Стражилово

467

СТРАЖИЛОВО

да отуд и превађао. Ето како др. Краус долази до литературе. Требао је бити искрен па на првом мјесту благодарити и Пуклеру. Да се др. Крауе родио у почетку осамнаестог вијека, можда би још и успио на овај начин; данас то иикако не иде. То исто практикује др. Краус више пута и са Богишићевим „Зборником". Нађе у Вогигаићевој књизи њешто дитовано па турај у своју књигу тако, као да је сам до тога дошао. Особито је класичан др. Краус на онијем мјестима, г;уе говори о њеким његовијем ,,(те\уаћг8шаппег" а то „ипзеге ве^аћгзтаппег значи у обичан језик нреведено „пријевод и крађа од ријечи до ријечи из Богишићева „Зборника". Ето тако Јагић о свему, гато наведосмо, а нама остаје тврдо увјерење о колосалном нигатавилу колосалног хаоеа, што га је др. Краус именовао „8Н1е чпЈ Вгаисћ (Јег 8и(Ј81ауеп". Хоће ли ее из тог хаоса једном свјетлост указати, то не знамо, али толико можемо тврдити, да ово, о чему је учени Јагић све нас осим „ученог" доктора увјерио, „кад одрасте па размисли, кашће му се само". Смијешан је управо др. Краус са својим разметањему ЈТ. глави. Иста главаје појетична, као што и многе друге романтично звоне, гдје се није могло ударити темеља озбиљним Богишићевијем „Зборником". Сам др. Краус зажалио је на ову главу у „Посвети" стр. VIII. Мало је ту умне радње докторове; заплео се као пиле у кучине. Међу тијем „треба хтјети, треба смјети". Покушао је он и ту, да спасе свој ауторитет. Мјесто да признаје, да је загаао на страно поље, на коме се не умије кретати а он удри у тираду „ Стара историја јужнијех Словјена није моја историја, она одузима крила мојо.ј фантазији, она ме ие загријева". Знамо Вас, знамо, г. докторе! Реците боље, да је ту ваљало имати гатудије, па онда мозгати; не знамо само, како вам је „Зборник" загријао фантазију, није ни оно лирска појезија. А ако сте хтјели фантазовати, ман'те се озбиљнијех ствари. Ту се итпте прибора и озбиљности. Обогатите њемачку литературу пријеводима нагаих народнијех умотвора, кад тако лијепо превађате, само ипак онрезно без гиксера, „нрерађивања" и кривијех тумачења; чувајте се онаквијех тумачења, да је „љуба" у нас жена, док не роди дјецу а онда тек да је „жена"; као гато оно једном у антропологаком другатву јефтино продадосте! Е тако се др. Краус већином извлачи, кад ваља коју казати, да и њега чујемо, Критична историјска и литерарна питања алали др. Краус. Тако нас увјерава Јагић на 621. страни „Архива": Није ни чудо ; нема ту хране за докторова иегаза. Ту ће пегаз прије црћи под батинама, него гато ће кренути. Јагић је анализовао свијех тридесет глава Крау-

сове књиге; иа којој је год закуцао, нигдје Крауса код куће; свуд Јагићеви стари познаници. Свијех тридесет глава — сами јатаци. Мал' не из сваке вири Вогишићев „Зборник" а гдје тога није, ту се др. Краус мало пролепргаао иа крилима фантазије па опани сад ојјог сад оиог писца, спуштао најзад крила а под њима туђе муке на гомиле. Ми ие можемо овдје залазити од главе до главе, да са Јагићем разгледамо, шта је све овдје туђе а шта све не достаје; хтједосмо само језгро Јагићеве критике саопћити, износећи карактеристична мјеста. Воље илустрације ради изнијећемо ипак који примјер. У глави XIV. што је под насловом „ММсћепгаић" нревео је др. К-раус, што бјеше у Зборпику, за тијем Миодраговићеву расправу, што је у „Летоиису" од год. 1880. књ. 122., онда оно, гато је у Вукову 1'јечнику под ријечју „отмица" и најзад њешто из Врчевића и Љубише. У глави XV. „Аи88(:еиег" опљачкан је Вогишићев „Зборник"; кад није ту више било, нревео је др. Краус једну приповијетку из Врчевића. У глави XXI. „с!ег ЕгМосМегтапп" главни је садржај из Богишића. Приједмет је рагаирен једиом причом од Врчевића и њеколиким сићушиијем примједбама. У глави XXII. гато је под насловом „с1а8 остао је др. Краус без Богигаићева „Зборника". Ту је било и повуци и потегни. Натезало се ту с пословицаМа, гааљивијем питањима и одговорима, што живе у народу. Материјал је еластичан па ипак није могао др. Краус нигата створити, јер му је фактично недостајало нужнијех скица, вели Јагић. Такоје у глави XXIV. „(Јле ЕћезсћеЈЈипз" из Богигаића, Врчевића и његато из Медаковића већим дијелом од ријечи до ријечи превађано. Тако је глава XXV. ^ШтепгесМ" кратка и садржи мало стварног. Глава XXVII. „УогтишЈзсћаП", такође. Главу XXVII. „АсЈорИоп ип<1 Агго^аНоп" створио је опет Богишићев „Зборник". Тако је сумарно обрађеиа и XXVIII. глава „беуаИегасћаГ!" (кумство), пјесме и пословице су мало помогле, иа онда и глава XXIX. ,, ^УаћЊгшЈегзсћаЛ" и „\Уаћ1зс1шез(;ег5сћае1" с том разликом, да нам је овдје саопћена једна пјесма, по Краусову мишљењу „ет аиззегз!; тегк\уиг(И§ез ЕЈеЛ аиз Во8П1еп" из збирке Давидовићеве. Међу тијем имамо њеколико деценија раније исту такову у Вуковој збирци. (Лајицигако издање 1824. Браћа и сестра.) Врло је важна глава IV.—VIII. у Краусовој књизи, али не за то, што ју је и како ју је др. Краус обрадио. У тијем главама имало би да се ради о „задрузи". II радпо је др. Краус. Да вам и не ка-