Стражилово

795

СТРАЖИЛОВО

796

коти понајчешће бесплатно добијају лист или књигу, па Ке ту прочитати наслов и име пишчево, те можда и прелистати неколико листова и оставити на страну, да пише или ропта, како нам књижевне новости нису ии пода шта. Па нуз то проклета партајичносг ! Колико ли ова тек гута и трује наш књижевни морал и напредак! Да споменемо, ево само овај нама у овај пар најближи пример, (а временом ћемо имати прилике и више коју рећи у опште): од толико листова српских, које ми редовно приказујемо, не тражећи од њих никаква регреса, једва се два или три нашла побуђена, да две три речи рекну о „Стражилову", иначе нико ни мукајет, ван ако има што да замери. „Српкињо", разумемо те! Учитељ има у бројевима 4. 5. и 6. ове нове стручне чланке: „Груписање школских општина" од учитеља Михаила II. Милошевића. — „Једна реч матерама", по Јовану Теву од Лзуб. М. Протића. — „Предавање о разломцима", од Б. Т. Н. — „Виртуозност у вештини предавања", с руског превео Јован Д. Јовановић, учитељ са Ћуприје. -— „Предавагве о рачунској операцији дељења", од К. II. — Довршеи је чланак: „Дошаптавање у школи, од Ник. Стој. а настављен Журдијев „Патриотизам у школи." — Под рубриком „Књижевност" оцењен је у 5. и 6. броју „Земљопис краљевине Србије са животописима из најновије натне исгорије", што је према наставном програму од 1884. год. за ученике IIГ. разреда основне школе израдио Милан С. Убавкић; оцену је ту написао учитељ Ђ. С. Којић. Застава (бр. 50.—83.) доноси у лиску (бр. 60.): Ноћ у Паризу, од Е. Екштајна, (превео?) А. Ј. В. — Бр. 62., 63., 65., и 66. доноси критику од Ј. Н. на пету свеску књига за народ, што их издаје „Матица Српска" из задужбине Петра Коњевића: „Помози се сам, помоћи ће ти и бог" од проФесора дра Ђ. Дере. (Види „Наше Доба"). — 3. Ј. наставља низ својих листака: „Из граничарског живота": III. Добро се не враћа увек с добрим, (бр. 63.); ' V. Чича-Мијатова клетва и нророчанство, (бр. 72); VI. Божја казна (бр. 82.) У бр. 64. од Р. Б.: ЈеФтино преписивање. - У бр. 65. пише Васа Г Б. Тешић (у Србобрану): Још нешто о назаренству. — Лисгак бр. 66.: Љубав се уме паћи, од Л. X. — Бр. 70. ^ Срби у Лужици (из „Парламентара") од Јан Б. Шолте. Реч је о „Српској Матици" у Будишину, просветном средигпту лужичких Срба у Саксонској краљевиии. Да смо и сами сретнији, на да што боље можемо потпомоћи ту мртву стражу словенске крви у иемачгсом мор}' - ! Могли бисмо их овако потпомоћи, пгаљући им бар своје књижевне радове! — У бр. 70. и 73. оцењује М.: „Пољску привреду", учебник за школу и народ, израдио Паја Т. Тодоровић-Ђаковчић. Прна књпга. Земл.орадња". — У 68. и 70. бр. пише о „Српским жергским рукотворинама на културно-хисторичкој изложби женских рз г котворина у Бечу", Т. В. Суров. — Љстак бр. 71. доноси од Бр а ка М. Ратпића: „Намигуша. (Изгубљен листак из једнога дневника)." — Бр. 79.: Усамљеност, од Мопасана. Превео Р. Б. — Бр. 80.: Протрч', зече, још једном! Написала гроФица Ана Понграц. Превод. — Црртгорске жене и судство, ирештамиано из (бр. 82.) Гласа Црногорца, занимаће правнике и све, који уче Црну Гору и наш народ тамошњи. — Пажњу заслужује чланак Т>. П. Миросављевића: Српска домаћа индустрија и њена будућпост (бр. 83.). Наше доба [бр. 48.—63.] доноси у својим подлисцима: На Ружичалу, од —.— [у Н. Саду], [бр. 48.]; — Неколико речи о наочарима [По Венглеру], од М. [бр. 50.]; — Српска краљица Наталија, [по „Фиг."]; и: Кухињска со као лек од диФтерије; [ио Ј. Г. Крамеру], од М. [бр. 51.]; — Метерних [по „П. X" из књиге [ВегПп игк! М г 1еп], од М. М. [бр. 53. и 54.]; — Рус, Авганаз и Енглез, [„ Ес1јо "], од М. [бр. 56.]; —

