Стражилово

345

ОТРАЖИЛОВО

346

ла Ружићу на том најновијем ремекотвору уметничког му генија! Боденштет се тузки, да већина неначких глумаца, што приказу.ју Јага, сувише слабо наглашују оно плебејско у Јаговом карактеру, што много мотивује у љутој мрзкњи љеговој на све више и племенитије, ма да та плебејска црта битно донриноси, да се Јаго стави у нуждан контраст сп})ам Отела и Касија. Ми се у нашега Јага, у ДобриноВвћа, баш на то можемо најмање потужити. Признајемо, да смо и са тога гледишта а и иначе с неповерењем ишли у сусрет Добриновпћевом Јагу. Но тај нам ,је сузбио неповереље. Јаго је љегов скрози скроз реалистички ехваћен а мучнаштудија није на н,ему осгавила на миру ни најтање жилице. Обилни нрикавивачки дар Добринонпћев тек се ту ноказао у правом сјају, кад је могао у лаж да утера иначе оправдану тврдњу, да с вишестраношћу рука за руку иде и несолидност. — Дездемона, та, гсао што ју Фридрих Вишер називље, права икона неисцрпиве мнлоште, добила је у Ленки Хаџићевој трезвену и умну интерпреткињу. Заслужује свако признање још и Миљковићгв Иасијо и Емилија Софије Нујићке. — Сигетијев ,,!>амиир п чизмар" у ваљаној посрби Јована Ђорђевића претурио је аацело већ добре две десетине година на нагаој позорници — сећамо се, да смо га гледали још дететом — и нашао је два три изврсиа Мише, али је "овај последњи, Добриновићев Мнша све нређашње заденуо за појас. А рекли бнсмо, да ни мајстор-Ћире скоро није било таквог, као што је Миљковићев 0 Јеци Добриновићки ваљда је излишно и спомип.ати, да она у Персама нема супарнице. Анку је давала Даринка Бандобранска и изазвала пола њоме а пола околношћу, што се скорим растаје са народном позоришном дружином, остента.тивап изазив. Бандобранска није глуми:1,а без дара те би зацело бил.ч у струци својој и напредовала, али је на несрећу баш на њу пала коцка, да се сматра као — прекобројна. Банићев грк-Ставра пмао је на својој страни смешљивце и онај свет, који ће можда већ у току најближег времена бурно ташпати ономе, коме је Банић морао нач пшти места. Треба наиме знати, да је Банићу од стране управе отказано и да ће на његово место вратити се опште омиљени Милош Динић.

КЊИЖЕВНЕ Н0В00ТИ. — Добилисмо „Гласника српског ученог друштва" књигу 63. с различном научном грађом и са две таблице у прилогу. Садржај: Неколико прилога на црквену и пблитичку историју јужних Оловена, Т. до V., Саопштио Л». Ковачевић. Неколико рукописа из царске библиотеке у Бечу, I. и II. Од .1». Стојановића. — Материјали за историју Црне Горе. Од Марка ДраговиКа. Нрилог II. — Србуље у Сарајеву, I. до XIV. Од Мите 'Живковића. — 13 писама српских у архиву дубровачке ренублике (1593. до 1705.). Преписао проФ. Ристо Ковачић. -— Прилог историји манастира Требиња. Од Луке Зора. — Неки подаци из времена нашег првог рата за ослобођење и независност. Од дра Милована Спасића. — Стари сјшски буквар, штампан са бакрореза 1780 у Новом Саду. Приказао га Радован II. Јовановић. — БиблиограФски опис једнога зборника. Од Љ. Стојановића. '— Три писма владике Даиила П. Њ. Саопштио Марко Драговић. — „Чин братотворенију". П])илог Панте Срећковића. .— Беседа на дан хиљадугодишње светковине словенских апостола св. Пирила и М'етодија. Говорио II. СреКковић. — Изводи из записника (од ЈО. Фебр. 1885. до 6. јулија 1885.). —Добили смо и 64. књигу, која доноси. ове расправе и чланке: 1. Манастирско непокретно имање у краљевини Србији. Од Богољуба Јовановића. (Свршетак.) 2. Природа државине и основа њенеправне

