Стражилово

793

СТРАЖИЛОВО

794

редепт пре сто година карловачког лечника Јована Живковића, а у 10. бр.: Рапорт за Арсенија Поповића. — У 10. има неколико срп. нар. пословица, по Херцеговини их скупио Огњен. — По исказу досад има претплатника 301. Босапска вила (бр. 9). Швабо. Приповијетка из данашњег живота у Босни. Од Ст. Калуђерчића. — Наставак Патнице. Поука: 0 васпитању, од Бјелинског. С руског превео Сава Маиојловић. — Бедуин, од Беницког, превео исти. — Срп. нар. умотворине: Народне пјесме из збирке Ђорђа Петровића, протођакона (I.—VI.) Царица и дванаест слушкиња, нар. ирип., из збирке Н. Т. Кангиковића; Народне пословице, од П. Мирковића (241—279). — Љстак: Приказ Сундечићеве књиге: „Тужна књига", нашег листа „Стражилова", привреднихкњига: „Како се гаји перната животиња" и Тодоровићеве: „Пољске привреде", две нове срп. музикалије Антона Хочевара. — Претплатника, осим оних 157 у Сарајеву и 27 у Бањалуци, видимо, има у Доњој Тузли 24, у Мостару 21, у Бјељини 7. У Невену је у 9. броју доврлгепо „Звоице", потписан је под-а-њ М. Ј—ћ; даље је у том броју шаљива црта „Максим" од браца-Душана, па „Бежање из Помпеја" уз снимак групе младог вајара Пољака Виктора Бродског, за којег Талијани признају, да нема бољег вајара од њега; има затим „Крупхка", нЈртица, коју је по немачком израдио Јеленко Михајловић, и „0 свирци", прво писмо сеји Анђелији, пише Љубиша. Саставци у стиховима ово су: „Војска па војска", лака, течна песмица без потииса, „Ласица и зец пред мачком на суду" од Љуб. Љтића;. „Пролетњи ноздрав" од браца-Милорада из Беча; „Ко се руга" од Цршса; „Кајин", уза слику младог чешког сликара Е. К. Љшке, од Б.; „У шуми", од Милана из Сомбора. — Број 10. доноси ове песме: „Шта ради Нада" (без потписа, са сликом). — „Српкиња сам", од брацаЛазе. — „Моја звезда", од Павла К. Л — „На гробљу", од Ш. М. Поповића. — „Дечија срећа", од браца-Лазе. — „ТТТта ја волим", од Гиге. — „Добро јутро" (без потииса). — Има даље у том броју: „Тежи за бољим!" приповетка (посвећена свима младим певничарима), од Петра Петрова Лединчанина из Карловаца. — „Зла маћеха", српска народна приповетка, саоиштио Радан из Глушаца у Мачви. — „Кула од иорцелана у Нанкингу" (са сликом). „И овако се хватају лисице" (са сликом). — Одабране мисли, прибрао Ж. С—ћ. Овејана зрнца.— „Чудан папагај". — Разнолије.— Даштања. Голуб има у свом 5. броју овај садржај: „Пролетња зора", песма Ив. М. Поповића. — „Слушајте .и учите", мајска приповетка од Луке Пиштелића са Цетиња. — „Срећа", песма Симеона Попића из Раковца. — Краљевина Италија, са сликом Рима, Мантове и • Катаније. — „Мој понос", песма браца-Лазе. — „Баба и син", народна приповетка, саонштио богослов Марко С. Поповић. — „Младом пријатељу", песма од Црнка из Каменице. — „Смртни ударац за нежни пољубац", од Петра Мирковића из Бихача (ту пада у очи облик: љупте место љуб'те). — Из књиге књига од Атанасија Николића. (Неколико аксијома за живот, извадио Јеленко Михајловић.) Шала и досетке. (Седам крагких шаљивих причица.) Сваштице. (Четир занимљиве белешчице.) — Нове књиге и листови. —• Ребуси. — АритмогриФ. — Решења. — Голубов писмоноша. — Голубов речник. Српче, излази двапут месечно у Београду. Цена за Аустроугарску годишње 3 Фор. Уредник је Ј. Миодраговић а власник и издавалац М. В. Поновић. Година V. Број 17. доноси овај садржај: „Ето и мене", песма Р. М. Ивковића.Низ прича од Андерсена, нревео Света. I. „Најлепша ружа на свету." — „Љстама", песма Тодора Љ. Поповића-Левчанина из Крагујевца. — „Бог му дао а ђаво му не да", при-

