Стражилово

379

СТРАЖИЛОВО

380

ним досад ликовима великог хазнадара Јелисаветина. Дворски саветник Кронек, интендант познатога позоришта МајнингенскоГ ј што искључиво негује класични резертоар, ишао је, како кажу, кастиле ради тога у Дондон, да проучи тамо све, што би се ијоле односило на доба Стјуартове Марије, те је, кажу, наишао тамо на старе салике свију лица што им Шилер дао посла у глуми својој, чак и на салик Хане Кенедијеве. Па су према тим мртвим оригиналима до последњег шава удешени коетими, до најтање цртице копиранч маске у.Мајнингенаца приказивача. Ту Берлеју одмах с лица можеш читати, ко је и шта је и шта му смерови. Ако је управи пашег позоришта тешко доћи до ФОтограФија тих Мајнингеиских ликова, може се помоћи и илустрованим Халбергеровим издањем Шилерових дела са карактеристичним цртежима првих немачких вештака. — Четвртак 6. о. м. био је у толико важан дан, што је тога вечера била изнесена четврта изворна новина ове сезоне. Била је то шаљива игра Милана Савића под насловом: „Добре воље", у току две недеље друга већ работа Савићева у том жанру. И о њој ћемо као и о доеад споменуте три изворне новине овогодишње опширно проговорити, кад се сумарно будемо вратили на сав рад позоришне нам дружине за ова три четири месеца, што је била и што ће још бити у нашој средини. Дотле нека је само констатовано, да је комад лепо забавио публику и да је Јеца Добриновићка јединствене своје, да кажемо класичне типове умножила благодарним прираоком. — „Марки Вилмер" Жоржа Санда, што је тек пре две године лриликом гостовања Тоше Јовановића добио право своје име са крштења а донде се под „Роман сиромашне девојке" крио, дошао је и ове године на ред и то у суботу 8. о. м. Насловна је улога била у рукама Ђурђевићевим, Гајетанова у. Миљковићевим, Каролинина у рукама Ленке Ха1,гићеве, маркиЖина у Драге Ружићке, Дијанина у Смиљане Бркићеве (на позоришним је објавама погрешно Фигурирала СоФија Вујићка) а Деонијина у Зорке Милојевићке. За саигру се може рећи, да је била доста сложна, премда није баш достигла пређашња два три сасвим ексактна ириказа те позоришне игре у нас. Било је мало и грешака у меморирању, које су чак и смислу удиле. Тако Ирбен на једном месту, у ватри борбе додуше, вели свом старијем брату: да сачуваш право свога мајоритета (!?) а по свој је прилици мислио: мајората. Па како то преводилац, режија, ко ли, чита Француско тагсцдЈз маркез а таг<ЗШ80 маркеза? Приказивачи дабогме, како нису позвани, да то поправе, консеквентно остају при том неспретном талијанисању. —- У недељу 9. о. м. по други је пут ове године приказана алегорија „Сабља Краљевића Марка". Улоге Марка Краљевића и певца промениле су том приликом власнике. Првога је пута давао Марка Миљковић, певца Лазић, а овога пута Марка Ђурђевић а певца Миљковић. Вила је и овај други пут остала у поузданим рукама Ленке Хаџићеве.

КЊИЖЕБНЕ Н0Б00ТИ. — Чланке, што су прошлог месеца изилазили у „Застави" отштампао је писац њихов Мата Косовац, народни учитељ, у књигу под насловом „Српска народна школа", у штампарији Јована Радака у Великој Кикинди. — Расправља ту писац о забавишту, о основној школи, о школи за сироте, глувонеме и слепе, о приправничкој и учитељској школи, о учитељским зборовима, напослетку даје реч, да се сазове општи учитељски збор. — Нонајпре препоручујемо предлог за сазив општег учитељског збора, свакако и оне чланке. Збиља нам треба више удружења и заједничког збора и договора на свима странама нашег културиог живота. — У данашњој немачкој лирици, у добу, као што га сами Немци називају, дилетантизма имају они ипак лиричара првога реда. Од отих је по преваеходству један, нама већ познати, Стеван Милов. Прошле године у Штутгарту изашла је од Милова књига песама: „Беи^ззсће Е1е&1еп", као ново, јако умножено и промењено издање елегичног циклуса његова: „Аи^ с1ег 8сћо11е". Поводом те нове књиге вели Ернест Цил (2хе 1), немачки критичар у 10. бр. о. г. „В1{Шег јЈш* Н1зегаг18сће ТЈп^егћаИзип^"): „Стеван Милов је ирава освећена песничка душа — велика душа, која за великим тежи. И баш ни у једној готово дојако књизи његовој не види се то тако јасно као у овој. Од уског домаћег круга, од маленог брачног и породичног света. полазећи, шире ове песме, заоденуте финим дистисима, свој видокруг до недогледне перспективе у живот човечанства, у огромна друштвена и државна питања, у питања науке и вештине, па обухвата тако васиону у средишту ВгеппригЉ) идиле. Милов је философ са истакнутим пантеистичним обележјем и душом расположеном по светском болу (луеИзбсћтеггИсћег ОетиЉзз^лттип^) у клаеичном смислу лорда Бајрона и ЈЕеопардија, не у сентименталном смислу немачких романтичара. Класична црта је сигнатура духовна нашег елегичара; све у његовој појезији је јасно, заокружено, прегнантно. . . Као пгго је посве слободан у свом политичном уверењу, тако је Милов и у сваком другом правцу независан мислилац, па је разумео, да у савршеи облик слије слободним и лепим мислима својих елегија испуњен садржај: дистиси његови теку лако и умиљато, језик му је скроз одличан и племенит." Још истиче критичар жељу, да би елегије Миловљеве нашле места и одјека свуде, где-год се немачки збори. Како нам је мило, да се Милов толико слави у богатих Немаца! Али колико бисмо се тек подичили њиМе, да је запевао оним језиком, којим су дедови његови по Србији уз гусле попевали о Милошу и Марку, о Немањићима и Косову! Милов је по оцу свом Србин.

САДРЖАЈ: Дервиш. Песма. Од Л>. П. Н. — Пита хиљаду Форината. Прииоветка Јаше Игњатовића (Наставак.) Одлетели Анђелак. На смрт синовице Зорке.) Песма. Од Драг. Ј. Илијћа. — Враголанка. Приповетка. Написала Милева Симића. (Наставак.) — Апостол. (ПетеФи.) Превео Благоје Бранчић. (Наставак.) — Светозар Вајански, словачки књижевиик. Пише Д. Б. Доброслав. Наставак.) — Својим двома синовима. (Стеван Милов.) Превео II. А—в. — Пјесма о Хилдибранду и њена сродност са неким словенским пјесмама. — Књижевност. Др. Фридрих С. Краус иред судом знанствене критике. — Љстак. Српске. народне пословице. Прибележио Светозар Мл. Бајић учитељ. — Љстићи: Гласник. — Позориште и уметност. — Књижевне новости. „СТРАЖИЛОВО" излази сваког четвртка на чцтавом табаку. Цена му је 5 Фор. а. вр. на целу годину, 2 Фор. 50 новч. на по године, 1 Фор. 25 новч. на четврт године. За Србију и Црну Гору 14 динара или 6 Фор. на годину. — Рукописи шаљу се уредништву а претплата администрацији „Стражилова" у Нови Сад. СРПСКА ШТАМПАРИЈА ДРА СВЕТОЗАРА МИЛЕТИћА У Н. САДУ.