Стражилово

је песнички удисај и издисај. ПетеФи нас на чудноватом току свог развитка води чесго у регијоне, у које иначе муза ие сме да крочи; али у његовом се друштву на свашта одриси, с њим се сме да врне и до најкрајњих граница онога, што је песнички дозвољено. Као чисто чедо народа најрадије се креће по најшаренијим његовим круговима те је народу најречитији тумач, па ипак је био нешто випге него само народни песник, јер је створио песама, које су равне песмама највећих лиричара свију народа те ПетеФи у светској књижевности седи у горњем челу међу избраним великанима". (Шта вели глумац о изазивању на иозориици. Славл>ени глумац Карло Сонтаг у „БгезДпег Та#1)1а1Л}-* у овако осуђује изазивање глумаца на позорницу од стране гледалаца: „Хоћете да знате моје мњење о изазивању? Лепо! Ево нек вам буде. Ја никако нисам тог претераног назора, да се глумачка вештина може успоредити са вештинама, што стварају, али је ипак вепггина; па представљање какве глуме или опере, у којој су здружене још све вештине: песништво, сликарство, вајарство, музика, јесте ремек велике вредности, те све, што уди јединству таквог вештачког дела, јесте злочин. Изазивање није, као што лондонски извештач рече приликом, када је изазван Карло Марија ЈЗебер, „простачка" и „гадна недотупавност", — изазивање је, као пгго ја мислим., злочин. Гледаоци на силу бога истржу се из обмане, и ма какз се то мало веровало, гледаоци су мал те не увек за то. Докава тому има сваки дан, јер свака ногрешка се с места казни. Ево једног примера за многе. Представљао сам од пре младог Клингеберга. Овај изазива поручника Штајна на бој, те обојица полете управо на бојиште. Ја јурнем на поље, а одмах за тим чујем, како се гледаоци грохотом смеју. Поручник ГИтајн беше- изашао за мном на средња врата, али се за тим окрену на другу страну. Гледаон,и се дали били у својој мапгги за борцима на бојиште, па, како један оде амо, други онамо, оде илузија. Догод изазивање важи као одликовање, сваки глумац, па и ја, желиће, да буде изазваи што чешће. Допадање је за нас прека потреба. Ми живимо од тога. Та, није само да нам даје части и задовољства, него нам неизмерно вреди по наш венгтачки положај, по н;ео наш нравац, младим људима по целу будућност. Али да се допадање показује тако будаласто, бедасто, као што је изазивање, то мора болети до дна душе сваког глумца, који поштено мисли о својој вештини. Многа позоришта забрањују изазивање на отвореној позорници, а допуштају га, кад се завеса спусти. То не само да је недоследност, будалаштина, него је неправичност. Успех оцењују гледаоци често по изазивању; а тако се може десити, да слабији нредстављач, ако има увек иоследњу речурадњи, може набројати више изазивања; док далеко врснији какав вештак ни једно, јер случајно нема у улози својој никад посла на крају радње. А изазивање при отвореној позорници често до неба пара. Дон Карлос изјури с писмом, што му га даде принцеза Еболијева. Принцеза иште ггисмо натраг, виче

