Стражилово

иово

ИСТ ЗА ВАВАВУ55 ш ашмш ВЛАСНИК И УРЕДНИК ЈОВАН ГРЧИћ.

БРОЈ 18,

У НОВОМ САДУ 1. МАЈА 1886.

ГОД. II.

ДИВОТН0 ЈУТРО

ивотно јутро! Хајдемо, жено, Из ове вреве, овог жамора . . . Чујеш ли, како поток ромори ? Чујеш ли, како шумори гора? Овде све мутно, болано, јадно, Тамо све сјајно, весело, чило ... 11ружи ми руку, хајдемо, љубо, Природи мајци на драго крило. Одосмо. Лахор сићани бисер Крунио на нас с вите гранчиде, Радознало иас гледало цвеће И миловидне крилате тице. Загрлиле нас, благосиљале Лиснате руке дрвета, грање, А на њен иољуб, и на мој пољуб Одазвало се тичје невање.

Ја сео мирно под чадор дуба, Она до мене на свилну траву, На задовољне и пуне груди Нриклонила ми умилно главу... Јајој о оиих причао даних, Када ми душа, к'о лака шева, Хвалећи бога и чисту љубав 11 њене очи, оде да пева. Казивао јој све оне песме, Које сам негда њојзи писао, Кад сам још ведро на пебо глао, А цвет ми беше свака мисао. Она се љупко осмехну на ме И пође гором чило, весело, Да венац сплете од горског цвећа И њиме моје уреси чело.

Венац на чело!? Остави, љубо! Шта мени венац ? И он се суши !.. А један поглед твој проницави, Више је мојој рањеној души Него сви венци славног пролећа, А сјај на оку што ти трепери: Злаћени кључ је, који ми светли И оиет врата отвара вери!

Мита Понови]..

ЖИВИО РАДАЈА

!

ПРИПОВЕТКА С А С Е Л А. СРОЧИО 11АНТА НОПОВИК. (Наставак.)

2, Крчма, где коло игра. »рчма Саве крчмара, у којој коло игра, и ■ - куда је и наш Нера са сестром од стрица отишао, кад је од оца уз придику и банку добио, на крај села је. Башта јој у рит упире а у риту је трска и рогоз, као наручене за такве куће. У кући крчмаревој има четир собе и ракиџипица

а даље штале за марву и магацин .за снакојаки еспап. Свака соба има своју службу и зато ћемо их описати редом. Прва соба. То је игралиште. Ово је толико, да на њему може играти до сто момака и толико девојака и још да има доста места и за оне, који нију. Пасред собе