Стражилово

347

СТРАЖИЛОВО

348

ском Вијенцу? од В. Јагића (ириопштили смо и нашим читаоцима, како је и у овом листу било о томе спомена). Комај, од НепгГ Коећ1ог-а (из Филипопоља). — БиблиограФСки извештаји (кратки прикази 14 разних кљига, ме!)у којима у овој свесци ни једне сриске нема) од Јагића и Брикнера. Архив тај изилази у свескама по 10 табака; четири свеске чине једну годину. Цена свесци 6 марака. Нрвих шест година добити се могу преко ма које књижаре по умерену цену 90 марака (дојако 121 марка). — У наклади Шимачековој у Ирагу почело је излазити целокупно издање досадањих драмских дела Јарослава Врхлицког и то је ирво изашла шаљива игра ,,К 21Уо1з11 , с којом смо упознали читаоце „Стражилова" у 3. бр. о. г. на стр. 95. — Мавро Јокајија иаумио је месеца Аирила да се врне са сликарем Арпадом Фаштијем у Далмацију и Босну, да проучава тамо земљу и народ зарад књижевних цели; прикупљена тамо искуства рад је да употреби у иовом једном роману а осим тога и у великом етнограФСком делу ; „Аустро-угарска моиархија у слову и слици", којем ои уређује мађарско издање.

0 М Е С И Ц Е, (Свакојаке особине славних л»уди.) Гете никад свог века није прао зубе па опет су му били вазда бели и сјајни као вилдиш. Наравно, јер је ипак тако, као што Шпилхаген у својим иредавањима о Гету пише, канда је природа, незадовољна са оскудности својих створова, наумила била, да у том човеку једаред створи савршеног човека на утеху и радост осталом свету. Па зар би то био савршен човек, коме би требало прашка и четкице за зубе па да и по зубима раван буде јелинском богу! — Есхила су грозни ликови, што му их је уобразиља стварала, толико мучили, да није знао друга средства, како би ноћу имао мира, него је иревлачио велику спаваћу капу преко целог лица. Грци су му се са тога смејали. Да ли је међутим Есхил био први, што је ноћу имао капу на глави, да ли ју је најиосле чак и изумео, то се не зна. — Шоненхауер није нииошто марио за мачке. Прииоведају, да је сваки пут грдњу какву иромумлао, кадгод би спазио мацу коју. — Занимљиво је, како је Мајербер обичио продуковао. „Треба ми сад арија за тенор", говорио би, „е па добро, хајде да је компонујем". Онда би сео за гласовир па би покушао једном руком да изведе мелодичан какав гласоЈзед, а левом би руком свирао уз то пратњу. То би дотле радио тако, док не би добио арију, која би му се свидила. Ту би арију онда нанисао, па тако су постале оне чаровне мелодије, којима се свет још и данас диви. — Сократ је мудрост своју хтео да покаже и кад се женио. IIо малом треба пресуђивати и велико, говориоје обично, па ће девојка, која кору са сира ни сувише дебело ни сувише танко не сече, за :,ело бити добра домаћица. С тога је у свим друштвима,

камо је год одлазио, добро мотрио на то па збиља је једна девојка са свог сира секла кору с прста дебело а друга је опет бојажљиво сецкала корицу танку као артија. Но најносле је наишао на деву, која није била ни расипачица ни циганка него је према врсти сира секла један до два милиметра, па је ту и запросио. Име јој било Ксантипа. — Шилер је при послу увек крај себе имао трулих јабука. Говорио је, како га мирие тих јабука освежава. Но, а јела, којих мирис човека привлачи, обично човек радо и једе, те се дакле сасвим слободно може рећи, да је Шилер труле јабуке радо и јео. (Јаке виме.) Необично дуга и јака зима ове године изазива нас, да тражимо, да ли је и пре кадгод било тако јако хладно у Марту месецу, као што је ове године. Хладаи Март особито у другој половини, био је године 1865-те; године 1767. било је од 10. до 20. Марта јаких мразева. Скоре таква зима, каква је ове године, била је годиие 1858., када је после здраво хладног Фебруара Март у првој половппи био још доста хладан. Напротив године 1853. јак мраз иао је 10. Фебруара, на је надао с малим нрекидањем до 30. Марта. Исто је тако било године 1845., те је године био Март најхладиији за последњих сто годана, јер јак мраз, којм је нао 5. Фебруара, није прекидао до 24. Марта. Налик томе било је годиие 1825., 1808., 1800. и 1798.; године пак 1814., 1821. и 1830., када су зиме биле доста јаке, мраз је ирестао у опште падати около 10. Марта. АФ0РИ0МИ. ^Римски.) Знаш-ли бити задовољан са собом, бићепг задовољаи и са свима људима. Сенека. У место да тражимо извор злу у самим стварима, ми окривљујемо људе и њихове смерове. Велеј Патеркул. Ослободи-л судија кривца, осуди се сам. Мублилије Сир. Оно, што си иочео, у пола је готово. ХорациЈе Знати изгубити у згодаи час, зиачи недото добити много. Т е р е н ц и ј е. Многи се старају за свој добри глас, а мало их се орине за своју савест. Публилије Сир. Поверерве је као живот; је-лга једанпут нестало, иестало га је за навек. Публилије Сир. Стари су наши говорили, да ваља исто тако знати дати рачуна о своме одмору, као и о своме раду. Ко лумела. Не радећи ништа учи се човек зло радити. Катон. Жеља да се опет састанемо с нријатељем, који ја далеко од нас, расте, Што му се већма приближујемо. Млађи IIли ниј е. Између иобедилаца и побеђених нема никад чврсте свезе нити поверења. Тацит.

САДРЖАЈ: Пита хиљаду Форината. Приповетка Јаше Игњатовића. — Сећање. Песме од Љубинка. — Враголанка. Прииоветка. Иаписала Милева Симића. — Аиостол. (ПетеФи.) Превео Благоје Браичић. (Наставак.) — Светозар Вајаиски, словачки књижевник. Пише Д. Б. Доброслав. — Посуђе у кујни и у кући. Од М Петровића. (Свршетак.) — Уметност. Иконостас иишке цркве. Приказ Михаила Валтровића. — Дистићи: — Месечни преглед периодичне српске и хрватске књижевности. — Позориште и уметност. — Књижевне новости. Смесице. Афорисми.

„СТРАЖИЛОВО" излази сваког четвртка на читавом табаку. Цена му је 5 Фор. а. вр. на целу годину, 2 Фор. 50 новч. на по године, 1 Фор. 25 новч. на четврт године. За Србију и Црну Гору 14 динара или 6 Фор. на годину. — Рукописи шаљу се уредииштву а претплата адмииистрацији „Стражилова" у Нови Сад.

СР11СКА ШТАМПАРИЈА ДРА СВЕТОЗАРА МИЛЕТИћА У Н. САДУ.