Стражилово

299

СТРАЖИЛОВО

оии

толико дуго у ватри, колико је потребно, да се сва смеса нретвори у стакло. У том случају заостане нешто олова у виду оксида и за такву гласуру кажемо, да је рђава. Земљино посуђе, које има рђаву гласуру, опасно је употребљавати. Кад се у таквом посуђу куха или ма и само неко време остави какво масно или кисело јело и пиће, онда се неки део оловног оксида у њима раствори. Од тог постане то јело или пиће отровно и поткопава мало по мало здравље оних, који га једу или пију. Не треба мислити, да само јака киселина у оцту може да буде повод поменутом растварању. Много мање количине ма какве киселине ураде то. За то не треба пазити само на лонац, у који ћемо усути оцат, него ћемо исту пажњу поклонити и посуђу, у којем кухамо или остављамо кисело млеко, киселицу, кисео купус и у опште сва накисела јела. У свима њима налази се доста киселине, да је саразмерно кратко време довољно, да наступи опасност. Но пишчевим иснитивањима налази се у киселици до 1 постотак киселине, а у расолу од киселог купуса нашао је он у пролеће чак ГЗ киселине. *) Кад се купује земљано носуђе, мора се с тога добро пазити на гласуру. Иста не сме бити нигде пукнута нити храпава, него читава и глатка, а свеједно је, ма каквс боје била. Добар лонац звони јасно, кад се куца по њему, а потмуо, таван глас био би знак, да је гласура рђава. Да ли је гласура добра, можемо с ',свим сигурно да дознамо на овај начин. Лонац или шерпењу нанунићемо до половине јаким оцтом, а на сваку литру оцта доДаћемо кашику соли. За тим се стави суд на ватру, да оцат једно но сата кључа. Кад се после охлади, успе се у њега нешто сумпориа водика. Добије ли се од тога тавна или црна оборина, онда то показује, да се у оцту налази олова. које је у њега дошло из рђаве гласуре. Пошто се такав суд добро водом испере, налије ' х ') В. пишчеву раснраву „А Цјвау а пбр 1зар1а1ека1зап и у „Тегте82е1^и(1отаг1у1 кохШпу^-у од г. 1885. јулска свеска стр. 283. и 284.

се с нова оцтом и опет се по сата куха. Добије ли се сад опет на додатак сумпорног водика пређашња оборина, онда се дотичан суд не сме употребљавати, јер је његова гласура скроз и скроз рђава. Ако се само први пут добије оборина, а други пут не, онда би то био знак, да је гласура била само на површини рђава. Такав суд може се слободно употребљавати, само га ваља најпре до горе иапунити оцтом и добро искухати, или га оставити тако, да стоји неколико дана. По закону за немачку царевину забрањена је продаја већ и таквог посуђа, ком је гласура ма само и на површини рђава. Сумпорни водик, који требамо за ову пробу, купићемо у апотеци. То је течност, која смрди на трула јаја, исто као и парадска вода. коју многи лека ради пију и која се такођер може за ову пробу употребити, Оцат ћемо узети обичан, као што се сада производи фабрички, јер његова је јачина 4—6 постотака, а то је за нашу пробу довољно. Децембра месеца 1884. год. испитивао је писац у друштву са вел. физиком сл. кр. вароши Сомбора госп. Др-ом Симом Павловићем гласуру земљаног посуђа, које се продаје у Сомбору. Прегледали смо свега 17 комада лонаца и шерпења од свих лончара у месту, и нашли смо, да 7 комада беху са свим добри, код 7 је била гласура само на иовршини рђава, а код 3 комада скроз и скроз. Заиста веома непријатан резултат, кад се помисли на повесну небригу нашега света, где ће једва коме и од интелигенције пасти на ум, да ове ствари испитује! Лосуђе од стакла, од доброг иорцулана, као и камена роба не одају ништа јелу и пићу и могу се без зазора употребити, гдегод се може. На њима се одмах види, да ли су прљави и лако их је очистити. што врло много вреди. Приметићемо само, да за испирање стакленога посуђа не ваља никад узимати сачму, јер у њој има јако отровног арсена (сичана), од ког би могло случајно мало да заостане у суду. Боље је уместо сачме испирати трињем од дрва или ДОбрИМ песком. (Свршиће се.)

-О-Х-З -:«=

ОЦЕНЕ И ПРИКАЗИ. ДЕЧИЈП СВЕТ ђермекова и Матића. ПЕП1ЧАНИ МАЈДАН. Нриповетка Фрање ХофмгЕна. Митровица, наклада ђермекова и Матића, 1886. Штампарија ђермекова и Матића, у Митровици. Година I.

Свеска I. Стр. 64. Цена 20 новч.

Име Фрање Хофмана, припознатог писца цњигаза децу, данас је многима познато. Не само да>:га знају његови сународници — Немци — где се његови списи за децу штампају у хиљадама и хиљада,-

ма примерака, продају и читају, него и други ааро-;