Стражилово

799

СТРАЖИЛОВО

800

Мађарем. Број 118. има у подлиску поучну цртицу из живота под насловом „Страст?" од Н. С. а 119. „Двије сиротице", по иемачком. Гудало има на челу броја 5. стручан чланак од Младена под насловом „О гласовном сликању и ; оцењен је даље укратко прилог овоме броју: Две српске игре ва гласовир у четири руке, од Роберта Толингера. Оииеана је затим прослава десетгодишњице Мите Топаловића у Панчеву и прештампан је по дозволи Кухачевој из његове књиге „Опис и повест народних глазбала Југословена" одсек, у којем је „оппгти преглед оних глазбала, која нашем народу рабе или су му икада рабила". (И то „Гудало" тако прештампа а не спотакне се о те језичке џомбе!). Под рубриком „Пабирци" саопштено је неколико занимл,ивих бележака из уметничког света а на корицама има „преглед штампаних теоретичких, критичких и глазбено-знанствених ]задња Фр. 1П. Кухача". Лраво у 5. броју има на челу „Отворено писмо уреднику" од К. Д. Јездића. (Писац пледира за то, да министар иравде по примеру земаљске владе хрватске у Загребу нареди, да сваки суд, а министар унутрашњих дела, да бар све окружне, ако не и среске власти, примају „Право" за своје књижнице иа би се тиме обезбедио опстанак том сгручном листу.) Даље је у том броју чланак . „0 смртној казни" (из „Рускога Слова"), па „Упоредно изучавање првобитног права", од Н. Зибера (чланак ирви; свршиће се); затим: „Појам права. I. Битни моменат права", иревод из Ијерингова дела „Дух римског права", превео Ан. Мих. у Минхену. Остали су чланци краћи а тумаче се у њима поједини параграФи грађанског законика и грађанског судског поступка. Одјек је у подлиску бројева овог месеца донео „Прве године школовања мојега сина" с талијанског од Салватора Фарина, па млетачку приповетку из XIII. века под насловом: „Бела госпа", с Француског од Едуарда Шире-а, превео М. К. Станковић. 20. број почиње доносити у подлиску у преводу предавање париског проФесора Бала „О границама лудости". Самоуправа је донела овог месеца у подлиску Тургењевљеве „Одломке из успомена својих и туђих" а осим тога је почела у преводу доносити „Плаву собу" Проспера Меримеа. Сарајевски лист. багајеузк1 Пб!:, званичан лисг, излази у Сарај еву трипут на неделву а стаје 8 Фор. иа годину. Одговорни му је уредник ИванВ. Поповић. Штампа се пола ћирилицом пола латиницом. У лиску доноси понајвише преведене ствари. Тако има у 61. броју упреводу причу Еркмана Шатријана „Ткач из Штајнбаха" (латиницом) а у 62. и 63: опет причицу истих писаца под насловом „Миртила" (ћирилицом); бројеви 66. и 67. донели су у лиску причу ,,Васкрснула," по руском. Региструјемо овде и "УЧез^шк ћгуа!зко§а агкео1о§1ско§а сЈгигЈ^а, којега смо ове године досад добили бројеве 1. и 2. Излази свака три месецате је први број датиран 1. јануара а други 1. априла. Уредник је С. Љубић, који је уједно и иотпредседник друштву. Претплатна је цена 4 Фор. на годину. — Садржај првом броју ово је: 1. Римске терме у Митровици, од уредника, (с нацртом, који је снимио учител> И. Јунг). 2. Допунци и исправци ка С. I. Јј. III., од Јос. Бруншмида. 3. Скровиште римских новаца у Габошу, од Јос. Бруншмида. 4. Старобосански натписи у Херцеговини, од Вида . Вулатића Вукасовића. 5. Римски натпис у Сењу грчким писменика, од уредника. 6. Први трагови предисторијских опажања .у нас још почетком прошлог столећа, од уредника. 7. ^у^р^сиЈ 8г1^азне вести. — Други је број донео ове прилоге: г Р 0ф а Николе Зрињскога у 1534., од уред:О г $ф,6босански натииси у Херцеговини, од Вида Ву-

летића-Вукасовића. 3. Јапудија и предисторијско откриће у Прозору код Оточца, од уредиика (наставак из лањског течаја). 4. Нрви трагови предисторијских опажања у нас још течајем XVII. столећа, од уредника. 5. Доииси. (I. од Анте Богетића из Черевића, о римском гробу у властелинској подрумници у Баноштру, о римској насеобини поврх Баноштра (Ма1а1;а-Вопота) и мамутовим костима. I. од Вида ВулетићаВукасовића из Корчуле, о споменицима са етаробосанског гробља на Белим Њивама). 6. Критика (почетак оцене на студију Тршћанина археограФа ЈосиФа Василића под насловом : „Бие (1е)1е 18о1е (1е1 С^иагпего". Уз овај је број додано „Извешће хрватскога аркеологичнога друштва за годииу 1885." (заиисник VIII. главне скупштине, именик чланова, и попис књига и новина, које је друиггво добило у замену за своја издања).

Г Л А. 0 Н И К, (Иарастос Суботићу). У недељу 8. о. м. одржан је био овде у саборној цркви после службе божије свечан парастос нокојном Суботићу, који је приредила овдашња црквена општина. На нарастосу је чииодјејетвовао и високопреос.вештени епископ Василијан. По свршеном црквеном обреду изговорио је проФесор Александар Сандић беседу у славу успомени на великога покојника.

П030РИШТЕ И УМЕТНООТ. (Српско народио позориште у Великом Бечкереку.) Од последњег нашег извештаја амо приказани су ови комади: „Адријена Лекуврерова", „Наше жене", „Отело", „Сабља Краљевића Марка", ЈеФтићева „Четир милиона рубаља", „Доктор Робин" и Калићев „Преки лек", „Доктор Клаус", „Лудвик XI.', У свимаје тим комадима остала иста подела главних улога, која је била замус овде код нас. При приказу „Сабл>е Маркове" суделовало је и бечкеречко црквено певачко друштво. (Краљевско српско пародно повориште уБеоградуЛ У прошли четвртак 5. о. м. давао се на краљевској позорници у Београду нов изворан комад: „Шокица", позоришна игрга у пет чинова с певањем, написао Илија Округић-Сремац, .писад „Саћурице и шубаре". Забављене су биле прве тамшнње\ Глумачке снаге: Нигринова, Јовановић, Цветић,. Ј^оАаровић, Динуловић. — Та је глума још године 1878. подне'сена'била „Матици Српској" на награду, али је на основу пресуде Светозара Савковића и дра Михајила Полита-Десанчића била одт бијена. Савковићева опширна оцена може се читати ' у 127. књизи ,Детописа" (1881. Свеска трећа) иа стр. 150—154. КЊИЖЕВНЕ Н0В00ТИ. — Изашла је из штампе четврта књига „ Иеторије српског војног савитета", коју пише др. Владан Ђорђевић. У тој је књизи: Историја пољске војно-савитетске службе у српској војсци ва време ерпско-бугарскога рата 1885—1886 То је књига двадесета одељка другог српског архива за целокупно лекарство, што издаје српеко лекарско друштво. Школска књижевност наша обогатила се знатним даром наптег врсног класичара дра Ј о в а н а Т у р о м а н а, проФесора грчког и латинског језика и књижевности у великој школи у Београду. Исти је написао: Грчку граматику за српске ђаке по гимназијама, прву на српском језику; а граматика је изашла ово дана у Београду у краљ.-срнској др-