Стражилово

825

СТРАЖИЛОВО

поштовали и чували као божији олтар. Дебели пламеи света, стварао је њоме чуда; али свој кућевни олје све већу светлост, све већу тоилоту распростирао тар, своје огљиште и данас поштује и чува од грешне и при тој светлости је човек многе тајне решио и руке и св&ке опасности. употребио их у своју корист, постао је господар По С. 3. с мађарског. В.

УСПОМЕНЕ С ПУТА.

II. могу заборавити на час, кад се слса једним од најодушевљенијих и наЈплеменитијих лужичких родољуба, са Михајлом Хорником. Успомену на тај састанак не може ми ништа на свету изгладити из душе. ЈГужички народ је тек капљица у пространом туђинском мору. Али се он за свој језик и своје име тако жарко и заносно одушевљава. А ја се томе ни мало не чудим. Народ, који у својој средини имаде таквих родољубивих прегалаца, као што је Хорник, као што беше покојни Смољар и други, такав народ ■не може клонути све до последњег човека. Хорник је католички свештеник. Тада беше у најлепшим годинама. Не верујем, да је био премашио тридесет и пет. Стаса је средњег, обична. Али ход, црте на лицу и све кретање тела издају му пуну свежину духа, издају човека, који нема само једино себе и свој лични интерес пред очима. Што тога човека особито краси, то је љегова љубазност, нредусретљивост и искреност, која човека ванредно привлачи. II то све тако је неусиљено и природно — чисто му се сва душа провиди. До њега дођосмо у најбољи час — беше и код куће и доколан. Ми дакле у собу, а он нам одмах изађе на сусрет. Одмах је погодио да смо странци. То сам од прилике по његовим цртама опазио. Прикажемо му се. Прво рекосмо, где се бавимо, чега ради дођосмо у Немачку; а завршисмо: да смо јужни Срби. Ове последње речи прођоше кроз Хорника, као нека електрична струја. Лице му се некако промену. Окану се тог часа руковања, него се ижљубисмо као рођена, давно невиђена браћа. Овај тренутак беше по мене од ванредног утиска. Кадгод га се сетим, као да ме неки виши осећаји задахну. Пред очи ми изађе слика Хорникова, као отеловљена идеја чисте братске узајамности и љубави. „Ви Срби — ви удаљена браћа наша!" — неколико пута би овај жарки родољуб узвикнуо, прекидајући своје приповедање. У разговору са задовољством се уверисмо, како ти људи пажљиво прате наше дневне догађаје. Српске листове редовно читају. Хорник и нише српски

ћирилицом сасвим тачно. Доказа о томе имам у његовом писму, којим ме је по нашем повратку у домовину удостојио. С највећим интересовањем распитиваше о нашим упливним људима. Нарочито је изразио своје живо допадање према саборском раду у погледу народне школе. „ Интелигенција — особито мањих народа — треба да је једнодушна у погледу своје школе. Та у њој се развија душевни живот будућег народног подмлатка". У току разговора рекосмо, зашто поглавито амо дођосмо : „Не могосмо одолети осећајима, а да не видимо и да се не упознамо са браћом и њиховим приликама". Ове су речи очевидно најповољније утицале на Хорника. „Мало нас је; али се сви трудимо, да што боље схватимо и извршимо дужности своје, које нас за народ вежу. Па тај сложни, једнодушни рад храбри нас, те још не очајавамо за наш народни онстанак". Предложи нам, да нас пре свега унозна са просторијама Лужичко-српске Матице. Могао је мислити, да ће нас то веома интересовати. Прелазећи преко прага главне дворане, у којој се држе Матичине седнице, мене је обузео осећај, о коме се ја не знам право изразити. Доста, да сам се осећао ванредно задовољним, некако усхићеним. Ми у дворану, а наш попгговани пратилац некако необичним, свечаним гласом отпоче: „Ово је Матица северних Срба'— верна кћи јужие нам „Матице Српске". Дворана је доста пространа; облик јој је готово квадратан. Место за председника обележено је једним столом. Према њему су ноређане столице у редове за чланове. По броју столица сме се судити, да је Матица врло леп број родољубивих Срба у своје коло прикупила. Брбја се више не сећам. Али толико знам, да је саразмерно већи него код нас. Овај факт није баш најпријатније утицао на меие. Но данас тек ваљда боље стојимо — бар се ја тако тепшм. Обишавши дворану дођосмо и опет до председничког стола. Хорник га откључа, па извади леиу

икад не Ј? стадосмо