Стражилово

301

СТРАЖИЛОВО

302

ди, комшије Немцима, радо иреводе аегове списе, јер збиља у тим списима наводе се само такви примери, који могу и старијима бити иа душевно унапређење, а како не би тек деци, будућим људима, којима у детињству ваља износити добро, да га усвоје и да га се држе, а зло, да га се гнушају и од њега бегају. По томе је излишно и говорити о самој садржини ове књижице. У овај мах више нам је стало до тога, да јавно рекнемо, е је сваке хвале вредно, што се књижара ђермекова и Матића у Митровици латила тога посла, да нам издаје овакве књиге за децу, — као што су Хофманове, и затим да наш свет подсетимо и у своме и у интересу своје деце, како ваља да потпомаже овакво подузеће, јер заиста, шта је 20 новч. за четири штампана табака и уз то још две слике, а садржина таква, да јој замерке нема! Штампа је крупна. То је врло важно, и заслужује сваку похвалу; за новчић два не ваљадециочи да кваримо. Лекари доказују, да отуд и има данас много кратковиде деце и младића, што читају књиге сувише ситно штампане. Чита се врло лако; види се, да је преводилац — чије име иначе не нађосмо на првој страни с вољом преводио. У колико ради тога заслужује признање, у толико с друге стране морамо приметити, да није свугде погодио прави израз, праву реч и праву народну фразу, јер у преводу морамо добро пазити, да не преводимо од речи до речи, него смисао али у народној одећи. Јер само тако можемо задобити свет за себе. Додуше нисмо нашли много таквих места; али ипак нашли смо. Ми их овде набрајати нећемо; само толико ћемо наговестити и преводиоцу и сваком другом, који се лаћа тога и таквога посла, нека чита народне приповетке, али пажљиво, па ће ту вазда наћи згодних фраза народних, које су поникле у самом народу; јер знајмо, да ће нас народ најбоље онда моћи разумети, ако му казујемо у његовом језику. Књигом хоћемо народ да образујемо, да га издигнемо на виши степен душевног живота; то ћемо постићи најаре онда, ако будемо причали и приповедали, као -што рекосмо, народу сасвим у његовом језику. Гледајмо^Љо више, да се тој мети приближимо. А. м. М. ,'ЉнОГРАДАРСТВО и ПОДРУМАРСТВО ио домсЖш иисцима ириредио за народ један вино'Гј/'Р- Илустровано издање српске књижаре Браће ж По1ннш1)а у Новоме Саду код „Светога Саве" , %8|, 8 Л \тр. 155. Цена 70 новч. ј^ П Р И Р °Д НИХ наука био је од великог утигране људскога рада, па тако и на по\ ' а^*С« •!*/'. ! ® У' //V

љопривреду. С тога се ни она није задржала на једном степену, него су се начини за обрађивање земље у току времена у многоме изменили и усавршили. Особито подрумарство учинило је на крилима хемије горостасан напредак. Са разјашњењем појава, које производе различите промене у вину, постали смо у неколико господари тих промена. Али и само виноградарство искусило је у новије доба многе реформе. Резидба није више прост механичан посао, него се има управљати по јасним начелима, а и потреба каламљења лозе бива и за наше крајеве сваким даном све већа. Све те новине посве су непознате великој већини наших виноградара и због тога наше виноградарство назадује, јер не може више да издржи утакмицу са другим производницима, који су знали и умели да се користе научним стечевинама. Оно мало дел& о виноградарству и подрумарству, што их има у нашој књижевности, потпуно су застарела и била је велика потреба, да дођемо једном до савремене •књиге о тим предметима. Потписани се обрадовао, да ће ту потребу наћи подмирену делом, којег је наслов горе исписан. Мало чудновата изгледаше му до душе напомена на наслову: „по домаћим писцима". Домаћих писаца о виноградарству и подрумарству је у нас јотн једнако врло мало, али су се тек ипак појављивали и у Живановићевој „Привреди" и у Србији у „Тежаку" и гдекојим пажње достојним монографијама. Можда је анонимни „виноградар" дао себи труда, да од тога рада све оно, што је према критици, избави од заборава, ком је сав новинарски посао изложен и да га прибраног у ваљану књигу очува трајно и за потомство. Зар има кога, који не би признао, да би то било врло заслужно дело? Али чим сам иочео књигу да читам, видео сам, да анонимни „виноградар" није дао себи тај труд. Одмах ми беше као да се разговарам са старим познаником и ако сада у нешто друкчијем руву. Та то је, рекох себи одмах, „УЈпо^гаЈагб^о 1 ртнсагв^о га рик", које је паписао Фран Куралт, тајник господарскога друштва у Загребу и које је друштво св. Јеронима наградило из закладе Душана Котура и г. 1882. на свет издало. Наш „виноградар" је то дело просто и бесрамно преписао ћирилицом и преточио са хрватског на српски слог. Под „домаћим писцима" разумевао је дакле анонимус једино поштованог Франа Куралта, не наше писце с ову и с ону страну Саве. Преписивач се држао оригинала као пијан плота. Исти ред одсека, алинеја и реченица, само што је дело латиницом параграфирано, а ћирилицом не. Тек да се ипак види негато самостално, изменио је