Стражилово
623
СТРАЖИЛОВО
624
се стрпе, док их он опет не позове и упути шта ће радити. Ко ће у селу да поучи, да посаветује, ако неће иоп? Нико, а и да има ко, нико не може тако успешпо, као ваљан и уважен поп. Већ сутра дан је поп-Гаја отишао до газда-Максима. Седели су ту дуго и разговарали су о свачему. Најпосле ће поп-Гаја споменути и главно, чега ради је уирав дошао. — Знаш-ли ти, газда Максиме, откуд сам се ја данас овако изненада до тебе подигао? Знаш-ли ти шта ћу ја ? — Не знам, господин'-попо, ви ћете казати. И попа му каза. — Газда-Максим се убезекнуо, али је пону ноштовао, као што га поштује дело село, па је слушао. Разложи му попа, како је Паја код њега био и шта му је казао. Него сад нема другог нута, већ нек се деца узму. Иначе би се звало то убијати децу. Иаја рече, да ће изићи и из куће пре него што ће се одрећи Кристе — дакле онда није шала. А што би ти, тако казати, под старост правио комендије и зла у својој кући ? Теби је чудо. Али знаш како кажу: свако чудо за три дана, а носле би се научио и ти и свет. Послушај ме сад, на ма никад више не послушао, — али знам да ћеш казати: е баш живио попа ! Да пе би њега, ја бих све покварио, а овако све добро испаде. Махни, иа ако баиг не можеш просити девојку, а оио Паја нек доведе Кристу, а он нек ћути. — —- Још је дуже попа говорио и лепо је говорио. Најпосле рече газда-Максим да никако пе може просити, али, ако би се догодило, да Паја Кристу доведе, он ће ћутати иа ће — видети шта ће радити. То је са свим доста било попи. Више није ни тражио. Још истог дана дозове Пају. Рече му да је с газда-Максимом говорио, но — залуд. Већ га упита, кушајући га : може-ли се одрећи Кристе, кад већ не мож,' бити да је узме лепо? — Нећу је махнути, господин' попо, сад макар морао из села ићи, а не из куће ! рече Паја окуражено и одлучно, и ногледа попи право у очи. — А ти — пастави поиа — ради како знаш и како те твоја намет учи. Ја ћу ти само толико казати, да ћу вас венчати, ако Кристу доведеш, а за даље како буде. — Па како буде— узвикну Паја —само
кад ћете нас ви венчати ! С тим нољуби попу у руку и отиде. Још те је ноћи Криста отишла с Пајом, да више не одлази од њега. Примила је заклетву његову пред попом, па сад, — у име божје! Сутра дан се по целом селу о том говорило, како је Паја Кристу одвео. — Бог да прости! говорили су једни, свакако иајмањи део света. А шта јој фали иапослетку ? Сирота је, али је прва девојка у селу: вредна, здрава па лепа ! Биће.то те каква млада. — Е виш како је сретна! — говорили су опет други. Сирота, па сад ће да живи за три света. — Ал' хајде, хајде, да видимо докле ће. Луда је била и што је отишла. Знам да ће је Наја отерати. Газда-Максим их неће трнити, а док је Паја — изгустира, богме неће за њену л>убав излазити из куће. Тако су говориле треће, т. ј. оие које су ревиле још оида, кад је Паја с Кристом започео шуровање. А то су биле газдачке девојке. Кад је газда-Максим видео шта је, зачудио се и није му било право, али се сетио шта је попи обећао па је ћутао. Него се одмах подиже до поие да му каже шта.је и да га упита шта ће? Он није био рђав човек, али је као и сваки други газда гледао на «чест,» па га је тиштало. Шта ће му рећи газде? Рећи ће му: А шта бога ти уради она твоја луда! Попа сад још већма прихвати и разлагаше газда-Максиму као и пре. Газда Максим је био' немиран, али је ћутао. Отишао .је кући па је опет по подпе дошао. — Велите господин'-попо, да баш није срамота, ако децу не отерам? — Каква срамота? прихвати попа. Ндите кући па ћутите само још недељу дапа. После тога времена ни свет више неће о том говорити, а вама и тако није — неправо, јелте! Тако је газда-Максим и радио. Кад га је ко зауставио и запитао о том, он му није ништа одговорио, него је окретао разговор на друго. Прошла је недеља дана. Свет је говорио па се и наговорио. После недељу дана чудо је престало бити чудом. Само се још по кад-икад могло чути: Е гле, и газда-Максим не отера Кристе ! . . . Газда Максим је за ту недељу дана још три пут ишао до попе, и попа га је увек утврђивао, да је добро, што децу ие дира. Сад му