Стражилово

583

СТРАЖИЛОВО

584

стоји дирек, који држи преко слеме. Тај дирек је као онај колац у вршају у дољњем Срему, што се око њега коњи дотле замотавају, док им главе у њега не ударе па се онда натраг враћају. Ти Сремци тако су радили, као што раде у оној француској игри, кадрилу, четворци, играчи, кад праве савијачу око вође свог. За тај посао био би дирек као наручен али за коло није. Оно се не савија око њега него се окреће око њега; али ипак тај дирек има своју службу у колу. Ту код тог дирека обично свирац свира. Око тог дирека искупе се главни момци, први хиреши у месту, на мере девојке, које испред њих играју, или исмевају невешта играча. Ма каква шуга не .сме ући у коло код дирека. Ту треба особита привилегија а то није за сваког. На гласу девојка пре не би играла у колу него што би допустила, да ма какав дроњак уђе у коло и у очи јој пиљи. Хиреши око дирека запале цигаретле, пуштају дебеле димове у вис, и разговарају се очима са девојкама, што у колу играју; они, што но ћифте веле, кокетирају. Ако је дошао момак са стране, да гледи девојака, у колу је најзгодније место, да их премери. Ту их има као на вашару, на избир. Обично рођак, момак из места, уведе странца у коло и приказује му једну по једну. То тако на очиглед бива, да свака примети, кад је о њој реч, по то њу ни мало не буни, она игра даље тако немариш, као да нико о њој не води рачуна. Него је и нриказивање чудно, готово као оно, кад прикумак краваљ приказује. — Шта велиш за ову гарушу, пита провођација момка и показује му прстом девојку, гледај, какве су јој обрве; могле би бити настрешница на сиромашној кући, па гле колике су јој науснице, још само да запали лулу па нод чергу ; на је у том притрчао девојци и рекао јој: а, пријо — случајно му је баш прија, — шта ти велиш за овог шмокљана мога, погледај га, коликије; могао би бити седало заћурке, управо таке као што си ти — и на то се слатко насмејао. Ко не зна за опори начин простога света, мислио би, да провођаџија куди и једну и другу сграну; али то није, он их напротив хвали, баш хоће, да дође до пазара па се цигански влада; циган кога коња куди, тога купује, а кога хвали, тога се ратосиља, тога продаје. Они се разумеју. Ако је момку ио вољи то црномањасто чељаде, он ће и даље мотрити на њу и вребаће, да јој ухвати очи. Кад то буде те се очима погоде, девојка ће потом оборити очи, успиће уснама, раменима и главом љуљаће се, а тиме му каже: па ето гледај ме; имаш шта и видити, баш лепше и нећеш наћи, па кад с колом по други пут до њега дође, она ће се

на њега насмешити а то је знак, да му се приближује. Ои ће јој на то рећи што смешно, а она ће га ударити марамом по лицу: иди, гаду, да те не спевају; нато ће он зграбити мараму, јер тога ради га је и ударила, и истрчаће из кола а она ће за њим, бајаги, вија га због мараме. Уз то ће и њена другарица пустити се а и нровођаџија изаћи из кола и онда ће све четворо стати подаље од кола и ту ће се договарати. Ако му осгави мараму, знак је, да се погодили и момак онда купи од посластичара, који је обично код кола, шећерлеме девојци, па се затим све четворо ухвате у коло и то ђувегија до девојке. Девојка примизгује у игрању шећерлему а момак брише зној с лица марамом девојачком и то тако, да сви виде; ако се и није ознојио, он се опет брише а мараму рашири тако, да је сви иознати могу. Момак у таквој нрилици понесе и једну јабуку те је да девојци и тим је канарише. Девојка је напред казала, да је његова; јер коме девојка да мараму, томе је и срце дала. Кад нред вече девојка оде кући, ако су ђувегијини старији у селу, они оду и испросе девојку, ако иису, они дођу други пут; али већ на готово. Где старији остављају млађем на вољу, ту се такве просидбе никад не покваре. Но да даље опишемо ту прву собу крчмареву. У једном крају од те собе крчмарев је вајат. Ту се пиће држи. Уз тај вајат има са сваке стране по један сто са клупама. И столови и клуне, све је то јако неотесано, као и гости, који се ту часте. Ноге од столова и клупа у земљу су закоиане. И клупе и столови су за ногаче закуцани, да се покренути не могу. Исто као у лудници. Док се игра, столови су обично празни а кад се коло нусти, момци поседају за столове и пију, а девојке се сабију у гомилице, као овце на пландишту, па стоје и ћеретају, или се по њих пет шест заједно прохађају, ладећи се лепезама својим. Кад и кад дође по који момак међу девојке и донесе чашу пива, те, да се Власи не сећају, нуди другарицу своје цуре, а ова зна, коме је намењено па истој напија. Паметније тек овлаже усне на се стресу, а има их, које и но неколико до дна истресу а да се не стресу. Од стотине тек ако ће једна отићи међу момке, кад их ови позову да нију. То је највећа срамота, кад која момцима на ноге иде ; то је већ она последња. Крчмарица Мара у свачем је предњак. Она наздравља момцима, она гони девојке да иију. Која је не слуша, ту грди, не да јој да игра и истера је напоље. За девојку је страшна срамота. кад је истерају из крчме, па за то ће свака крчмарици Мари за вољу и на најгоре и на најгадније пристати пре него што ће доиустити, да је наиоље истера. Многа