Стражилово

401

трашње спојена у јединство. Љ} т бав и оданост ка земљи ужега завичаја душа је тој приповетци. Само описивање је пластично, карактери<3- ТЈ 8 1 ј А В. Негсе^оутои &ие1аг ММј, 8р1еуа и ргаћоу ЈоћпјЉ 1'и<И; 6ив1аг је з1еру, та]у вуп УуАј рг1 пот јако јећо а(;1п. 2 изкаНа Тигек роуузкос!, Кас! ћ1ауои &?;ку ћап<1иаг коб!; УаН за вупка т1а<1а кгеу, Тј@х пеићаз! Тигка ћпеу: „8ет §;и81е!" 6ик1с о ккаНпи 1Ј(1ге а ћосУ угогвасШпи. 2јаба1у ћоГпе — Зевпу зреу Кегћаз! Тигка 1'и1у ћиеу: „8ет поусе!" Коусе Тигек V гики, II 4оти јебегти, ројаз, кћгаки, А 2 ћ1ауу сћотаб зеДту, Так гт12о1 V 4етпе зкаНпу. А 6о ти пеећа1? V з1;агеј ћги(И Рхезеп. — Асћ 1;а за ћигпо гргисН, Ротзкои гараН се1у кгај; Воге, 1;и р^езеп рогећпај! Ј Е Б I А. Ној, у11ај, је<11а тоја уоппа! Јак 81 гт з1;гојпА, ћегићоппа Г)усћ 1;уој, 1о ћа1гат ргз1ат сћогут, ЈеЗНса — зез1;пса! Ја ћгакбкои 1азкои к (;еће ћоп'т Нај у!{1ауа1 зот рузпе ра1ту, 1Ј пбћ ј 1 ш тоге ре1о 2а1ту, Сургезза V пот за ггкагННа: ЈеДНси — 8ез4г1си 2о зг(Непка пеуууаћНа. Мгка. БоН та ћ1е(1па ћ1ауа, КаЛеја ћ1'а(1пе — оИатауа . . . Еас1о8{ уутге1а, зг<1се риз!;е, Је(1Нса — зез(;г1са, Ео 281Г пн(1о тпои уе1;уу ћиб4(5. Даље спомињемо још Јелену, Гнома и нарочито дивну алегоријску композицију под насловом Кикимора, које су све три прави украс те збирке. Ту исто тако као и у мањој збирци својих песама, што су нод имеиом . / р о с! јагта" изашле у часоиису Јана Неруде „РоеИске ћевес1у', износи пред нас читав свет нових назора. свим својим душевпим снагама иа армоничаи начин даје носла, народности носредује нронтирену и новишеиу самосвест и тиме

стика јасна, а облик се може у вештачењу са словачким стиховима сматрати као узор. Од мањих песама наводимо ове две: г у с л а г. Хери,еговином гуслар блуди, Пева на прагу добрих људи, Гуслар је слен, синак мален Вазда је уза њ к'о његов сен. Са стене Турчин искрсну ти, 11 ад главом витла анџар љути, Потече синка млада крв, Ал с' не засити турски стрв. „Дај гусле!" Гусле о хридину Лупи и баци у дубину. Зајечале боно — страшан пев Не толи Турка љути гњев. „Дај новце!" Новце Турчин у руку, Уз то ђечерму, појас, струку, , А с главе здере косе прам Па замаче за тавни кам. А шта му остави? У старих груди 1 Песму. — Та ће бурно да загуди, Осветом ће зажећ' цео крај; Боже, ту песму услишај. Ј Е Л А. Ој, здраво, јело мирисава! Како си ми вита, права Дах твој, мелем боним грудима, Јелице — сестрице! К'о брат сеју тебе волим ја. Хој, видио сам горде палме, Код ногу море појало им псалме, Ципреса ту се огледала: Јелицу - сестрицу Из срдашца не одагнала. Мркие. Боли ме бедна глава, Нада ми бледи — малаксава . .. Радости неста, срце пусто, Јелице — сестрице, Растри нада мном грање густо. доприноси, да се народ оплемени. У нрвом делу збирке, којем је наслов: Д1ој Гис1 , има читав пиз арабеска, које искрена израза дају најненосреднијим исповестима обилна и дубока живота унутрашњег, но наскоро се дигне уираво на крилих орловских те оштрим оком гледа на подручје славенског свог видокруга, поверавајући се без зазора удасима свога духа. Као пример томе може послужити горе споменута ноларна песма.

(Наставиће се).