поветка из 3)ачког живота, од брат-Које. — „Пролеће", иесма од Б. Ј. Гав. из Крагујевца. — „Не будимо таки!" црта од М. Ђ. Ј. и М. Ј. М. - „Роду своме, роду миломе . . . ." од Крајинића-Босанца. — „Исушавање земл^иигга" (без потписа). — „У пролеће", песма Светозара Н. Тодоровића. — „Л.аза", истинита прина од Мијаила II. Милошевића, учитеља. „Пролетња зора", песма од В. — „У забави наука", од Ник. Стој. — „У Србина тврђа вера од камена", иесма, послао Ђ. Крајинић-Босанац. -—- „Мали Божа у воћњаку", причица Драгутина Н. Љшчевића. — »Тице занатлије", превео (одакле?) Пет, М. Никетић. —- Из дечијег живота (Три анегдоте од С. Мандића и једна од Љубе В.) — Ситнице. — Коштуњци (три загонетке, један ребус, један коњички скок и десет шаљивих питања.) Стармали је у иодлиску 13. броја довршио хумореску „Рецепт од кијавице", а у 14. је започео и у 15. довртпио као неки шаљив еп под насловом „Баба-Роксин гроб". Школски лист доноси 5. броју на челу расправу за награду: „Шта је задатак учитеља у опште?"; даље довршује иедагошку расправу: „Које су маие домаћег васпитања?" и „О изображењу дечијег срца" (под ову је последњу расираву иотписан Младеи Борђошки, свештеник); наставља даље у том броју Симеун Коњевић своје „Природописне лекције за средње разреде народних школа", које је био започео још у 2. броју; овде је сад реч о гипсу или садри. Има затим чланак „П е в а њ е у н а р о д н и м ш к о л а м а" из пера Драгутина Блажека и завршен је извештај о раду тпколског савета у седници од 29. марта о. г. Пред крај је „Глас из Босне" о тамошњим школским приликама. Као обично долазе даље: „Школске вести* 1 , „Нове књиге", „Упражњена учитељска места" и овога пут још и некролог (-ј- Теодор Паулер и Никола Орлић, учитељ Пакрачки . Женски свет (бр. 2. : Одзиви нашем листу. — О здрављу и болести, од * *. — Љекарски разговори са нашим милим Српкињама, (I!.), од др. И. О. •— Децу не ваља мазити. — Писма мојој пријатељици, пииге Марија. — Рад добротвориих задруга I. Новосадске, II. Вел. Кикиидске, 14. Сегединске. — Љстићи: Из друштва. Зарад здравља. За матере. За домаћице. Из баште. Новине. Нове књиге и листови. Српкиња (бр. 6. и 7.) има песме: од Љубомира Лотића: Јеси л' јунак . . . (бр. 6.) и Ивана Мартиновића: На те мислећ' (по Ленау-у) Гбр. 7.). У 6. довршује нревод Лескијенова чланчића о срп. нар. појезији. Настављау оба броја шестим, седмим и осмим писмом: Из Езерових писама о естетици. У 6. почиње, у 7. довршује психолошко-педагошку раснраву: Гордост, од Т. М. У 7. наставља практичне поуке о иашем језику и доноси чланчић о вишим девојачким школама. У подлиску: Старо и ново доба, од Крашевскога. Осимтогаразне белегике за женски свет. Под „Књижевност" приказује неке новије књиге и листове, иа се том приликом праведно тужи на напгу српску публику, која је кадра својим немаром да доведе до очајања издавача српских књига и листова. Наш колега се жали нарочито на наш женски свет, „који налази неког особитог уживања у томе, кад се може похвалити, да нигнта српски пе чита". Но ми смо тако слободни да додамо ово: не може под богом, колико је широм света од истока до запада, од северног пола до јужнога, бити немарније интелигенције према својој књижевности, него што је наша срнска. Је ли се само ко назвао књижевником, па још постао чланом каквог књижевног друштва или одељења, тај је ставио себи у дужност, да не држи никаквог листа, да не кунује никакве књиге, као даје то иснод његовог достојанства; а ако ће кад тад да ту своју „дужност" иренебрегне, отићи ће у књижницу свог друштва или у редакцију ког дневника,