Стражилово

621

СТРАЖИЛОВО

622

кад нема ништа, мора богме радити, па много и свашта. А зар опет мисдите, да би и остада така и да би радила, кад би се једаред затекла у добру?! Тек та би се умела иодићи! Тако су мислиле зашдљиве газдачке друге Кристине, и тако су говориле по рогљевима. Но није тако мислио о њој онај, који је био за њу најглавнији, а то је Паја. Паја је био скроз ваљан момак, и кад се с Кристом упустио, није се упустио, да је само вара и — иревари, пего што се богме баш загледао у њу, што му се допала. За што да му се не допадне, кад је била леиа, здрава, па вредна, — таман као што треба за његову кућу. и како ће да је не воли, кад је баш воли! Једаи пут Паја целе ноћи није могао спавати. Толико се пута већ сам пигао и испитао, да ли Кристу од срца воли, па се уверио, да је треба да узме, да је мора узети. Ноћас је опег о том у кревету премишљао. Па што се сад опет толико борио ? За што је, кад му се тако допала, не испроси, или још простије, заштојој не поручи: дођи овда и овда, овамо и овамо, па ћу те одвести мојој кући? То можете питати ви, који не познајете газда-Максима, оца Пајина. Но ко њега познаје, — тај се мора трзати. Шта би казао газда-Максим, кад би Паја Кристу довео! Криста је лепа, добра, здрава, вредна, али је, брате, сирота, па како би пристаоњезии род уз газда-Максимов! Газда-Максим колико воли јединца Пају, али то никад не би допустио, да на свој газдалук доведе надничарску девојку. За то Паја до сада не призна газда-Максиму, да је Кристу толико обегенисао, да би је — довео. А да је доведе тек онако, опет нити сме он, нити би хтела Криста. Зар би могла бити тако малопаметна, да оде, па да је после ако не Паја а оно газда-Максим — отера. Али се о том све више и више говорило по селу, па што је знало већ цело село, морало је допрети и газда-Максиму до ушију. Уједаред ће газда-Максим узети Пају на миндрос и рећи му: Море јес' чуо, — шта је то? А ја видим, да си ти пишто увртио у главу ... Па добро, ако је тако и ако баш хоћеш да се жениш, а ти реци, па . . . Баш сам хтео да те иитам.... да тт1 кажем . . . Како се допада теби Дарина

Станкова, ха? Реци, па да је запросимо. Ти знаш да си најгаздачкијн момак у селу, па... Паја ,је на то оборио главу и само ћутао. На то опет ирихвати газда-Максим: Море деране, — изби себи из главе ту твоју Кристу! Шта си изгубио памет за њом? Зар те није срамота — ти најгаздачкији сип . . . Хајд девојка је на свом месту, али срамота би било, и ја ти кажем : махни је се! Ди би ти била чест ? .. . Сад се Паја окуражи и ироговори. Просто рече, да је он с Кристом удиванио и додаде: Ја сад не смем лагати . . . Ти кажеш: Криста није за мене прплика. Али ја ти оиет велим, да пе би била срамота то, него .је срамота да најгаздачкији син лаже и превари сироту девојку. Ко ће онда бити поштен и истину говорити, кад бих ја лагао?. . . То је срамота лагати, а не што ћу ја узети сироту, али вредну, лепу и поштену девојку . . . Ту Паја прекиде и изјури иапоље па се упути уираво до попе. Поп-Гаја је смеран, учен, добар и, баш због тога, онште уважен човек. Ко год што важно има, иде поп-Гаји и пита га, иште од њега савета или утехе. И ко год се од поп-Гаје врати, врати се добро обавештен, добро посаветован, утешен. За то се и Паја одмах к њему упутио, да од њега чује, је-ли Криста за њега изгубљена или није. Изјада се Паја попи. Рече му што је и баби казао, —■ да је он с Кристом удиванио, да јој је обећао, да он Кристу воли .. . Него нека попа дозове Кристу, па да јој то и пред иопом призна и да се пред нопом закуне, да је неће од себе пустити, макар и сам изишао из очеве куће. Дошла је Криста. Пољуби попу у руку, хдеде да говори, али се застиде и чисто поплаши те обори главу и ћуташе. Њој је било горе него Паји. Опа је Иају волела, али не ради његова газдашага, већ баш ради њега самог, као што је и он њу ради ње саме волео. И, што се бојала, ако би се иокварило, није се бојала можда за то, што неће доћи у газдачку кућу, него што неће бити Пајина, што неће бити пе нај газдачкнј ег момка, већ најбољег момка у селу. Кад су се Криста и Паја с попом изразговарали, иред њиме се исповедили и иошли кући, рекао им је поиа, пека само ћуте и нек