Стражилово

610

је Миљковић (Манојло Безарић) тога вечера задовољио више него икад досад. А Максимовићеву (Меру) тек смо у тој улози видили, шта вреди. Права Мера није могла бити природнија. — Дворана.је била дупком пуна, а на каси је пало (без претплате)' више него икад досад; нешто преко 90 Фор. 7. У четвртак уживасмо гледајући: Робијашеву ћерку. Ружић и Вујићка могу рећи хвала Вилбранту, као да је за њих створио Фабрицијуса и Агату. Но и остали тог вечера нису дали, да их пресене њих двоје. Вероваће ми се пре, кад кажем, да је Мргљковић био Ролф , Ружићка Рајнхолдовица, Добриновићка Волмутовиц,а, Демлер Добриновић, све прве снаге наше чесгите дружине. Сваки је пазио на сваку реч и на сваки покрет свог саиграча; па је тако и испала та представа, да не претерам, боље него икоја дојако, ако и нећу да умалим тиме похвалу оним глумцима нашим, који нису овде имали прилике да се покажу, а досад су је заслужили, као ни овима, који су овде били ангажовани, а и досад заслузкили свако признање. И мали Хуго био је тако мио и безазлен, тако слободан, да га бог поживи! — На каси је пало (без претплате) 48 ф . — 9. У суботу: Ч аш а воде. Фини овај комад одавна се држи на нашој позорници; али штета је давати га свугде. Ружић (Болинброк) држао се на својој уметничкој виеини целог вечера. Стојчевићев Мешем није заслужио ни пажње својих високих заштитница, још мање оних пеирилика, у које су и краљица (Вујићка) и војвоткиња Мерлборуова (Ружићка) долазиле њега ради, а најмање љубави красие Ебигајиле Хаџићеве; иего млад је јунак, па има још и каде, али му треба, богме, много. — На каси је пало до 6*2 Фор. (без претплате). (На .јновгЈЈа онора Нердијева „Отело") већ је сасвим готова, и не задуго ће се приказати у Милану. Верди је рекао, да је и са текстом потцуно задовољан, који је ВоИ:о по Шекспиру сасвим верно израдио. У тој опери неће бити балета, јер Верди мисли, да игра прекида сваку већу драмску акцију. Музика ове опере је, као што сам Верди каже, лирска драма, где је главно дра.ма, а оркестар игра само споредну улогу. ПаЈЗиски издавачи су му нудили 100.000 Франака за ту нову оперу, али је он осгао веран сгарој Фирми некој из Милана, са којом већ од 40 година ради. (Дедопе.) Пре неки дан се растао са позорницом 1зћеа1зге ^гаш/аш^а у Паризу Луј-Арсен Делоне, љубавник-глумац од 60 година. Већ је од 40 година амо глуман, и као такавје забављао увек публику својом елегантном, свежом мимиком а у кретању и говору био је најбољи љубавник. У приватном животу био је миран грађанин. Кад му је време допупггало, долазио је пешке са свог сеоског добра у Париз, савесно је одиграо своју улогу па се мирно натраг вратио. Друштво и салоне није волео. Хтео је само у Паризу да се прослави, Париз је био за њега свет. Али ту и јесте имао неограничен углед. Вештину своју је довео до ретке усавршености. Најпросгијим средствима је утицао. Од њега се никад није могао чути онај традиционални глумачки патос; ретко је употребио какав оштар покрет, какву грубу црту. Тајна његова састојала се у изворности и живости његових изражаја, у истиии, ко1*у је он посматрао, оплеменио, и консеквентно је приказивао. Претња његова није избијала у снази вике и дреке, него у притајеној иронији. При причању старих догађаја иије употребљавао традиционално јецање, „плач и риданије", него је приказивао догађај фино и лепо, као да се исти на цедилу успомене прочистио. Баш у оваквим приликамаје пружао гледаоцима занимљиву психолошку слику, а није се лаћао најјачих средстава. Вештачким паузама, неприметним покретима, променом гласа, усиореним и убрзаним прикази-

