Стражилово

797

СТРАЖИЛОВО

798

превео Т>. [бр. 58. и 59.Ј — Могло је и тако бити [бр. 50.], у подне [бр. 60.] и У поноћ [бр. 61.] три су лиска познатог Фељтонисте М. С—ћа. — Учини добро, не кај се; учини зло, надај се. Приповетка са села. Написао Жеравица [бр. 62. и 63.] — Један православни Србин [у Бачкој] написао је [бр. 49.Ј чланак: „Вера назаренска", занимл>ив за познавање те секте, опасне по нашу веру прадедовску и народност. — На челу свог 56. бр. доноси лист посмртницу познатог историчара Леополда Ранке-а. — У 57. бр. извештај о свечаном саетанку срп. ученог друштва у Београду 11. маја у спомен свом пок. члану Дим. Матићу. — У 58. и 59. важне изводе из извештаја школских надзорника у Србији: Вуловића, Туромана, Жујовића и Андановића, проФесора у великој школи, о гимназијама у Србији. — Сваке преиоруке од стране свију пријатеља материјалног благостања нашег народа и сваке нажње српских капиталиста заслужује чланак М. Д—ћа: Српским капиталистама [бр. 62.], са своје родољубиве намере Милош Грабовачки у Земуну оглашује нов лист: ЈавНОСТ, за обртност. Он га уређује, издаје и штампа. „Браник" га овако препоручује: „Што досада нисмо имали ми, али други народи јесу, један лист, који се свима и свакоме на захтевање бесплатно шаље, имамо ево од данашњег дана. Љсту је главии задатак, да доноси огласе, преноруке и т. д. С тога се препоручује сваком, ко има што да обзнањује ширим круговима, нека се служи овим листом, тим ире, што овом листу није забрањен никуда прелаз. За трговце је важно, пгго ће у овом листу имати достављену сваку промену путничких тариФа и т. д.' — Колико је нама познато, ово није ирви покушај те врсте. Исти издавалап; доносио је уза свој хумор.сатир. лист „Бомбу" 1875. још и „Огласник" хсао додатак, кому је била п,ел ево ова сада „Јавности". Сретно му било! ^аргес!ак има на челу броја 13. члаиак Милана Кобалија под насловом „Локаиије у иучкој школи не треба"; у истом броју, а и у 14. и 15. наставља чланак Јос Кирина: „Развитак хрватског пучког школства, нарочито у препороду нашег народа." На челу 14. броја почиње чланак „Позорност и занимање ;интерес)", а на челу броја 15. стоји чланак Јос. Клобучара „Ријеч о господарских продужницах"; у истом је броју из броја 12. настављен Иурчијћев „Пут у Црну Гору иа цетињску учитељску скупштину". Сасвим на крају тог броја има „Књижевна молба" Мирослава Цугшверта, равн. учитеља опште иучке школе у Илици у Загребу, у којој моли свештенство и учитељство и остале родољубе у Хрватској, Славонији и Далмацији, Босни, Херп,еговини, Србији и Црној Гори, да му до конца јунија о. г. било нисано латиницом или ћирилидом из свога краја пошљу у чистом наречју оног краја, како га народ говори, по могућности коју песмип;у, приповетчицу, бајку, причу или дијалог, реченицу атословицу) или загонетку. Свега не треба да буде више од једне или две штамиане стране велике осмине. Цугшверт је рад да у књигу покупи сва наречија нашег језика те да их изда. У бр. 5. 1_1есшско§ у1ез1шка саопштава др. Милан Нијемчић, градски физик из Карловца, резултате својих опажања у лабораторију славног Пастера у Паризу, где је провео мал не три недеље, да проучи Пастеров поступак код бесноће. — Даље пише др. . Јосип Шолц, кр. окружни лечник из Митровице, о том, „Како да се инштитуција иримаља (бабица) на селу побољша." 1бкга, књижевно-поучан лист, излази у Задру двапут на месец на по табака а стаје 3 Форинта на годину. Одговории је уредник Никола Шимић а издаватељ Л. II. Реља. Година III. — Овог су месеца изашли бројеви 9. и 10. Деветом је броју садржај ово: „Вијенчић Миловану" (наставак из броја 8.; реч је о Качићевом „Разговору угодном", о којем је у на-

