Стражилово

839

СТРАЖИЛОВО

840

живом речју златоустом на бранику, славни др. Јован Суботић. Иа да вам заређам, драги иријатељи и иоштовачи бесамртне сени великога покојника, и изређам сва та редом дела његова славна ваљало би тужног часа овог и помена светлог да вам прочитам читаву књигу живота и рада славног покојника, дра Јована Суботића. Али, ии најживље речи у књизи тој бесамртној — не би могле дасегнути до оне величине, која велича небројна дела му, све по избор боља од бољих, до оног сјаја, који обасјава та дела његова, на част славном иокојнику, па корист јт подстак потиштеном ал не поништеном народу сриском. . . Него, то би било часка овог и без иотребе. Сведоди сте живи одабраних дела итрудбе му големе: за опстан и иапредак славне ове с р п с к е о пш т и н е п о в о с а д с к е; за опстан и напредак аманета нам нрадедовског, ц р к в е свете и школе народне, на изреком угледпе и пажене просветоноше, с р п с к е н а м в елике гимназије новосадске; за опстан и наиредак књиге нам српске и просвете па изреком бриговође јој Матице Српске; за опстан и напредак славља великих мртвих и узор-дела народних, приказа и наука честитости и врлине а уклона и жаса од злих мана и нечастивих дела, српског нам. народног позоришта; за опстан и напредак кукавног нам народа у земљама овим за славу и напредак васколиког, на све стране народа српског! Сведоци сте живи, са мном заједно, тих наговештених безброј-дела му за живота среднас; а која тима предходише за младости му, казује нам књига векованка. Ил збором и договором, ил књигом и разбором, а на добро народу свом — свуд бијаде први на раду, ил с првима, свега века свог, од младости до часа умрлог; радио је вољно и неуморно па обазриво — свуд и свагда пазећи на свршетак и последак делу започетом; одушевљаво је сложпе на раду, стишавао и зближаво р а з м и р е н е и стрампутице за неслогом потегле; прегорео је све пробити и користи себи и својима — до којих доћи могаде големим знањем и не обичном умепшошћу својом, док бијаде иа висоти службе своје по звању . . . у сиромаштву рођеи — у сиромаштву и очи своје склони ...

те знам, да ћу вам из срца и душе часка овог од помена погодити знамен признања и захвале на све то искреним узгласом : слава ти, славни трудбеииче, избраниче и браничу народни, напредниче срнске књиге и иросвете -— слава ти и хвала па свем, слав н и Л о в а н е С у б о т и ћ у! * * * Еажу књиге, и сгаре и нове. с нараштаја нараштају: како је човек самртник тек часа умрлог сретан; живот му се пише у сретне људе истом па самрти. Сретан био је дакле драги нам покојник дуга века свог — ј е р, мимо оних речи библијских: у своје дође и своји гапримише; љубио га иарод и пазио за живота му, јер је и он народ свој љубио и радио за-њ свега века свог, од младости до самрти; и пази народ и пазиће, и велича и величаће помен му, док год буде народа и књиге нам народне — докле год врлина и честитоет узуме ценити и поштовати славпа дела славиих људи својих . . . а то је до века! Куд ће ленше среће и задовољства дугаи мал-не седамдесетгодишњег старца, него-ли кад га пријатељи свог народа и брижници за опстан народни једнодушно одликују чашћу и вером у-њ пред народом, свету на видику! Те части, тог големог одликовања удостојаван је славни покојник, узданица иародна, сваком згодом и приликом — старешова сваком збору и састанку; те части и одликовања народног удостоји се славни Јован Суботић и нред смрт своју лане на народном оно збору видовданском у Сомбору. То је било светло навечерје славном покојнику у очи ноласка с овог света на онај, бесконачни, вечити! Још данак један и други гледаху га по том пријатељи и сатрудбеници, избраници народни — гледаше га народ сав и слушаше . на све стране: како старачки ал мугаки стојина бранику за опстан и напредак самосталности цркве нам и гаколе народне; за част имена српског и одбране народне на сабору српском и на сабору хрватском . . . ал су дани л>удски избројани, па век л>удма смртним одмерен вечном силом ненојамном: с едамдесет, осамдесет лета — поје псал-