вањем је само дао приметити, да му је у души велика борба. Маскирању је умео да даде отмеи елегантан чар и боју. И заиста, Делоне је. био у својој струци јединствен; најетарији младић, који је икада на позорницу ступио. Као младић се расгао са позорницом. Приказао је Оливјера у „Демимонд"-у Дима-овом, приказао је савршен тип Паризлије, младића елегантног, веселог, спрам женских безобразно-учтивог и услужног човека. Цело вече није изустио ни једну патетичку реч, играо је мирио као и обично, као да не игра иоследњи пут за навек. КЊИЖЕВНЕ Н0В00ТИ. — II а ј а Т. Т е о д о р о в и ћ -Ђ ак о в ч и ћ, чинов. мин. Фиианције и х. доценат пољске привреде у богословији и беогр. учит. школи израдио је учебник за школу и народ, којем је наслов: „ Пољска нривреда". Књига ће бити иодељена на три свеске. Прва је свеска већ готова а у њој је Земљерадња (ратар ство, баштованство, ливадарство) Садржај другој свесци биће: воћарство, винодеље и шумарство, а трећој : сточарство, пчеларсгво, свил а р с т в о и г а ј е њ е п и л е ж и, са додатком с и с т е м е п р ивреде у земљерадњи. Прва свеска износи 16 табака а цена јој је 1 Фор. 50 новч. а. вр. — 128. свеска Нар о дне библијотеке Браће Јован о в и ћ а доноси наставак..Игова романа ,,-На б ел о м л еб у". — „А§ташег Тадћ1аМ", иолитични лисг, што излази од ове године у Загребу, доноси сваке иедеље додатак с литерарним и белетристичним садржајем. У додатку уз 94. бр. почео је Е. 8 да доноси приповетке нашег врсногириповедача дра Л. а з е К. Л а з а р е в и ћ а, лечника у Београду, у иемачком преводу. Др. Владан Т>орђевић, натп колико заслужии реФорматор санитета у Србији, толико и вредни књижевник, као уредиик „Отаџбине" ириметио је уз једну од Лазаревићевих ирича, да ће -Тазаревић бити у нас пре него ико сриски Тургењев. Колико је то примедба одлична, иије претерана. Пре две године изашла је збирка његових приноведака, растурених дотле по разним лисговима, у засебној књизи. Каква је јагма морала бити у Србији са том књигом, може се мислити, кад ми већ оне године не могосмо нигде у нашим књижарама доћи до ње. Као што нам један пријатељ из Београда прича, Хазаревић је био наумио, да прошле зиме опет напише коју својих прича; али га ратне прилике другамо свратише. Иначе је Ллзаревић, као што чујемо, толико заузет својим лечиичким позивом, да једва може да доспе, да се баци на белестристик) г . Колико умемо д а ценимо његову неуморну ревност лечничку, толико желимо, да што пре доспе и на тај рад. Па поменути загребачки лист, донесав у немачком иреводу Љшаревићеву причу: „У добри час, ајдуци!" и обећавајући, да ће и још неке донети, ово вели: „Живахном уобразиљом и живим чуством за благоглас сложеног говора одареи, слупга Србин одушевљен родољубиве песме слепих гуслара. Али како и сам уме да ваљано ириповеда, осећа естетичну потребу, да сваки важнији догађај заодене трајним каквим обликом, да улепша свет живим бојама живахне уобразиље. Песма, која је на тај начин постала, продре нагло али не без критике у масу. Овде се један стих избаци, онде нешто допева, па се дотле облик глача, док песма у класичној савршености не пређе првом поколењу. Отуда је то, да се млађа народна појезија јако губи ирема старијој, јер још није зрела, па чека поправке кашњих колена. Епски дар нак, који се толико сјајно показао у традиционалној литератури, морао је наравпо продрети и у вештачку књижевност. Јесу, додуше, понеки, ослањајући се на народну појезију, што-