Стражилово

279

СТРАЖИЛОВО

280

само жртве страже српског имена по Барањи и горњој Угарској! Сетимо се Македоније и Старе Србије! »Матица« је више пута расписивала награду за свестрап опис Фрушке Горе. Не пријави се нико. И неће се бар за дуго ни пријавити. За то се иште од појединца огромног труда и неисплативог трошка; а томе у нас ни један појединац није дорастао . . . Треба нам да знамо све наше крајеве, како где српски народ живи. А немамо описаних ни најлепших, ни најглавнијих места наших. Угледајмо се на вредног и неуморног М. ђ. Милићевића, писца »Кнежевине и »Краљевине Србије« ! . . . Још и данас не знамо, како треба право да пишемо; а толико ваљаних народних фраза има у народу, о којима ми ни појма немамо, него крпаримо по туђинском кроју. Све, све то треба купити и бележити са свима ногрешкама и врлинама; тек да скупљач сам примети, ако можда гдегод што по свом мњењу сшатра за иогрешку, да прибележи, али не да поправак без погрешке наведе. И све то ваљало би слати »Српској Матици«. Ми не сумњамо ни најмање, да ће се »Матица« примити, да буде у нас то, што у Русији онај одбор, који по министарском налогу има да пребира оно, што му се са разних страна прибележено припошље. Истина, »Матица« је и дојако примала сваки нрилог те руке и по вредности оцењивала; али је врло погрешан обичај у нас био, што су многи, који су што прикупили где, одмах на своју браду, без критичног просуђивања, и штампали илп у засебној књизи или и у повремепим листовима. Тако је дошло до тога, да се често штампало нешто, што нема никакве вредности, или бар не толико, да се може за себе штампати; а много што-шта опет штампано је нехотице, можда и хотимице из неке ваљда сујете, но неколико већ пута. Вук је био врло пажљив у томе; зато и јесте оно, што је он штампао, неоспорно најбоље. Ирионимо својски и савесно око тога велевредног посла! Не дајмо, да странци и туђинци пабирче бисерје по нашем народу, да га не продају као бисер, него да га злонамерно »фалшују« и на зло тумаче. Образ и дух треба да су нам светли, те не дајмо рђи на њега! »Матица« наша, рекосмо, јесте, додуше, и досад радила око тога; али је то посве мало. Од ње смемо у томе захтевати више, много више. Ми молимо славну »Српску Матицу«, да се прими тога посла, те да буде руковођа; молимо је, нека изабе е из своје средине одбор стручњака, који да изради програм, по ком би се тај иосао имао радити, и да се ирими редакције припосланих му прилога, те да их штампа или у свом органу »Летопису« или у носебним књигама одсеком или према потреби. Нађе ли и згоднији начин, радосно ћемо га прихватити.

М А Т Е Р И.

Кући кров? Није ли га гњев разнео Вихаров ? Да-л' ти роде још на њему Клеиећу, Када дођу с' ластама о Пролећу ? Стоји-л ђерма? стоји ли још Стари дуд? Је-л' авлија иосејана Цвећем свуд? Има-л' траве, те постеље Свилене, Негда мени тако драге Милене ? Како живиш? Јутром спремаш Собицу,

Мира стан; Благословен руке твоје Сваки рад, А угодан богу жртве Твоје к&д; На чело ти никад брига Не села, Била увек здрава, чила, Весела, Драга мајко, добра моја Старице, У држави мисли мојих Краљице! Стоји-л' трска? стоји ли на