Стражилово

415

СТРАЖИЛОВО

416

Занимљиво је било, како је Бабоња искао од суда визитацију пите, то јест кришке од баклаве, да се утврди, дали је то та иста баклава; тако је одређена осиШа, да се то извиди . Ту су после гледали и судије, и прокатори, и фишкал, ко слободним оком, ко на паочари, да виде то интересантно парче, што ће тако скупо стати. Како мироносно иарче, бар да је више кришака, могла би комисија мало засести и покрај рујног засладити се. Свилокосић тврди, да је то та пста баклава, Бабон>а негира, нема, вели, потпуног доказа, јер, вели — рхћа рНае епшПв, не може после дужег времена ни онај доказати, ко је јео. Марко је опет хтео да докаже, да је то та иста, а с тим се оиет доказује то, да је та пита узрок и основ тужбама, а тепсија је већ смирена, дакле не може служити за доказ истоветности — кЈепМаЉ. И тај процес подуже траје. Међутим се поси фишкалу старо вино и ауспрух, па фишкал још зажели видити такову питу у животу, а кад то чу госпођа Алка, она му начини такву исту велику баклаву, као што је њена била, исече је на кришке, па је у великој кутији пошље, на велико задовољство фишкала и фишкалице, — а могли су бити задовољни, јер српској баклави међу иосластицама иара нема, та баклава је царица међу питама. Фишкал Бабоња дође понекад у госте ћирковићу, и ту се онда гости; позову се пријатељи Алкини, а непријатељи Мице. Част веља, а радост велија. Сутрадан се о том по целој вароши приповеда, каква је част била код ћирковића, и свако тврди, доказује, да Алка мора добити процес, Мица ће изгубити. Пријатељи хоће да верују, али Мица са својима не, она једнако тера своје, да Алка мора бити затворена, иа ма један дан. Алка пак бориће се, ма је колико стало, само да не буде затворена, на баш ни један дап. Једном после ручка разговарају се Алка и Јефта. — Ја пе знам, Јефто, шта ће од тог процеса бити, Мица разглашује на све стране, да ћу изгубити ироцес; но то би лепо било, шта смо до данас све том фишкалу дали, а Мица се прети, да морам затворена бити ма један дан; ја немешкиња, један дан, та ни један сат, ни један минут, иначе нисам ти жена, — плану љутито Алка, и заплака. — Док сам ја жив, и имања имам, тебе нико затворити неће, рече озбиљно Јефта. — 11а шта је, Јефто, са теисијом? Мориц

ти обрече, да ће ти је доставити, а сад ни трага од ње? — Знаш, Алка, искреио ћу ти рећи; Мориц зна, у кога је тепсија, а тај иште за њу десет дуката; толико не вреди. — Шта ми може Мица због тепсије, кад то није њена већ моја дедовина! Али да се и тог курталишем, зајази га са десет дуката, па нек је крај. — Ја ћу је дакле откупити. ћирковић даде на знање Морицу, да ће за тепсију дати десет дуката. Мориц донесе тепсију. Сад ћирковић преко кочијаша свог пошље Рогозићу тепсију, овај је не прима, зашто је није одмах дала, вели: &с1ит тћзскип Леп педшћ ЈПта ће сад? Алка Јефти каже, да иде Бабоњи. Јефта се крене на пут, да то Бабоњи јави. Наравно носи са собом и рујног винца на поклон. Бабоња лепо прими Јефту. — Господине фишкалу, ја сам тепсију откупио. — Па јесте ли је иослали? — Јесам, по кочијашу, али ие хтеде је примити. Бабоња се мисли. — Ја ћу вам написати инштанцију, па нокрај ње предајте магистрату и тепсију у (1ероеИит: ако ли пак иеће да приме, а ви донесите је овамо, на ћемо је дати у вармеђки депозитум. ћирковић задовољан врати се кући, а сутрадан иреда инштанцију, а покрај ње кочијаш унаша у канцеларију и тепсију. Чује то Марко, тада већ варошки судац, па преко пандура ношље натраг тепсију; не прима се у депозитум. ћирковић оиет вози тепсију Бабоњи, а овај ће је иредати у вармеђки депозитум. Процеси дуго трају, пролазе месеци, године, и још краја нема. Често се сведоци преслушавају, све нови и нови. Нестане из аката дуплике, па поремети цео ироцес. Опет пик напово. Опет се изроди нов процес, ко је украо дуплику. Бабоња то изјашњава за криминал, па иште истрагу — инквизицију. Сад се"тек ствар заплете, бог зна, ко ће јој краја видити. Рогозићу се већ досадило, што тако дуго траје, а заплет све већи. Сад тек види, да ће