Стражилово

469

ОТРАЖИЛОВО

470

жем како, знаћете. Рад је тај скроз несамосталан, јер је све из Богишића осим њешто „прерађивања" Што се ту говори о ријечи „задруга" за чудо се потпуно слаже са оним Богишићевијем, што је у расправи „Бе 1а Гогте сПге Јпоковпа". Париз 1883. особито страна 36. али с том разликом, да је Богишић тијем умио да створи нову теорију, о српском фамилијарном праву, док је др. Краус дошао до резултата „№сћ1 <Не Наиб^етеЈпвсћаЛ ап зјсћ веЊ81, воп(1егп (Не Уег\уапс1зсћа1:1; 181 (Ле бгишПа^е (Јег дезеП всћаЛПсћеп Ог(1пипк ћеј (1еи 8Мз1ауеп" стр. 72. С тијем смо чули њешто ново; ко о томе сумња? Па онда „1Ме НаибдетствсћаГ! 181 шсМ тећг а1з ет Уегејп." Ево онет њешто ново. Н1езез „пјсћ! тећг а1з" <3ав 1з! кбзШсћ вели Јагић. Ето тако би могао човјек њешто ново научити, ако чита Краусову књигу. Наравно, кад се најприје Богишић оилијени, онда ваља и њешто своје додати: ударити у свечан стил па казати њешто „ново", о чему је цио свијет освједочен. Ето такав изглед имаде дијело дјело Краусово, на да не би загледали у сваку главу посебице, јер је све на један калуп рађено, — да се задовољимо са онијем, што нам рече Јагић о Краусову раду на 613. страни „Архива": Ејдепе Миће ћезсћгап1ае З1сћ тИ \уепј§еп Аизпаћтеп аиГ СотрПаИоп ип<1 ТЈећегвеГгип^. Крупна ријеч али на жалост истинита и носи у себи тин цијелога дјела. Него има једно поље, на коме је др. Краус врло окретан, а то је ноље гиксера. Ако је и то било у плану дјела, онда је у томе најбоље успио. Тако одмах у III. глави : Јако братство брзо заплиће (мјесто: заплсће=зи1шс1јит) превео је др. Краус са „ет в^агкез ћга1з1уо {*ега1ћ ; п Нап(1е1" а треба „Ет в1агке8 ћга1з1уо 181 ете всћаеПе ип<1 вјсћеге 8сћи1г№ећг" — каква грдна разлика! На страни 322. превађа др. Краус „гдје очи виде, калауз не требује" са „ ба ћгаисМ ев кетеп „2\у18сћепћап(11ег" мјесто „кетеп \Уе§\уе18ег" Све је то могао др. Краус из Вука научити. Уз XXIII. главу додао је Краус примједбу, која се тиче 4. свеске „Возапзкод рпја1е1ја". Ту је сопзие1о тоге напао на иначе заслужног Југића на пољу јужнословјенске етнографије. И др. Краус бје кадар, да рече за кога, да много пише а мало каже, за тијем да пише нелогично. Тако др. Краус с обзиром на 4. свеску „Воз, рпја1е1ја" пабаш на Јукића. Међутијем да је др. Краус прочитао предговор у иоменутој свесци, видио би, да 4. свеска није од Јукића и то са свијем природно, јер Јукић бјеше тада већ — у гробу. И тако тај Јукић мора у гробу да сноси одговорност за оно, што су други писали, додаје Јагић. Шта је др. Краус заслужио за овакав гиксер, што дивно карактерише његов несавјестан

рад, са кога чак други трпе, то нека му читалац одреди а ми да пођемо даље. „Учени" доктор хоће каткад и у етимологисање да залази. Наравно да са онијем, што он мисли, увијек насједа. Тако је дру Краусу „род" и „сој" од једиог коријена а „сој" му је словјенска ријеч, што је Вук врло добро знао да није. (види „Рјечник.") Тако нас је на стр. 28. усрећио са етимолођијом ријечи „биров" и „бирош" — непосредно од „бирати" скр. ћћаг, што је већ давно забачено, вели Јагић. „Ждријеб" је дру Краусу у свези са „ждријебе"! Јагић га упућује на оно у Ј. бсћтШ-а: ст. пруск. §1гћт - број и §егћ(; — говорити. „Стари сват" постало је дру Краусу из „старији сват" јер не зна сва значења од придјева „стар." Па онда тек овакове погрјешке. На сгр. 81. меће др. Краус „Милиновић" мјесто „Миличевић." На стр. 348. долази Медо Пуцић мјесто Нико Велики, јер је овај пошљедњи помагао Богишићу а друго није овај човјек нигда био словјенски пјесник, као што стоји у „Уводу" XXI. На истој страни стоји у Крауса: Сим. Милиновић из Сења (2епе§). Овај је реферисао Богишићу о Далмацији. Међу тијем у Богишића стоји јасно Сињ (Далмација). Дру Краусу је то све једно. На страни 369. и 577. дру Краусу је Хаџи-Ристић францишкански калуђер ! Међутијем „Ри.стићи" и „Христићи" од памтивијека су православне вјере. На 7. страни Богишићева „Зборника" нашао је др. Краус изреку „самохран сам, немам никога, него ја и бала ми." Да је загледао у исправке видио би, да је оно „бала" штамп. погрјешка; мјесто тога имало би бити „баба". Међу тијем на што то, он се није нашао у неприлици, него је превео несмисао, с којим се само он могао измирити „ .. ћаће Шетап<1еи а1в 1сћ ип(1 тет Чо! Исто се догодило још на једном мјесту. У пословици „мало нука, доста мука" опет је могао код Богишића наћи, да је оно „нука" штамп. погрјешка ида ваља читати „рука". И ту сенијезбунио „учени" доктор. На стр. 67. имаде он пријевод „\уеш§ Коскеп, §епид Ео11егдиа1еп". Чудно ли је окретан др. Краус, кад ваља гиксер избацити. За таково немишљење н меканизам морали би и дијете казнити ; за дра Крауса не остаје нам ништа друго, него да га жалимо. Мн имадемо још више доказа са другијех мјеста, колико др. Краус познаје срп. језик и његов дух, али да се манемо за сад тога, па да оставимо за познија времена — злу не требало! Ето вам сад, ви, који причасте српском свијету, да њеки учени др. Краус егзистује, ето вам сад, па реците ви Јагићу, шта је др. Краус урадио. Сми-