шем листу недавно писао наш поштовани сарадник Л. Томановић). — „Пути М. Павлиновића, године 1867—75." (II. Славонија: Со;гин, Шаренград.) — „Које књиге црквене писали су св. Тшрил и Метод?" од Р. у Сењу. — „Кратак осврт на стару и нову бугарску литературу" (Наставак). — „Двије робињице", историјска приповетка, написао 3. — У десетом су броју наставл»ени „Пути М. Павлиновића (Илок. Немцн ; настављен је и чланак о св. Ћирилу и Методу а довршене су „Двије робињице" ; осим тога је у овом броју из осмога настављен „Мит у традицијоналној књижевности хрватској и с-риској" од М. Сабића; има у том броју и иесма „Мали иросјак", коју је по Француском замишљају сггевао В. Трсатски. Садашњост је у иодлиску бројева 18. 19. и 20. наставила а у подлиску броја 21. довршила „Једно за друго", слику из живота од Драге Гавриловићеве; у 21. броју има осим тога у подлиску још и два припева уз народне песме, што је прибележио Ђорђе Свитлић. Бачванинов подлистак окуповао је и овог месеца искључиво Ага са својим козеријама. У броју 21. под рубриком „Књижевност" а под насловом „Дакле које ваља?" устаје Радиша нротив две „противречиве (леио скројена реч додуше!) појаве"; једна је између школске књиге Мите Петровића „Човечије тело" и читанке за четврти разред основних школа; прва преноручује месо као рану а друга одлучно пледира за вегетаријанство; Радиша замера, што су обе те књиге од школског савета одобреие као школске књиге; учитељ, вели, у тој ствари најгоре пролази, у неприлици је спрам својих иретпостављених, јер не зна којим (ваљда: којој?) ће од ових иротивности да угоди у исто време." Друга таква „нротивречива иојава" појавила се у „Женском свету", у 2. броју тога листа. Ту ** у чланку „У здрављу и болести" вели, да је месо нечиста рана, а одмах затим др. И. О. врло разложно доказује, да је месо најбоља рана. У Српскоз! листу, у подлиску броја 18. наставља Марко Цар своје „Слике из новије талијанске књижевности." Говори се у овом седмом наставку о романсијерима Капуанију и Баралију. У иодлиску 20 броја почиње сам уредник Сава Бјелановић своје успомене с пута у Црну Гору под насловом „Дан девети." Нанчевац иаставља у подлиску 9. броја Сахер-Мазохов „Женски двобој"; десетога броја нисмо до данас јотп добили. Глас Црногорца. У лиску бројева 18. и 19. наставља а у лиску броја 20. довршује Филип Ј. Ковачевић студију своју о песмама •)* Пера Ј. Сундечића; осим тога има још у лиску броја 19. и песма Р. Рогановића „Балканској царици". У Србобрану је у 94. броју у иодлиску превод СахерМазохове нриче „Најбољи Јевреј", у 95. и 96. ириповетка „Закаснила" од Аие гроФице Понграци (не каже се, дајепревод ни одакле). 97., 98. и 99. број доноси у подлиску приповетку под насловом „Часиа ријеч", (ни ту се ништа не каже); у 101. је приповетка „Под жељезничким влаком" (опет ништа !ј 103. број има у подлиску „Самарски гроб" (ту већ стоји, да је од Хуга Клајна); у 105. „Смијешан разговор", по мађарском од Нике Ђ. Грујића; 106. и 107. доносе у подлиску цртицу из босанског живота „Гроб у Срњаку" од Милана 3—ића-Куљанина; 108. и 109. „Цртицу из криомчарског живота", по Француском; 111. у подлиску чланак „Руска књижевност у Француској"; 113. и 114. цртицу из црногорског живота под насловом „Освета", написао Емилијан Дујић. (Та је цртица посмрче младог писца, које је за време своје болести написао а после смрти му ево саопштио С—-н Д—ић из Карловца). У подлиску 115. броја реч је о Србину сликару Павлу Јовановићу, којег ВиЛарезЈзег Та^Ма^ хоће да створи