за Карлосом, догод може њен глас да допре до њега, — њега нема. ПГга га се тиче, што га зове и виче сирота Еболијева! ? Ама чим га позову њих неколико гледалаца, ево га на врат на нос на позорницу. Принцеза, која би га сад могла ухватити, те отети му писмо, наравно не сме да га види, него мора као каква луда у највећој неприлици да се окрене на страну, да бајаги и не види Дон-Карлоса, док овај не начини гледаоцима свој „динер". И онда завева, што се иринц није вратио. Меркучио у „Ромеу и Јулији" буде прободен. Умирући одвуче се у свој стан. Гледаоци га изазову, а он здрав и чио — ево ти га на позорницу, па их весело ноздравља на све стране. Ја сам се испомагао у том призору /гиме, што бих замолио представљача Бенволија, да се покаже самном; те иза!)ох свагда с њим, ослањајући се на њега, а ие клањајући се изазивачима. Тако бар нешто остаде од илузије. Изазивање је за тингл-тангл, и то да се допусги тек нри певању куплета. Ја идем богме и даље. Појавити се на изазивање, недостојно је, понижава нас представљаче. Узмимодакле, ја добро иредстављам. Гледаоци изричу своју пресуду. Гласи: „Задовољни смо и таншемо, а то је у неколико наша благодарност за твој приказ." Па сад треба опег ја да благодарим на благодарности ? Шта бих требао да чиним, кад ме гледаоци осуде? Каже се: Гледаоци имају право, да изричу своје доиадање. Дакако! Гледаоци нек ташну, докле имје вол»а, кад им се приказ какав допадне. Али право се то ие крњи, ако онај, коме се тапше, не изађе. Глумцима дворског позоришта збил>а ни најмање не одузима част, што им је забрањено изалазити наизазивање. Допадање, какво сам доживео у Бечу, једва сам у Америци чуо. Јосиф Вагнер, кад сам ја још као млад био код дворског позоришта, давао је дивно Макса Пиколоминија. После призора: „Дувајте, дувајте! Еј да су то шведске трубе!" загрми тапшање као гром, па, мислиш, неће престати. Мало време иотрајало, завеса се диже. У тај мах' престаде ташнање, и цело позориште као да занеми. Гледаоци се унлашише и мишљаху, да их нису право разумели, као да су хтели обичај у дворском позоришту да наруше, те да изнуде, да им се глумац покаже на њихово изазивање. Јест, збил»а се дигла завеса, али на позорници — ДРУ ге декорације и представљачи првог призора четв})те радње. Гледаоци дануше душом. . . Зар то доиадање, које је дуже трајало него што је нужио, да се декорације иромену, није исто тако почасно за Вагнера, као и да се за то време десет пута поклонио на иозорници? (Како треба кљиге да пролазе ) Макулејева „Историја Енглеске" иродана је била за ирвих десет недеља у 27.000 примерака а за годину се дана разграбило 150.000. Боденпггетов „Мирза ШаФи" и ШеФелов „Тготре1:ег уоп 8аескт^•егг 1 доживили су до нреко сто хиљада иримерака. У своје су време Американци за осам месеци. накуповали милијон примерака романа „ТЈпсЛе Тотз сађ1п" те се тако зјело обогатила књижевница НапчеС Веесћег 8по\^е, која јебилаудата за проФесора на богословији.

САДРЖАЈ: Т х ". Песма од Војислава. — Рањен соко. Приповетка из ирошлости. Од Љубинка. — Апостол. (ПетеФи.) Превео Благоје Бранчић. (Наставак.) — За начело. Роман Милана Савића. (Наставак.) — Путоиисне црте. Један дан у мађарском Риму. Од С. В. II. (Наставак.) — Књижевносг: Карловачки ђак. Дим. — Уметност: Слике и прилике из дечијег живота. Младосг радост. Приказ од —. — Љстак: Писмо Вука СтеФ. Караџића Никанору Грујићу. Саоиштио Вл. Красић. — Љстићи: Гласник. — Нозориште и умегност. — Књижевне новости. — Читуља. — Смесице. „СТРАЖИЛОВО" излази сваког четвртка на читавом табаку. Цена му је 5 Фор. а. вр. на целу годину, 2 Фор. 50 новч^ на по године, 1 ФОр. 25 новч. на четврт године. За Србију и Црну Гору 14 динара или 6 ФОр. на годину. — Рукописи шаљу се уредништву а претплата администрацији „Стражилова" у Нови Сад. СРНСКА ШТАМПАРИЈА ДРА СБЕТОЗАРА МИЛЕТИћА У Н. САДУ.