Стражилово

407

Краус изузетак је у свему, што карактерише једног човјека од иауке, па није ни чудо, да тако ради. Хотимично цитује Вукову радњу наношљетку и ако је на прво мјесто имада доћи. Јасно је дакле, камо др. Краус циља. Њему је стало до тога, да уздрма Вуков углед, што га Вук има у свију нас, вели Јагић, па да на томе подигне своју величину. Јагић би му још некако и алалио ту жељену славу али држи, да др. Краус није ударио нравим путем и опомин>е га, да се чува од сваког атентата на Вукове големе заслуге. А шта тек да речемо за овако дрску нримједбу, што је др. Краус истурио на страни 347. ? Овако што само је др. Краус кадар. Он оцјењује њешто а и не зна, шта оцјењује. Ријеч је опет о Вуку. Ево шта је кадар „учени" доктор да избаци па да ипак остане жив: „^аз Уак а1з ап§ећПсћ зегћјзсће НосћгеЉ^ећгаисће аивдјћ!:., 81П(1 1псћ(;з апЈегез, а1з ћегге^оујгмсће бећгаисће, сИе Јћт зет {геиез(ег Ггеипс1 ит! МИагћеИег Уик Угсеујс ћезсћгјећеп. Дп(1еп (Иезс1ће ЗсћПДегип^ :п тећгегеп Висћегп Уик К.'з, 111 „КоубегЈб", 111 „Моп1епе§го", 111 „КЈеспЈк" ип<1 ш „2јуо1 1 оћ16ај1 иагоЈа згрзко^а." Овдје се већ ни мирни критичар није могао уздржати већ викнуо у свијет, колико га грло доноси: „\Уе1сће КескћеИ, зо е(\уаз 211 зсћгеЈћеп"! Вук изрично вели у „Ковчежићу" стр. 43. „за ове обичаје, као и за много друго којешта из овијех крајева, ја захваљујем пријатељу своме попу Вуку Поповићу из Рисна." Вук дакле са благодарношћу именује извор. У „Живот и обичаји" почиње дотично описивање са „У Сријему". И ту није никако могао Вук Врчевић послужити, који се родио у Рисну на живио до године 1860. у Далмацији а касније у Херцеговини. У осталом Вук није нигда тајио, да га је Врчевић битно нотномагао. (Нар. пјесме I. св. предговор; Рјечник, предговор.) Чекало се баш на дра Крауса, да тобоже нохвата Вуку трагове и да пријатељство Вуково с Врчевићем тако схвати, да заслужни Вук изађе као плагијатор. Ми са свијем појмимо дра Крауса и на том мјесту. Он, јадан, судећи по себи, не може никако да схвати, како је то могуће написати једно дјело а не бити плагијатор. Као што већ напријед чусмо, основа је Краусову дјелу Богишићев „Зборник." Др. Краус се додуше хваста, да је прерадио материјал, али ко зна, какво је дјело Богишићев „Зборник", тај ће се смијати том Краусовом прерађивању. И Богишић умије валда прерађивати материјал и то у пуном смислу те ријечи (не онако, као др. Краус), али се чувао тога, као лшве ватре, јер би му иначе дјело изгубило онај монументални карактвр, што га овако имаде.

408

Неколико примјера из Јагићеве критике увјериће нас, како др. Краус прерађује. Нађе н. пр. у Богишића на страни !). и З г 77. да се у иодринском окружју ријечју „рођа" означује сродство по крви и мушкој и женској. Др. Краус „преради" и у првој глави читамо, да се „рођом" означује сродство само но мушкој крви, а друго, да та ријеч свуда живи. Исто тако нађе др. Краус на страни 7. „Зборника", да се у Загорју за ријеч „задруга" налази израз „скупчина" а у одговору за Раковец, да се тамо употребљује још „друштво" и „братство". Др. Краус узме та дата и преради; па штадобије? Незнајући, да Раковец не спада Загорју, тура он у свијет ту лаж, да сва три поменута израза живе у Загорју. Да др. Краус не зна или да бар није хтио учити географију провинцијалне Хрватске, увјерава нас Јагић још на два мјеста. Међу тијем да пођемо даље. Др. Краус нађе у Богишића на два мјеста као одговор за дотично окружје, да „домаћин" у задрузи оставља своју част у шездесетој години. Према томе створи др. Краус правило, да у опће оставља „домаћин" своју част у 60. години. Тако је др. Краус кадар ма шта тврдити, што је међу тијем лажно. Ако мисли, да се то тако може, онда боље да је ћутао; ако човјек, читајући његову књигу, мора сваки час да се пита: „да ли је то тако?" онда смо могли и ми и Нијемци остати без те његове књиге на да нас ни глава не заболи. Још који примјер, како др. Краус „прерађује". Нађе н. пр. у Богишићеву „Зборнику" стр. 15. одговор из Стубице, да, тамо специјално, иема патронимика на ов и и%, иреради по свом начину и на стр. 48. изрече тврдњу, да у Кајкаваца у опће нема патронимика на ов и и.И. Тако др. Краус у оиће „прерађује" и израђује на чисто. У „Словинцу" од год. 1885. стр. 108. нађе др. Краус, да жена именује мужевљеву родбину „свекрбином". Ријеч је врло ријетка, нема је ни у Вукову „Рјечнику" ни у Богишића. Дру Краусу је међу тијем дозвољено, да даде тој ријечи исго право, што га има и „тазбина"—ријеч, која с.е свуда чује и т. д. Ови ће примјери, мислимо, дотјецати, да нас увјере, како др. Краус није само превађао из туђих дјела и компиловао онако, како је нашао, него да је и „прерађивао". Тако је др. Краус савјестан на сваком кораку; он је био кадар, да према једном м.јесту из Врчевића створи такав закон, да би се страни свијет крстио и чудио варваризму, што нрема ријечима Краусовим живи у нашем народу: „Је<1ег уегћеЈга1ће1е Мапп зсћ1а§1; тееш^епз еЈпта1 јт Мопа1 зејп \УеЈћ ћгаип ип<1 ћ1аи 0(1ег з1гејсћ1 Шг ејпе ОћгЈеј^е ићегз дапге 6ез1сћ1 аиС."

ОТРАЖИЛОВО