Стражилово

ВЛАОНИК И УРЕДНИК ЈОВАН ГРЧИћ.

БРОЈ 10, У НОВОМ САДУ 6. МАРТА 1886. ГОД. II,

НИТА ХИЉАДУ ФОРИНАТА. ПРИПОВЕТКА ЈАШЕ ИГЊАТОВИЋА.

авно је било. ■>.' У варошиди X. било две госнође, Мида Рогозић, и Алка ћирковић. Обадве легге, младе, не зна се, која од које лепгаа. Што су лепе, али гато су им мужеви за жене добри, у варогаи пара им нема. Варога српска, српски свет влада, а и богата је. Давно је било, јога за време бунапартских ратова. Мица и Алка, обе од добре куће, игале су заједно у гаколу, па су биле добре другарице. IIII 'огод једна или друга понесе у школу, парче пите или погаче, подели једна с другом. Кад већ дорастигае за удадбу, и онда су биле добре другарице, заједно су с матерама на бал ипгле. Каква дивна мода онда била, девојке — »фрајле« — у кратким хаљинама, струк кратак, лепе руке од лаката горе голе, са пуфонма, до лаката жуте рукавице, а на глави — шешир. То је онда био »нобл бал«. Играчи у фраку, лаке ципеле на ногама, шегаир »шапапа« у левој руци; све млади јурати, адвокати, снахичићи, по гдекоји трговчић, и то отменији. Ту се игра »тајч«, »полка«, »калуп«, »екузе«, »минет«, »лесе«, напослетку »јастучићи«. Мица и Алка лепо изгледају, једна црнпураста, друга плава златокоса. Кад се успоредно гаећу, противност бо.је красоту им увећава. Обадве једре, живахне ; црнпураста и ђаволаста Мица једним оком три јурата посече. Алка нежна, бела, као »пенородна« Венера. Може ли бити, да се такве девојке сваком не допадну? И обе силно играју, играчи се отимају за њих, и свако каже: бадава, Мица и Алка најлепгае фрајле на балу. Марко Рогозић, брат Алкин, најлепгаи је јурат на балу, а кад је најлепгаи јурат, онда

је наравно од свију осталих најлепши. Рогозићу се допада Мица, а Мици Рогозић, два срца а једна жеља. Госпожа Софија, Миципа мати, у »рококо« обучена, великом се лепезом лади, ма да јој није врућина, па жмирка на лепи пар, допада јој се, гато такав јурат Мицу облеће. Око Алке облеће Јефта ћирковић, трговачки калфа, син богатог трговца. ћирковић није леп, руке и ноге незграпне, а није ни добар играч, и Алка би га радо од игре одбила, воли она јурата, али мора, ту је мати, она опет воле богата трговца, а не јурата; син Марко докје до јуратства донхао, потрошио јој удовици половину имања, она хоће зета, који има »состојаније« а не трогааџију јурата. Јурати опет кад Алку облећу, један гурка лактом, други стане на ногу ћирковићу, кад се до Алке утискује. На једном се балу Марко и Мица заљуби једно у друго. ћирковић се опет заљуби у Алку, а Алка неће за то да зна. Марко Рогозић кажу да је »зјело« учен, али је горд, охол, па ситније л,уде презире. Једном се тужи Марку Мица, да јој Пера берберин досађује, меће јој букете у пенџер, и вреба је, само да се може до ње довући, а с таквима се фрајла Мица не разговара. Марко кад то чу, разјари се. Тегако берберину! Марко иде по сокацих са корбачићем у руци. Једно вече сусретне се са Пером берберином. Где се сусрели, ту је нека качара, одушка велика, а грдна каца у дубљини уста баш нред одугпком разјапила. Берберин на старом фраку ружом закићен рад би Марка мимоићи, но не да му Марко. Марко раскречи ноге па стане пред Перу, подбочи руке, а у десној му корбачић. Бер-