Стражилово

193

ОТРАЖИЛОВО

194

„Заотави". Писац тога пиома зацело је још пузио по патосу, кад је главом онај исти човек, за кога би он хтео, да сам га ја сада окаљао, дезкећи у вачком затвору за преске престуне, баш мене захвално бдагосиљао. Ако је писац реченога писма рад да зна и чиме сам ја благосиљање то завредио — нека се слободно раепита у породице тога бившега вачкога заточника, она ће му знати и зар хтети казати, шта сам јој био у тим црним данима. Не бих ја ово помигвао, док сам год жив, да нисам овако подло нападнут. Искати од мене, да у б е л е т р и с т и ч к о м листу говорим о п о л и т и ч г-с и м

стварима — мозке само незналица, који не зна прески закон. Одбијам одлучно и оно, што хоће уредништво „Заставе 1у примедби својој под тим писмом силом да ми подметне. Ја сам у поменутој путописној цртици својој просто а верно изложсио само оно, што је примас Шимор казао о уређивагву наше цркве — без икакве своје примедбе, препоруке, додатка или коментара тим речима. „Срамота" је дакле, кад уредништво „Заставе" прима у свој лист подметања — а још је већа „срамота", кад их само пропраћа опадачким примедбама. Ја могу тако ниско поступање само — да презирем.

-?-е>або>

ЈОШ НЕКОЛИКО РЕЧИ поводом Живановићева чланка: Два, три закона из науке о гласовима српеким. У чдандима, жто их је штампао г. Живаиовић у овогодишњем „Јавору" (бр. 1. 2. и 3.) чини ми се, да није довољно пажње поклоњено физиологији језика. С тога бих и ја хтио коју да рекнем, не бих ли што допринео, да умцне пријепор, што се роди међу двојицом српскијех научника. 1. Изговарамо ли и у мађарској ријечи кеиб, то има језик троструку артикулацију да учини. При изговору првога / хвата се језик непца, (означимо то<са </), држи се неко вријеме а за тијем спадне с непца. При овој пошљедњој артикулацији постало је друго /, ш.то ћемо означити са />. Прво с/ припада првом слогу а (~> другом слогу. Према томе су та два / са свијем различна; једно је постало примањем језика за непце а друго спадањем језика с непца. (Ја сам о томе опширно писао у Метојгез <}е 1а 8ос1е1е <1е УпдшвНдие' <1е Рагјз, V, 89 ) Свако од ова два I може пмати уза се једно тако је н. пр. у „од-сијевати" прво <^1, јер ћемо подијелити: от-сијевати, док на пр. у „оцијенити" друго /> долази, јер дијелимо: о-тсијенити. Према томе имала би се та два / и у писму разликовати, означивши прву групу .са тс а другу са ц. С тога бих ја писао „гратски" али иикако „грацки", јер су овдје у ц два елемента, од којих један припада првоме слогу ријечи а други другоме, те не би никако смјели дијелити грац-ки. Овдје т припада првоме слогу и по томе је </ а с припада другоме слогу. У Бечу. •Ш1! МЕСЕЧНИ ПРЕГЛЕД 11ЕР110Д11ЧНЕ СРПСКЕ Н ХРВАТСКЕ КН.НЖЕВНОСТН. На крају сваког месеид доносићемо овакав преглед у нашем листу поред већ сталне рубрике „Књижевности" и „Књи-

2. 'I и џ су сложени гласови. Њихов други саставни дио без сумње да је ш и ж. Али први саставни дио нијесу чисти дентали / и А, него они дентали, што их имамо у енглескијем ријечима: »шг1 и уагА. Инди разликују у своме језику те обје врсте дентала (ми их означујемо са / и I, <1 и А) и пишу поменуто енглеско / и 4 са / и А. Да је, дакле, у ч и џ ирви саставии дио I и <1, то учимо из једног фонетског правшга у санскриту. У санскриту не може остати сложен глас на крају ријечи, други саставни дио отиада. Тако на пр. од основе < чај -> (чех) губи се у крајњем џ други дио т. ј. ж и онда престаје <1 и /. Ово је пошљедње пред муклијем гласовима. Ријеч, дакле, гласи: Ш или га|. Вук свакако има право, кад разликује од-шетати (што бих ја писао отшетати) од очистити. У првом случају имамо : о <. /-шетати а у другом: о-/>шистити. (Види моје радове о томе у Естае с!е XV. 45. и у Јагићевом Архиву V. 377.) 3. У овој иапошљетку поменутој расправи мислим да сам доказао, да се 8 не састоји из з-ј-ћ. Међу тијем што се г. Живановића тиче, чини ми се, да је крај свога назора о томе пао у недошљедност. Између исшити и ишити хтјело се г. ЈКивановићу, да буде средњи стадијум иссхити а међу болесштина и болегитина — болешштина. Ако хоћемо, да одржимо своје мишљење, онда барем морамо бити дошљедни. Према иссхити морало би бити и болессхтина. Ми наравно држимо, да је болешштина и ишшити. Вх® 0 — Др- Ј- Кирсте.

жевних новости". Чинимо то у иајпоштенијој намери и у тврдом уверењу, да ћемо овим колико толико испунити осетљиву празнину, која се осећа у томе, да човек, који хоће да прати нашу књижевност, не може имати ни бар колико то_