Стражилово

707

ОТРАЖИЛОВО

708

ност за Ваше пријатељско писмо с приложеним преводом Вашег чланка. (Беше то онај чланчић у 1. св. „Сри. Зоре" год 1>77.). • Ваше живо саучешће и труд, што сте га се латили мене ради, признајем ја с благодарним срцем и само се, наравно, могу радовати, кад моје песме преводом у српски (те су несме изашле'у „Јавору" 1876. и 1877.) приказујете мојим земљацима, те тако дижете спољашњу преграду између нас. Литература, ма колико да је важна по развитак сваког иоједииог народа, ииак остаје у вишем смислу још увек поље, где се сви састати могу. Па ја не сумњам, да Вам је пошао за руком превод мојих песама. —■ Искрено Вам желим сретно у Вашем животу, па останите увек пријатељски наклоњени Вашем Вама оданом — Стевану Милову. —

Осим оног кратког приказа у 1. св. „Српске Зоре" 1877., првог о Милову у нашој књижевности, изашао је исте године животопис и лик Миловљев у „УГепси" (бр. 27.) од хрватског песника Ивана Трнског и 1878. у „Јавору" (бр. 9.) од Ст. В. Ноповића, а у немачкој књижевности 1877. у бечком илустрованом листу „Ненпа^-у (бр. 35. и 36.) красан чланак о Милову „Аи^ (1еп Вригеп е1пез Б1сћ1;ег8 и од К. М. Мартинија. Милова је преводио у хрватски Иван Трнски, а у српски и сам наш Змај ено у календару „Панчевцу" за год. 1878. Махом су то песме из Миловљеве књиге „1п <1ег лоппепл\'егкЈе" (1877.).

И 3 Ј А В А. У 17-ом броју „Стра^жилова" под рубриком „Листићи" изишла је из пера П. А—ва нека површна критика иа моје две глуме: „Стеваи, последњи босански краљ" и „Наши сељани". Откад се моје глуме приказују, читао сам млого образложених, оаширних и озбиљних критика од познатих и припознатих наших књижевника, које ако се и нису повољно изражавале о склопу и изради мојих глума, беху ми ипак увек добро дошле. Ја сам те критике с пуним задовољством и пажњом читао, те сам мишљења мојих критичара већином и усвојио, јер сам се убедио, да се на истини и на драматским аривплпми оснивају. Сви ови критичари, пишући своје оцене, служили су се у писању онаквим тоном, који је потпуно одговарао угледу садање наше књижевносги. Али не тако II. А—ов. Он је све дојакошње моје критичаре наткрилити хтео, те је ударио у онакав тон, какав се код нас досад још никад није чуо. Нека .се нонесе II. А—ов: стигао је мети својој: његова критика је јединствена, а и тон му јединствен и нов. Он не треба да страхује за свој венац лаворов, што га је са том својом критиком и начином писања стекао: подражавати га неће ниво. Новелиста II. А—ов (знам га и по правом имену) нијеничим доказао, да су моје глуме „недоношчад" и ,,монстра ", на ииак ме нријатељски светује, „да нанустим свој драматски рад, јер треба да се уверим, да иосле толико кораблекрушенија на драматском мору не може дрпма да се од мене лаворикама нада /" Нека је на знање г. II. А-ву, да се у слободи књижевнога рада свога ограничити ни од њега не дам, већ ћу оно да пишем, што ми је мило и драго и што ћу сам изабрати. Дописник, гњевно нападајући на моје драмске умотворе, унотребљује ове изразе и реченице: „саблазан", „монструм", „недоношче", „вурштларатер", „циркус, где Ханс и Кредла крече и цмачу се, а иајаци члове на глави и ираве глуие своје гримасе! а Пред таквом критиком морам се поклонити и признати, да је г. II. А—ов редак вештак у избору и употребљавању епитета . .. Сваком своје. А је-ли то збиља критика? Је-л' то онај тон, који би да се у нашој књижевности одомаћи? Одговара ли то озбиљности ствари? Не стоји ли то у иротивности с леиим укусом и илеменитим осеЛајима ? Није ли то намерно нападање на моју личност? Није ли то изгред против јавнога морала? Ја се чудом чудим, што се г. II. А—ов таквим изразима и епитетима служи, кад он — као што знам — такав леп положај заузима у друштвеном животу. Говори-ли увек тако? Не знам, али он сам ми довикује, да „ му могу ириговориги што му драго, иа још и то, да је — рабијатан!" Ја му нећу кварити вољу, али против начина и тона писања му, у име српске леие књижевносги, ограђујем се, а аогрде од себе одбијам. У С 0 м б о р у, 14. маја 1886. МИТА ПОПОВИЋ. САДРЖАЈ: Дијадог. (По прози Ивана Тургењева.) Од Мите Поповића. — Живио Радаја! Прииоветка. са села. Срочио Панта Поповић. (Наставак.) — Госпођици Н*. Песма. Од Војисдава. — Ирина. Новела Сватоплука Чеха. [Гревео II. Падејски. — Два попа. Песма. Од Драг. Ј. Илијћа. — Фра Андрија Качић према српству и хрваству. Свршетак.) Од Љ. Томановића. — Српска епика. Из дела Карла Саса „велики ени светске кљижевности". — Књижевност. Љеколике примједбе. Написао Ратко Миљановић. — Листак. Писма Вука СтеФ. Караџића Лукијану Мушицком. Износи на јавност Миливоје К. Бранковић. IV. — Дистићи: Позориште и уметност. —Кшижевне новости. — Читуља. — Смесице. — Изјава Мите Поповића II. А-ву. „СТРАЖИЛОВО" излази сваког четвртка на читавом табаку. Цена му је б Фор. а. вр. на целу годину, '2 Фор. 50 новч. на но године, 1 Фор. 25 новч. па четврт године. За Србију и Црну Гору 14 динара или 6 Фор. на годину. — Рукописи се шаљу уредништву а претплата администрацији „Стражилова" у Нови Сад. СРПСКА ШТАМПАРИЈА ДРА СВЕТОЗАРА МИЛЕТИћА У Н. САДУ.