Стражилово

513

СТРАЖИЛОВО

514

„Гласу Црногорца". Или јо мождн Бероа збцља и уредништву томе послао батн једну баладу и одломак из „Морских елегија?" Г Л 4 С Н I К, (ТопаловиКево вече у Панчеву). На други дан Ускрса ов. г. приређује Панчевачко српско црквено певачко друштво у прославу десеттодшпњег деловаша свог ликовође М ит е Топаловића у дворани „код Трубача" концерат, сигранком. На кониШтућесе махом певати само слављеникове композиције и то овим редом : 1. „Народни збор", мушки збор. 2. „Звезда", четворопев, певају млађи чланови певачи. 3. „Хајде песмо," мушки збор. 4. а) „Од куда ружа", б) „Славуј", пева Е. Деовићева. 5. „Љсиа горо", мушки збор. 6. „Кад прво сунце", четворопев, певају старији чланови певачи. 7. „Поток жубори", самопев с пратњом мушког збора. 8. „Ој облаци", мешовити збор уз пратњу гласовира. — По закључку друштвеног одбора намењен је чист приход тог концерта слављенику. ПОЗОРИШТЕ И УМЕТНООТ. (Српско народно позориште.) У четвртак прошле недеље приређена је била за децу особена иредстава, којој је био почетак у 5 часова после подне а свршетак још пре 7 чаеова. Сиромашна деца имала су бесплатан улазак. Давала се том приликом по трећи пут ове сезоне „Сабља Краљевића Марка". — У суботу 5. о, м. била је свечана представа у ^рославу двадесетиетгодишњег глумовања Драгињ е Р у ж и ћ к е и Д и м и т р и ј а Р у ж и ћ а, заслужног и омиљеног нашег уметничког пара. И једно и друго се у тој прилици уверили већ по толики и толики пут, како им и овдатпња публика цени и уважава велики дар и богату вештииу а и: огромне заслуге за развитак и напредак српске глуме. Било је ту искрене и срдачне овације до миле воље. Кад је Ружић на свој начин одиграо Герика у Премарејеву „Д о ктору Робину" а Драгиња Ружићка одрешито, како само она уме, откресала Гернер-ТриФковићеву „Милу", коју је баш она пре четрнаест година заданула била животом, допгли су на ред поздрави слављеницима и предани су им укусни и дивни дарови, што им је наменила љубав и поштовање и представника лепе глумачке уметности и иначе лица, који су својој симпатији спрам љубљених слављеника видљивим знацима дали израза. После представе био је у почас/г јубиларима банкет у просгоријама овдашње српске читаонице. Као корисница позоришне дружине а уједно и као претпоследња представа за ову годину прешла је преко дасака у недељу 6. о. м. изворна шаљива игра у 3 чина под насловом „ х 1етири милијона рубаља", коју је написао Стеван Ј. ЈеФтић а „Матица Српска" наградила наградом. Ко је радда се упозна са том шаљивом игром изближе, са предметом јој, врлинама и манама, тај нека отвори 144. кн>игу „ЈГетописа" па ће тамо у изводу из записника књижевног одбора наћи опширно изнесено мњење уредника овога листа, Стевана В. Поповића и Милана Савића. Видиће тамо, да се од те тројице први и трећи изразили доста повољно а други да је одрекао делу и иајмању вредносг. Кога та ствар интересује, моћиће према тим оценама сгворити себи суд о делу томе. Наше је овде за овај мах констатовати, да ли је на позорници имало успеха или не. Па на жалост морамо признати, да се нама чини, да је успех овде био негативно више него полован, и да долазимо све више до уверења, да се једна иста ствар друкчије чита а друкчије гледа са иозорнице.

Увиђамо сад, да је београдска критика имала донекле правој што је лане после првог приказа на ондашњој краљевско, позорници нашла много штошта да замери, ма да је комад тамо, као што смо читаоце наше лане у 9. броју нашег листа известили били, лепо успео. Не остаје нам дакле друго, него вратити се још једаред на ту изворну глуму те јасно изнети недосташице, које по нашем мњењу осиоравају потпун успех на позорници. За прих«азиваче, који су забављени били у игри, мора се рећи, да су око новине лепо били прионули а а две три улоге већ нису могле бити у позванијим рукама. И Драгиња Ружићка као оштроконђа Стана и Јеца Добриновићка као „од заната нроводаџика" Перса и Добриновић као „зеленаш" Грк-Таса и сувише су благодарно поље за обраду нашли у својим улогама а да не би створили били погођене ликове. Осим њих су главне улоге имали у рукама још: Денка Хаџићева, Ђурђевић, Марковић, Милојевић и Петровић. Марковић је уметнуо и Јенкову песму „Море ми је љубав —" али нити згодно према ситуацији нити достојно саме композиције. Онако штогод а 1а „Та цео живот —" било би ту много пре на свом месту. КЊИЖЕВНЕ Н0В00ТИ, — Још 1883. године изашла је у Београду књига: „Листики из кљижевности" од проФесора С в е т. Н и к о л а ј евића, књига 1. (у малој осмини, на 174 стр.). Како су књиге таке врсте у нас врло ретке, није ни сад касно и неоправдано, да наведемо'овде, како је њу и наше књижевне прилике приказао у свом Архиву (VI II. стр. 171.) ироФесор у Петрограду Ватрослав Јагић: „Писац покушава, а у томе је сриска књижевност врло оскудна, да српске (изображене) читаоце уиозна с литерарно-историјским есе-има: Збиља је вредно сажалити и заис/га треба да се озбиљно промисли о жалосном Стању, у ком се налазе млађане слабачке књижевности, а иначе су кадре, да се развијају, као што је н. пр. српска; на њих утичу слабуњаве појаве модерне културе тако силно, да чак и најзанесеније политичне и социјалистичне утопије већ налазе својих органа, којима хоће да задобију незрелу масу, док скоро ни смисла иема ту за најплеменитије продукте човечијег духа, који се огледају у облику величанствених спевова редом у разних културних народа из векова у векове, тек ако се кад тад покуша, бар у изображеним круговима, да се добрим преводима пробуди чувство за есе-е иисане укусно, па да их је лако разумети. С тога тим више вреди ова мала књижица српског књижевника, који очевидно има дара. Није моја задаћа, да се дубље уиуштам у садржину прве књижице ове (а биће их, надајмо се, и више), само бих, ирочитавши први чланак о вештини у опште, (а има још о Ариосту, о Тасу, о Камоенсу, о Тациту, о Шекспировој Јулији), световао писцу, да се клони неких суровости у језику. Ко хоће да оцењује вештиие, мора пре свега иоказати укуса у свом сопственом језику. НГго се тиче излишних туђинских израза, — ја иначе нисам за апсолутно пречишћивање у речима, — унућујем на лепу Даничићеву опомену; ено је на сграни 86. у „Поменима" Милићевићевим." — 0 Т>ури Јакшићу каже исти научник светског гласа (Архив, VIII. страна 173.), приказујући дела Ђуре Јакшића, што изађоше 1882.—1883. у Београду у 10 књига под уредништвом нашег врлог књижевника Светислава Вуловића баш поводом г .Буриног животописа од истога: „Ђура Јакшић спада без прекора у најдаровитије песнике у најновијој српској књижевности. Да је био систематски образован, и да га нису неприлике у животу, у којима је одрастао, толико гониле, да