Стражилово

399

СТРАЖИЛОВО

400

Убак У1в8, ке(1' јаго 2ау1(;а, А котео игоТи тгагот, Баб1;оуку газе (Јо 1т1е2с1а 2 (Та1екн ргДеМа гагот! 8ат Вбћ ј1т уапкот вргауије ТЧе уо1пе к1ика1е 1е(;у; Оп 1з1е 1закУе5; роуеЉе РизМпои гтогепе (1е11. Бесно дува кроз равницу ветар, маћеха им дежи у дубоку сну, а њих се двоје пађоше на слободи. Али их наскоро изненади глад и жеђ, мртви-уморни заслукте на познати звпждук локомотиве, разум им обећаје, да ће истим путем, којим су дошли, моћи се вратити у свој завичај; дпгну се иа најпосле дођу до станице и КабНе а 1е11 игазпо .... ТЈГ роси1} кгосћкап1е гизпа : „Ноге за, тПа Апјска, Хете 4о та!оћа у2 (1и8па, УМхб и/ рге паз роз1аИ Оћп1у6 уои18ко газе, Опо паз (1отоу гауег^е Т\а. кг1е<11асћ V кга4искот сазо. Еако ли им сјаје очи, како ли им кликнуло срце, још им једаред лака румен прели увеле образе, кад угледаше врата на вагону, где се отварају, једно се гура за другим, да потражи себи места у вагону али их строги кондуктер одбије и отера. Нова им нада улпје поверења у младе силе, потшуњају се под један вагон па се као но слени мишеви обесе о тендаре и сапонце. Грдни терети леже ту, свуд унаоколо око њих сво стројило вагона. Локомотив оштро звиждукпе, влак се крене, вагони А касГ 1;еп у1ак и/, уу1е1;е1 8 рузкок)т 2 (Паћапеј зкагу, Еизеп ха1о?1;по гаУ2(1усћо1 Моћи1пут дусћпиМт рагу. 81оуепзкусћ <1екГ тибеп1е Осе1 и/ ки з1гат пиЦ Ти уоди уге1п тогпаИ, Теп /1 уу оћеи Г02зтп11, То ко1о р1асе 8У1е20уе, %в з1а(1ке улуоку гиУ, ^икови Г1ас1пеј пећа(1а( Веп у гепе^акоуеј с1и81! 1Уи2 росТ зет, ггас1пу Него<1ез, Ро2Г1 за па зуоје (Ие1а, Типе1и 1атра кпИауа ЛУ1е(;| па кгуауе (;е1а. Те1а јисћ ууоћпиС петоћ1у 21о(1еја пИаДпеј разИ, Виае у§ак уо1'пе 1е1е1у Бо рекпеј уеИкеј у1аз1а. В идимо , да Вајански захвата у нрометљиви живот, а у томе га одушевљава непосредни осећај неког безгранично моћиог живота. То му

Кад пролеће дође, зиадеш, Те не буде мраза љута, •Даставице до свог гњезда С далека се врате пута! Казује им ветром Ббга Праваи; хитром кривом лету; Он ће водит' кроз пустињу Морну децу, да с' не смету. ту уморни тврдо заспе. У сну им се јави лепи њихов завичај, добри њихов деда лежи већ у гробу а и Херодес се опет створи пред њима. Јанко, као да је сагледао змаја каквог, скочи, у исти се мах тргне и Аничка иза сна. И гле, из далека се засветле жеравице-очи змајеве! Расти и лети ужасно .... Већ. се чује лупа влака: „Устај, мила ми Аничка, То причина није мрака, Видшп, по нас послали су Опет кола та ватрена, Што ће дома однети нас На крилих за два три трена. силно ударе једно о друго. Јаничок храбри Аничку али га она не чује. Хука и ломљава заглунула јој уши, у рукама већ осећа слабост, у срцу страшну смрт а у то се влак приближи мосту. За тили час очајпички з1?рај5и:'дечко једном руком обиесвеслу Аничку, ;в^а^с^.креће све даље, као да га гоне злијл . дорБ, опет звпждукне па улети у лагум. Хука ее удвострЈчи, крајеви се и спице на точковима обојадишу врелом крвљу, густ дим стане куљ&ти "по шупљем простору па задави јадну децу. А кад влак тај већ излети Из тупљине звиждућући, Узда.нула тешко стројка Густу пару одишући. Цатња дечице словачке Из оцила сузе мами, Раетужује врелу воду, Троне јкиви огањ сами; Цви . и точак од жељеза, Драге што животе сруши, Љута бола нема само У тој одметничкој души! Е па ходи, издајицо, Призри ту на своја дела, Јарки жижак у лагуму На крвава сјаје тела. Тела им не одбсгоше Крвничке ти намишљаје, Ал им душе одлетеше У велике, лепе краје. испада за руком, јер измишљепи призори нису ладни ледени, шта више је тиме умео саставити целину трагичне прииоветке, која је уну-