Стражилово

647

СТРАЖИЛОВО

648

Блаженстно држао ј', као прави роду син У жиИу ведром Сраства срвтнога; Те благим оком иазио на крин, На младу наду рода српскога: Као оно нежан вртар кад ми цвет Надгледа љушсо уз росних зрака клик Указао јој двер у славног добп. свет, Врлина му и величине лик, Врлином да се заодене сва, А ирошло.ст да је раду основа ! Бејаше рад му дуг, у светао смер. Изнемогао је дух и хоће мир Измучен путем селенски неизмер 1 Грелетајућн животу на вир ! Ал скуп је мир, кад не мож' да је ту, Да види ток у смеру почетом, Да види себи за смер замену: Да-л прими нада српска полетом

Смер тај ? 0 скуп је одмор за оног, Ко ради, не знав, је-л имао за ког!.., Ал мирно, душе, није обмана, Одмарај се за дневе вечите, А твоје мисли биће обрана И путевође Србом речите Твом смеру, те си душом негова! Нек рад нам прати речи ништаве, То ј' прави замен над све ирославе! Јер што су речи, где се тражи рад? Та збор је заман, где-но мишцу, ум Покренут мораш на коби иреоблад! Где ј' пример диван, духу полет млад Е то ће бити раду благослов, Блаженство вечно сени праведној; Србињство тим ће Суботићу свом Саградит' дворе миру вечитом!... У Вудимаешти. Лаза Секули),

ЖИВИО РАДАЈА!

II Р

Четврта соба. (Жетврта је соба уз трећу; али има особит ула"^зак. У њу се улази из ракиџиниде. Та соба "има само један нрозор и тај у ракиџиницу гледи. Кад се ракиџиница затвори, онда се ниоткуд не може у ту собу завиривати. У соби нема никаква намештаја осим један низак асталчић на четир ноге, онаки, какви су обично асталчићи, на којима се лети пред кућом вечера, кад се дође с радње. Место столица смота свако своју опаклију или. кабаницу под себе. Ту, у ту собу, скупљају се тице из рита, Ноћу долећу а ноћу одлећу. Сав шарен свет из читаве Бачке и Ваната искуиља се ту. Ту се држе конференције крадљивачке. После сваког састанка зајаукне читава околина. Ту се пије вољуски а једе курјачки. Та соба је приправничка школа, нрепарандија, за крадљивце. Већма је на гласу него она слепачка академија у Иригу. Крчмарица Мара кад је навукла кога момка, да расипа, па овај није могао да накуца, колико му треба, доводила га је у ту собу и упознала га је са тим совољугама, а ове су га училе, како се ноћу лети у туђе штале и амбаре. Ту се могао сав лоповски универзитет свршити. Учило се крађи сваке руке. Кад је који ђак у школу уведен, гледали су учитељи по најпрактичнијем методу да му омиле своју књигу. Ту се лоповлук с ночетка описивао само

ИПОВЕТКА С А С Е Л Л. СРОЧИО ПАНТА ПОПОВИЋ. (Наставак.) са лаке и смешне стране. Исмејавала се најпре лења и глупава светина, коју крадљивци наткриљују вредноћом и мајсторијом својом, на онда се тек узносило јунаштво и дурашност те црне легије.

II ера спреже с крадљивци. У коло ове легије увукла ,'е крчмарица Мара и Перу Ирерадовог. Ова фина браћа сладила су Пери већма живот лоповски него лецидер своје колаче. Ту је било приповедака и сланих и несланих, и масних и мршавих, свега, само ничега доброг. Једну две ли 1>емо од тих приповедити и ми да се види, чиме се забављали у четвртој соби крчмарице Маре. Ево дакле једне: Кнез Чонка Лаза из тога села имао је обичај да грди народ, како је буба, како дању седи а ноћу чмава као заклан те им вредни људи, — ту је кнез мислио на крадљивце — свуку чизме с ногу а да они не осете, па се хвалио, како је он човек жив и опрезан и завршивао је ту хвалу своју са питањем: што од мене когод што не украдеУ Чуварима општинским, које је он такођер ружио да су мрцине, то се досади. Знали су они, да он главом спава на шталских вратих код марве, и, како су и они били ортаци оној браћи из четврте собе крчмарице Маре, договоре се са истима, да нреко кнеза изведу му два вола из штале. Тога иосла примио се сам цехмајстор са једним оп-