Стражилово

515

СТРАЖИЛОВО

516

га нијо највише сиротиња мучила, тај српски Рајски обогатио би био српску књижевност знатним радовима, као штоје био даровит и као песник и као сликар. Али, и овако је заслужио, бар после смрти, пажњу, коју му поклони издавалаи;. Јер свугде, па и у најнезнатнијим одломцима његове појезије, говори нам права песничка природа. Његове приповетке, док се не залети у стара времена, која је слабо познавао те тако и не могао у томе ништа истини верно сгворити, иего док бира за њих градива из богатог искуства свог бурног живота, развијају се пред читаоцем сасвим красно, јужњачком красотом, задахнуте с мање или више романтике, која се у старијим радовима му и сувишно истиче. Неке су му приповетке и у стране језике преведене, а то заиста и заслужују." Колико Јагић цени и колико ваља да ценимо литерарно-историјску пггудију проФ. Св. Вуловића о Ђури (уз VII. књигу Ђурииих дела), каже у овим речима : „Без нретеривања смемо рећи, да сад тек можемо, као што треба, оценити Ђуру Јакшића". — Светозар Љ. Гавриловић, секретар срп. пољопривредног друштва у Београду, позивље на претплату на књижевни часопис ?? Гусле", који ће излазити дваред месечно у свескама од 3 табака а доносити белетристичне саставке и пропратити сваку важнију срнску и словенску књижевну новину. Лист ће почети излазити од маја о. г. а претплата ће му бити до краја ове године за Србију 8 динара, за осгале земље 10 дин. Ко скупи тројицу претплатника до краја године, добиће један примерак бесплатно. Претплата се шаље .,Трговачкој штамнарији" у Београду. — Књижара браће М. Поповића издала је ово дана „Вој IIа Косову." Српске народне песме о боју на Косову. Уз песме је те додато дванаест — на наслову стоји: лепих(?!)—слика. Цена је 20 новч. — Накладом Ф. Дункера у Липском почела је излазити Костомаровљева „Руска историја у биографијама", коју је по другом издању руског извориика на иемачки превео Р. Хенкел. „Ма^-агт 1 , јављајући то, вели, да Костомарова у Русији држе за иајдаровитијег историчара садашњости, а ми смо лане у 18. броју нашег листа читаоце иаше известили, да је Костомаров лане преминуо. — У 42. броју нашег листа од прошле године јављено је било, да је проФ. Манћини на талијански превео неколико Змајевих песама те их кани издати у засебној књижици. Тадањи уредник овог листа а сад наш сарадник Милаи Савић обратио се тада на преводиоца и замолио га је за коју преведену песму ? да би је могао упоредо уз немачки и мађарски превод и оригинал саопштити у листу. Но у то је лист овај морао престати. Сад читамо у талијанском листу ,,1 ј ' пчјопе 1Љега1е" у 14. броју, да ће за који дан из штампе изићи читава свеска превода Манћинијевих са страних језика. Како Манћини суди о нама и књизи нашој, нека нам ево кажу речи из његовогписма од 20. декембра 1885, које је иисао Милану

Савићу: „Вјерујте, ја љубим сриски народ, како заслужује, и желим у велике, да се Италија упозна и с племенитим и кријепким духом његових пјесника: Змаја Јовановића, Бранка Радичевића, Т>ура Јакшића и владике Рада, које помоћу патријота госп. Ковачића одавна учим; пошто су их славни Томазео — постојани хвалилац српских врлина, од којих је и потекао — и други упознали с оним, што је задивило једног .Гетеа, духом пјесама српских народних, што их је сабрао в^лики геније неумрлог Вука". — Код Брокхауса у Љшском излази целокупно издање дела Морица Каријера у 9. свезака, у којима ће бити сједињени његови списи, што се одиосе на философију лепога и на историју уметности. Доцније ће се надовезати они списи, који говоре о историји ФилосоФије, религије и етике. Прве две свеске садрже „естетику" у трећем наново обрађеном издању, трећа свеска „нојезију" у другом прерађеном издању, свеске 4—9 уметност у свези в:ултурног развитка и идеала човечанства" у трећем умноженом и наново прерађеном издању. — Четврто дивот-издан>е Еберсове идиле „Ете Ега&е" изашло .је ономад у Стутгарту. Уз издање је то нов приказ Тадемине истоимеие слике, која је сад према Еберсовој идие ли удешена. Еберсова та идила има у српском преводу уредника овог листа иод иасловом „Да те нешто питам", а превод је штампан у „Сриским илустрованим новинама" г. 1882. — Угледала је света и „Наг 1 Јапоз ОЛувгоаја" од исгог иисца од којег је и „Наг1 Јапоз 111а82:а 1 '. (в. (3. бр # нашег листа). Ту другу травестију посветио је Шереш Јевђенију Ракошију. АФ0РИ0МИ. (Римски.) Ко није никад љубио, гледа злобним оком на љубав других људи. П лау т. Серторија меће белило на своје лице: она губи своју белу боју и губи своје лице. ПетрониЈВ. Је-л лено време, помишљај на буру; јеси-л пак несретан, надај се бољем. Д и о н и с и ј е К а т о н. Сиромаху мало недостаје, човеку лакому пак све. Публилије Сир. Нигата не суши тако брзо као суза. П, и ц е р о н.

Ч И Т У Љ А. Ових дана умр'о је у једном маленом сеоцету на Боденском језеру славни немачки песник .Јоспф Ввкт. ШефеЛЈ познат са свога чувенога сиева „Вег Тготре^ег уои 8Лскт§'еп" и романа „ЕккећагД".

Исправак. У прошлом се броју на стр. 484. у 12. реду поткрала погрешка; стоји прошлом а треба да је првом #

САДРЖАЈ: Пролеће. Песма Драг. Ј. Илијћа. — Вече. Песма од Војислава. — На мору. Песма Јосипа Берсе. — Жртва за жртву. Новела Мите Живковића. — Одрицање. Песма Вл. М. Јовановића. — Пев'о бих туасан . . . Песма од Рајка. — Праведни судија ... Од М. Ј. Илијћа. — Апостол. (ПетеФи.) Превео Благоје Бранчић. (Свршетак.) Враголанка. Приповетка. Написала Милева Симића. (Наставак.) — Светозар Вајански, словачки књижевник. Пише Д. Б. Доброслав. (Свршетак.) — Листак: Нисма Вука СтеФ. Караџића Лукмјану Мушицком. Износи на јавност Миливоје К. Бранковић. I. — Листићи: Месечни преглед периодичне српске и хрватске књижевности. • (Допуна.) — Позориште и уметност. — Књижевне новости. — Афорисми. — Читуља. „СТРАЖИЛОВО" излази сваког четвртка на читавом табаку. Цена му је 5 Фор. а. вр. на целу годину, 2 Фор. 50 новч. на но године, 1 Фор. 25 новч. на четврт године. За Србију и Црну Гору 14 динара или 6 Фор. на годину. — Рукописи се шаљу уредништву а претплата администрацији „Стражилова" у Нови Сад. СРПСКА ШТАМПАРИЈА ДРА СВЕТОЗАРА МИЛЕТИћА У Н. САДУ.