О срећи, што о њој народ прича, казује Ф. С. Краус, [бр. 57.] ; Братски одздрав на братски поздрав. У Дојчин Петра граду, 17. маја 1886. [Песма], [бр. 58.]; — Крвав Ђурђев-дан, балада из минулих времена, од М. [у Средцу]; — Живот [с, руског, од Алексеја Толстоја]; Различан оиход, [с индијског, од Бартрихари-је] и Шта је живот овог света [с енглеског, од Едмунда Стедмана], све песме од М.; — Сиромах Шваба. Слика са села [по истинитом догађају], од Е. Ц. Е. [бр. 60.]; — Веселост, [с немачког, од Грилпарцера] и Цветак [с талијанског, Клементе Филомарини], песме од М.; Најстарији историчари, [бр. 61.]; — Под траву ову . . . [с енглескога, од Едмунда С. Стедмана] и Остављена љуба, [с немачког, од Едуарда Марике], опет несме од М. [Ако је то све једаи те исти М., то ће бити каида највећи полиглота у Срба. Нек му је на дику, ако је то хтео да покаже! Али као песник тешко ће се прославити!] У истом [бр. 62.] почиње приповетка Емила Сувестера: Ђенерал Гиљом [по немачком]. У „Народној привреди" доноси чланке: Зимна храна наше домаће стоке, од II. Ј. К. [бр. 51,]; — О колики, [по немачком], од истог [бр. 55. и 56.]; — Народна заклада за српске роткиње. I. Узроци бројном опадању у Срба, од М. [бр. 57.]; Ратарске продужнице, од II. Ј. К. [бр. 62.] — У „Књижевност и вештииа" : У читељево даље образовање, од К. М - ћа, [бр. 52. и 53.] — У бр. 54., 55., 56., 57., 59., 60., и 61. од Д низчланака: Која реч о иашим књижевним јадима. [Критика на критику]. Ово је одговор на критику у 62.-66. броју „Заставе". Браник [бр. 48. 63 ] у лисцима својим доноси ове ствари: Украј Новице Церовића. [С мога пута по Црној Гори], од дра Милана Јовановића-Батута, [бр. 48. и 49.] красна згодица, а дивно описана, из живота тога јунака у епу „Смрт Смаилаге х 1енгића", а за упознавање кршне Црне Горе; г. др. Батута могли бисмо само умолити, да се чешће јавља с таквим приликама, кад уме овако.] — О зближењу наука, од Б. II—ца [бр. 51.]; — Јеша Буквина!... Истински догађај из сеоског живота у Горњ. Крајиии. Написао Храбреико [бр. 52. и 53.]; Досетљив у нужди. Хумореска из ђачког живота, од Жеравице [бр. 54.] Није то у нас само, већ и у других народа, тек у нас ипак ваљда понајчешћи обичај, да се из ђачког живота пишу само хумореске. Кад узмемо у обзир бујни живот Јјачке омладине, није тому ни чудо. Али у нас су батн то хумореске понајвише ионајлошије а ђаци по њима све сами весељаци, картаџије, варалице, ,и бог те пита шта још — као да ђачки живот нема и лепших страна. Опише л' се једна ђачка теревепка, или превара, како су дошли до новаца, без икаквог озбиљног „Нтбег^типс^а, што је за хумореску исто тако, као и смешни моменти, кардиналан услов, наше обичне „хумористе" мисле, да је готова хумореска. Бадава, „Карловачки ђак" Косте Руварца и Игњатовићев „Наранџић" остаће још дуго недостижна згодица из живота наших ђака! — Вукашип није убио Уроша. Извод из расправе г. др. Консгантина Јиричека: „Охе Вегпећип^-еп (1ег Ка^игапег хи 8егћ1еп ип^ег Саг ХЈгоз ип(1 Кбт^ Уика§1п [1355.—1371.] Изведен Димитријем Руварцем, парохом земунским, [бр. 55., 56. и 57.] Поштовани Д. Руварац, брат познатог нашег историчара, велевредног и велеученог архимаидрита Илариона Руварца, показује се од новијег доба. у напгој књижевности као историчар са својим расиравама: Ко је наследник пећке патријаршије, због које је имао полемику с арх. Н. Дучићем ; с расправом о митрополиту Вићентију Јовановићу: и ево с овим изводом. Овде се обазрео на све дојако у нас расправе о томе тако, да је ово за лајике уједно и кратак, али језгровит преглед целог тог занимљивог питања. Питагорино правило. Приповетка од Е. Кастелнова, слободно