али већином без одзива. Можда је неодзиву узрок то, што су, рецимо, издавачи књига за народ поједини људи и књижаре, који