Стражилово

СТРАЖШ10В0

706

може рећи, да неће човек оболети од меса, нити ће га билинсЕса рана здрава и крепка поживити, ако умерено једе менговите ране, ако се иробавила иревише не драже, те ако се научи да једе, кад је гладан и кад му је јело слатко, те да нрестане јести, кад се ирема нарави иреситио". Књижици је тој цена 20 новч. — У издању књижаре В. .Валожнћа у Београду угледао је неки дан света роман Жила Верна „Тврдоглав Керабан" у преводу Јована Несторовића. Превод је изашао у две појаке свеске а свакој је свесци цена 1 и по динар. — Из овдашње штампарије дра Светозара Милетића изашла су недавно: Правила српске занатлијске читаонице у слоб. краљ. вароши Вршцу. Ова правила добивају српске занатлијске задруге од читаонице вршачке на захтевање бесилатно. — У Београду је сад изашла прва свеска нрве књиге великог дела Луја Блана нод нисловом „Исторпја десет годииа. 1830—1840" у преводу Влад. Милојевића. Од одзива читалачке публике зависи, да ли ће остале свеске тог дела излазити редовио сваког петнаестог дана (1. и 15. сваког месеца). Може се претплатити и то или само иа књигу, која ће имати 10 свезака, или на цело дел">, које ће изнети 40 свезака. Свесци је цена 50 пара дин. Наруџбине с новцима ваља слати : 111 т а м п а р и ј и н а р о д н е с т р а н к е или преводиоцу В л а д. М и л о ј е в и ћ у у Б е о г р а д, Добрачина улица бр. 13. — Ч е т и р д р а м е Г р и л п а р ц е р о в е из младости изаћи ће из штампе у Котином издању. „Бланка од Кастилије", . ( драма у 5 чинова; „Перо за нисање", позоришна игра у једном чину; даље _„Ко је крив?" и „Несретни љубавници", кратке шаљиве игре. Још ниједан комад од ових није штампан, а изворни рукописи јесу својина бечког општинског савета. Ова четир комада не сачињавају литерарну заоставштину Грилиарцерову, јер се ова, по тестаменту песниковом, тек 1920. год. сме издати на јавност. Маршал Мак-Махон пише своје мемоаре. Прича у њима битке и опсаде, у којима је учествовао а додирује и главне моменте свог политичног живота. Ч И Т У Љ А. Леополд Раике, највећи историчар нашег доба, умр'о 1е у Берлину 12. маја у деведесетнрвој години свога живота. РанКе се родио 21. Децембра 1795. у варошици Вихи у Тириншкој. Мислио је да се посвети пгколској сгруци иаје 1818. био гимназијски нроФесор у Франкфурту на Одри, но одмах после првих његових историјских радова: „ Историје романских и ге^Јманских народа од 1494—1535" и „Критике новијих историчара" позваше га за проФесора историје на свеучилиште у Берлин. Године 1827 ношље га пруска влада на четир године, да прегледи и проучи архиве у Бечу, Млецима, Фијоренцији и Гиму. Плодови тих студија била су миога историјска дела, међу њима и дело о српској револуцији, којега је један део превео на срп. Стојан Новаковић. Као главна његова дела спомињемо ова: „Римске пане, њихова црква и н>ихова држава у 10. и 17. веку" ; „Немачка исгорија за време реФормације" ; „Девет књига ируске историје" и велика његова дела о Француској и Енглеској у 16. и 17. веку. Све до год. 1872. радио је као академијски учитељ те су мал те не сви знаменитији историчари немачки новијег доба његови ученици и исповедају његова начела. Л>ше смо у првом броју нашег листа јавили, да је покојник онда прославио шездесетгодишн>ицу свог књижевног рада а 89. годину живота и да је том

приликом одликован био и од српског краља Милана великим крстом реда св. Саве. Пре пет година, дакле као старац од 85 година, изненадио је свет ирвом свеском своје свеошите историје те је од онда Сваке године тачно излазио на среду са даљом свеском. Са сваком је свеском свет све то сигурније држао да ће неуморни Ранке довршити ту велику адицију рада свога за целог живота алије ево смрт, на вељу жллост, доказала, да је прављен био рачуи без крчмара.

0 М Е 0 I Ц Е, (Два иисма Стеваиа Мидова ) Један нанг пријатељ уступио нам је ова два писма, што их му је у Градац писао слављени немачки данас иесник Стеван Милов, пошто је прво он њему писао, упозореи на њега његовим песмама и чланком у „Та^езрозћ"-у, што излази у Грацу. Како смо уверени, да по напге читаоце неће бити без интереса, да знају, ко је Милов, ево их овде износимо у сриском иреводу. 1. Еренхаузен 28. новембра 1876. — Врло ноштовани господине ! На ваше нријатељско захтевање, које ме јако уважава, не оклевам да Вам ово одговорим : — Мој живот је тачно описан у чланку „Та^-аро^" ,а који је без сумн>е и изазвао Вашу нажњу на мене. Кад ме нуз то питате, како то, да сам се посветио немачкој појезији, (а ја мислим, Ви хоћете да истакнете баш то „немачкој"), одговарам Вам.: Јер сам искључиво немачки однегован и немачки је језик једини, који потпуно имам у власти. Мој отац, ма да је рођен баш у киежевини Србији (у Пожаревцу), па се после последњег турског рата иреселио с родитељима својима у Угарску, ипак ио свом положају као оФицир, те мењајући као такав често гарнизоне, доспевао је готово само унемачка друштва; и тако ја наравно ма да сам у родитељској кући чуо коју и српску реч, јер и мати моја, рођена у Новом Саду, знала је српски) говорио сам скоро само немачки, најносле и немачке школе походио (словенских, чини ми се, онда није ни било), те као и отац ми, па и петорица ми моје браће, војништву опре-дељен ступих у немачки војнички васпиталачки завод. У таким ириликама беху и прве књиге, што сам их читао, немачке; на када иостадох зрелијим и у себи осећах песиичког нолета, беху то велики немачки песници, који ме подстакоше и којима се изображавах. Свему томе беше нужна иоследица, да иисам иикако могао ни помислити, да друкче запевам осим нема.чки. Писати српским језиком нисам никад знао; ипак Сам у свом детињству знао доста добро говорити, па и данас још не би смео иико иредамном о каквој тајни српски заподевати. —- Мислим, да сам тиме одговорио на језгро у Вашем питању, и падам се да ћете се тим задовољити. —• Ако своју намеру, да о мени штогод пишете, и испуните, бићу Вам врло благодаран, кад ме упознате са својим чланчићем, па ми и дотични лист пошљете.— С најискренијим високим поштовањем одани Стеван Миленковић-Милов. Р. 8. Ако сте можда хтели само да знате, зашто сам ја у ошпте иесииком постао, те се одрекао маршалске палице, на то би било и врло тешко и врло лако одговорити. Песником се ностаје сасвим од себе самог, из унутрашњег принуђења, па се најпосле почне убеђивати, да се не може свом душом живити за нојезију и у исти мах обављати каква дужност, која исто тако хоће целог човека, а мисли сврће на сасвим други нравац. Да сам се баш морао и иремишљати, лако бих се онет за ово одважио, јер ми је здравље врло узрујано, па бих се већ из физичиих обзира морао одрећи војничке каријере. 2. Еренхаузен (у Штајерској), 19. јунија, 1877. Врло поштовани господине! — Примите моју најсрдачнију захвал-