Стражилово

99

Др. Јован Минквиц, проФвсор на философском Факултету свеучилшнта у Липском, нознат као литерарни историчар, песник и књижевник, нарочито делима својима о појетици и као вешт превођа грчких трагичара. (Ваборавност исторпчара Момзена). У Берлину јеоппгте позната заборавиост Момзенова. Ево шта се у последње време приповеда за љ. Једаред је ишао са университета кући, задубивши се по свом обичају у мисли, ни иајмање не пазећи, шта се догађа на улици око њега. Ио непгго је ипак свратило пажњу Момзенову на себе. На ћошку једне улице тргне га из мисли дрека неког детета. Погледа на ону страну, откуд је долазио тај врло жалосни плач, и спази неког петгодишњег несташка, како се нагао, на кућни зид, па „лије грозне сузе". „Хеј, мали, што плачеш?" запита га Момзен. „Си.гр'0 сам се, па сам у трчању помео нашу улицу. Сад не могу да је нађем". „А како се зове ваша улица?" Мали несташко не знаде му ништа на то одговорити. Он је ту улицу са својим друштвом по свој прилици звао „нашом улицом" ; и ако је тако одговорио, Момзен му зацело није могао помоћи. Наш историк се већ нађе у неприлици. Хтео је малиши да иомогне, али виде, да ће тешко ићи. Но најзад се досети нечему. „А како се зове твој тата и шта је?" „Мој тата се зовеМомзен; он —је проФесор..." Реч „Момзен" учини се замипгљеном научењаку ипак прилично позната, те приђе дечку још ближе, окрену га к себи и, на дивно своје чудо, упозна у њему свог најмлађег синчића! (Иначе има их Момзен читаво туце.) Узе несташка. за руку и одведе га у „њихову улицу". (Становннштво Источне Румелије.) По најновијем недавно довршеном попису источно-румелијског становнргштва има у Румелији: Бугара хришћанске вере 681.734, Турака и Бугара мухамедове вере 200.498, Грка и грчких поданика 53.028, Цигана 27.190, Чивута 6.982, Јермеиа 1.865, Туђинаца 3.733. — Свега: 975.030. — У кнежевини Бугарској живе: Хришћана Бугара 1.345.000, Турака 527.284, Румена 49.064, Цигана 37.600, Чивута 14.020, Тата^т 12.376, Грка 11.551, Јермена 3.837, Туђинаца 7.680. — Свега 2.007.919. Из ових циФара излази, да је Румелија већма Бугарска (саразмерно), него ирава Бугарска, и да у Бугарској више Турака живе него у Источној Румелији. (Женска дворски доктор). Талијанска краљица именовала је пре кратког времена за кућевног доктора женску, која је пре десетак година. на циришком универзитету слушала и положила докторат, а зове се др. Маргерита Фарне. Досад је у Милаиу и Турину практиковала и била врло уважена међу практичним лекарима тих вароши. (Нрви пољубац). Како прија први иољубац. о томе овако каже млада једна женска у свом дневнику: „20. маја пољубио ме Р. први пут! Било ми је, као да сам у ведру с ружама, које пливају . по меду, одколоњу и шампањеру, па као да нешто алемскшЛнргама јури преко мојих живаца а силии

100

мали чунићи с анђелима плове по жилама ми; било ми је, као да ми се кроз-а сво тело разасула магијска нека светлост дугина.

А Ф 0 Р И 0 М И. (Старо-грчки.) Тражи уЖивања, пред којима а не за којима иде иапор. Аптистсн. Саветуј отаџбини својој не оно што јој се најбоље допада, већ што је најпоштеније. Клеовул. Краљ Антигон рече једној старој жени, кад му је честитала на његовој срећи: „Да знаш, мајко, колико невоље крије у себи ова крпица" — указујући на своју краљевску траку, „ти је не би подигла на сметишту." Стовеј. Предвиђати зла, знак је мудрости, а сносити их, знак срчаности. Питак. Неправедно стечени новац врло је теретан. Перијапдар, Шта стари најпре? — П'р'и знањ е. Аристотел. Ко доказује, што је јасно и очевидно, тај као да осветљава сунце — са лампом. Аристотел. Љуби тако као да ћеш једаред морати мрзити ; а мрзи тако као да ћеш једаред морати и љубити. Хилон. Не покрећи оно што мирно почива. Народно. Од својих сопствених м:исли ваља да саградиш себи непоколебиву тврђаву. Ашпистен. Ради тако, да се не кајеш; ајесил учинио што зло, кај се. Сосиад. Не казуј, шта хоћеш да радиш; не успеш ли у томе, бићеш исмејан. Талит. Ваља попустити неправедну оцу каб строгу закону. Сократ. Имамо два ува -а једна уста; за то ваља миого слушати а мало говорити. Зинон. Стиди се од других, али још Више румени пред собом самим. Питагора. Миого зло замишљених планова — испадну за руком цигло са још веће неспособности противника. Тукидид. Имаиг благо човека богаташа а душу човека сиромахаОх, како си богат за своје насљеднике, а како сиромашан за себе самог! Народно. За човека мудраца нема ништа ванредно и ново. Антистен. Жеиска стојећи пред'огледалом, требала би сама себи да каже, ако је ружна: Шта би било, да нисам мудра? акојеиак лепа: Шта ће бити, ако сам још и мудра? Плутарх. Један војниК рече Леониди: Непријатељи су нам близу. А ми смо близу њима, одговори -Теонида. Сигурније је јемство карактер честита човека, него ли заклетва. Исократ. Ја не корем толико страст оних, који хоће да заповедају, колико нискост и подлост оних, који су вазда приправни да се нокоравају. Тукидид.

ОТРАЖИЛОБО

САДРЖАЈ: Сећа^е.' Десме од Љубинка. — М188а зоПетпхз. Од Јосипа Берсе. — Лаку ноћ. Песма од Војислава. — Десиу.чу; ■;.;^и|зк.е/' ; ;®'сме Мите Калића. Апостол. — (ПетеФИ.) Превео Благоје Бранчић. (Наставак.) — За начело. Роман ''I- .\-Ми^"1ш'а'- 1Сав^а. (Наставак.) — Путописне црте. Један дан у мађарском Риму. Од С. В. П. (Наставак.) * ^/^етђо^г^Дижимо школе! Двозбор од Роберта Толингера. Приказ А. Јорговића. — Љстак: Туђии о митронолш^песнику Његушу. — Дистићи: Позориште и уметност. — Књижевне новости. -— Смесии,е. — Афорисми. „СТРАЖИЛ^ОВО" излази сваког четвртка на читавом табаку. Цена му је 5 Фор. а. вр. на целу годину, 2 Фор. 50 новч. на по године, 1 Фор. 25 новч. на четврт године. За Србију и Црну Гору 14 динара или 6 Фор. на годину. — Рукописи шаљу се уредништву а претплата администрацији „Стражилова" у Нови Сад.

СРПСКА ШТАМПАРИЈА ДРА СВЕТОЗАРА МИЛЕТИћА У Н. САДУ