Стражилово

107

СТРАЖИЛОВО

108

Е, можете мислити, како нам је било! Свет, боже, силаи свет се слегао по Срему, што из Бачке, што из Баиата. Што јаче, дакако, остало тамо, да се бори за своју веру и за своје огњиште. Боме, што нејачније, пребегло, да се сахрани у добре браће. Нема, кажу, брата, док не роди мајка. Ал се нашла браћа нерођена као и рођена. Ту ти се види, што је крв. Боже мој, у невољи се и Турчип побрати са Србином, а не би своје познало своје? Благо брату, кад у невољи брата нађе! Цело село, мислиш, логор. Ал не реци логор већ збег! Е, зајамачио . . . збег! Збег је станак необичан. То се не да испричати, већ, сачувај боже, доживети, па видети. Што но кућама нуно, ал и по улицама се загушио свет, па свет. Народ је то. Сваки час видиш, онде ватра гори, па се нешто кува или пече, тамо изваљао ко буре вииа, па точи. Овде игра коло бачко, тамо сремачко, тамо опет бапатско. Неко кука и нариче то за сином, или за мужем, или за оцем, што остао, па погинуо. Неко запева за кућом и пропалим огњиштем. А кроза све ори се песма. Наш ти је свет, да смо весели, баш чудна вера! Певаш, и кад си весео; певаш, и кад бриге имаш; певаш, и кад мртве оплакујеш.... Узми само, тамо се паши људи кољу и гушају, а ми овде играмо коло и певамо! Јест, ал све несме о јунацима и о бојевима, о Книћанину, па о Татомировићу*), о Јелачићу. . . И паша се кућа зави у црно, јадна сам ти и дан данас за Тодором, за девером мојим. Оне се године ја тек довела, па га замиловала била као брата рођеног. Пропиштала јадница свекрва моја, никад до смрти није престала кукати. А свекар ми зар занемио, па ником ни речи. Ал црно нам јутро тек свима освану, кад пуче глас, да се Маџар осилио, па навалио у Срем. Штогод нас је живо остало у селу, све се слегло пред цркву. Ал куд погледиш, сама сукња и опрегача. Што је мушке главе, сама луда деца и нејач. А од људи, кукуљави старци са старим покојним поп-Васом, поштеним појком, зар да рекнеш, тек од заклетве. Све друго отишло већ пре тога под барјак старцу патријарху на заклетву. Куд и камо још у ноћ почела звона да звоне на ларму, да те гроза све подилази, на да *) Тако је звао народ у буни ђенерала Ђорђа пл. Стратимировића. ти се кожа јежи. Целу драгу ноћ нико није тренуо. И не пребдила, јадна, кад тутњи земља, иод тобом и тресе се, како грувају топови, ми слиш, под селом су; а грувају звона, чипи ти се, небо се пролама. Кад ми пред цркву, а стари поп Васа сам собом вуче за уже. Баш главом поп Васа и с њиме, — можете л' мислити ко ? Чича Мирко и чича Маринко. Не знам, да л' је било на свету два већа злотвора од њих двојице у нашем селу, од чича-Мирка и чича-Маринка. Бог би их свети и данас знао, шта су били међу собом замрсили. Ал не верујем, да и сами знају, откада су им куће постале злотворске. Чича-Миркови и чича-Маринкови нису комшије., Има много плотова и јендека, пустих и пуних ограда између њих .... То већ нешто вреди, да две куће у селу не морају бити злотвори. И чича Мирко и чича Маринко били су црквени тутори, те водили црквене рачуне, припаљивали свеће и бројали пешкире, што их црква добије при погребима и другом којом приликом . . . Елем, с те стране нема један другом шта пребацивати. И чича Мирко и чича Маринко били су већ и кметови у општини. Дакле, водили и онштинску бригу . . . Е, па и ту је могао један против другог — ћутати. Јесу, додуше, чича Мирко и чича Маринко браздаши, браздаши у два потеса. Ал ако чича Мирко јесенас откине у једном од чича-Мариикове њиве коју бразду, чича Маринко ће пролетос у другом исто толико отпарати од чичаМиркове. Иа што чича Маринко пролетос чичаМирку, то ће чича Мирко опет јесенас чичаМаринку . . . Ето, и поред тога се могу још њих дво.јица повести на једних колих. Но један другом ни помози бог, а камо ли, да их је ко видео на једним колима. Сретну л' се гдегод, или ће чича Мирко навити на десно, а чича Маринко на лево ; или ће чича Маринко десно, а чича Мирко лево. Сачувај боже и богородице, да запне који кому у кола. Тако старешине, па тако и млађешипа кућевна од старина. Већ и селу криво. — Јеси чуо, чича-Мирко, — рећи ће један пут, а вал>д' и више пута наш кум Гаја чича-Мирку, — јес чуо, — вели, — продај кому оно њиве, што ти је на Чупића пољу и