заштите, са критичким погледом на српски грађански законик. Од Глише Гершића. 3. Кратки опис Јагодинског округа. Од пуковника Јована Мишковића. 4. Грађа за геологију краљевине Србије. IV, Долерити у Србији. Од Јована М. Жујовића. 5. 0 тијоФену у бензолу из анилииа. Од Марка Дека. 6. 0 инволуторијској системи тачака. код с .Ферних огледала. Од Петра Живковића. 7. Расправа о цару Урошу. Од Панте Срећковића. 8. Извештај од М. Валтровића и Д. С. Милутиновића уметничком одбору о испитивању спомеиика старе српске уметности у Жичи. — Из Београда смо ово дана добр1ли мален спис под насловом : Рав ани ца. Један поглед у н а ро дну пр ош л о с т од Милорада П. Шапчанина. Писац ту износи укратко историју те задужбине, описује ју и најпосле топло пледира, да се н;ела црква с поља и изнутра обнови. — Добили смо и „Извештај управе српскога ученог друштва о књижевном раду и новчаном стању у години 1885. — Наш сарадник Марко Цар јавља, да су ушле у пггампу и да ће накладом И. Водицке у Задру скоро угледати света његове „Симпатије", слике из сувремене књижевности. То ће бити саме оригиналне студије о „некојим изме/ђу отменијих Фигура из подручја сувремене књижевности и вештине као што су н. пр. Гете, Бајрн, Хајне, Тургењев, Кардући, Дима и т. д." Дело ће обухватати од ирилике 100 страна а стајаће 1 Фор. а. вр. Наруџбине и новн;и шаљу се непосредно на писца у Задар (Шуа хЧиоуа 1 . Ко скупи десет претплатиика, добија једанаести примерак на дар. — Изашла је из штампе „Исторично-критичнап,рта о Вићентију Јо ванови ћу, правос лав но м митрополиту Београдском и Карловачком (1731. до 1737. , коју је написао и издао земунски парох Димитрије Руварац. Књига је штамнана у штампарији Симе Пајића у Земуну, обухвата 84 сгране а цена јој је 60 иовчића — Смер тој критичкој црти казали смо читаоцима „Стражилова" у 2. бр. о.г. под овом рубриком на другом месту. Вредно би било, да се позвани осврну на ову расправу, те да се рашчисти сједне стране, у колико су подаци о Вићентију иогрешно изнесени били, с друге пак стране у колико драмски песник има слободе, да одступи од историјске истине, кад му нлан драмског дела то захтева. — Изашла је 1. свеска IX. часописа АгсМу Гиг в1ау1 зсће РћПо1о#1е (ВегИп Л^еМтаппзсће ВисћћагпПпп^. 1886. 81: Ре1зег8ћиг§-, А. Беупеп1з), што га издаје познати слависта Ватрослав Јагић уз припомоћ А. Вгискпег-а, А БезкГеп-а и ]Чећгт#-а с овим садржајем: Прилози литавској митологији од А. Брикнера (у Берлину). — Чешке Маријинске тужбалице, од Ј. Ктезсћек-а. — О дејству аналогије у деклинацији малоруској. (Сравни Агсћгу VIII., стр. 409—432), наиисао др. 81)ерћап 8та1 Вћоскгј (у Бечу). — Студије к познавању Изборника Свјатослава од године 1073. с примедбама уз млађе руконисе. (Сравни АгсМу стр. 357.), написао^Х Масинг. — Критичне нримедбе уз старопољске текстове. (Наставак из Агсћ1У-а VII стр. 419—443.)- од А. Саменовића. — Прикази: 1Јп(;ег8исћип#еп ићег С^иап^лШ} ипс! Ве^опип^ 1п <!ег 81аУ18сћеп 8ргасће, I. Б1е (^иапШа^ 1т зегћ18сћеп. ^оп Аи#иб1; 1Језк1еп. (Ег8сћ1епеп 111 (1еп АћћапД1ип§-еп (1ег рћПокЈ^чзсћ-ћ^збошзсћеп С1аззе с1ег кбгп^ћ засћз. О-евеПзсћаЛ с!ег Л^ЈззепзсћаЊеп. X. ВЛ.) Бе1р21^ 1885., од дра Томе Маретића (у Загреоу). На исто Лескијеново дело писао је и сам В. Јагић приказ у Агсћ ]'у-у VIII стр. 597.) — Ог18патепГог8сћип§-°п. од А. Брикнера. — Ситније вести: ЕиШуппиз из Грновај, од Р. 8уг1т -а. Ко је Гертука у Гор-