Стражилово

СТРАЖМОВО

т $ аал^ УКУ И ВЛАСНИК И УРЕДНИК ЈОВАН ГРЧИћ.

БРОЈ 27,

У НОВОМ САДУ 3. ЈУЛИЈА 1886.

ГОД. II.

М.

де да нађем речи више, Да опева песма моја: Еако ли ме заробише Два пламена ока твоја? Од љубави и од јада Мрачни су мн данци ови А кад нојда светом влада, Склањају се пусти снови. 0, распусти бујне косе, Нек с' низ беле вију груди, Мирис ђула развио се Да ми љубав јаче буди! Не зна песма шта ће прије Да опева, душо моја: Да л' тај пламен што се вије, Или бела недра твоја?

Ил' под грло да се скрије, Ту-да пева чари миле? Ил међ руже у недрима, Што су дивно напупиле? Каж', лепојко: са милина Кад те дивну Господ створи, Како да ти у недрима Досад срце не сагори? Хеј, та мене нема више, Још остаде сенка моја, Којој живот опростише Два пламена ока твоја. Те за друге не знам стазе, Већ за оне, душо мила: Где ножице твоје газе, Тамо где си наумила! Д. Ј И.

НАРОДНО СЛАВЉЕ.

Ђ А Ч К И С П О М Е н и еобично се бејасмо узмували. Г>ио је то последњи школски час после подне у очи Видова даиа пре петнаест година. Ревносни професор с одушевљењем иам тумачи величанствену срџбу божанствепог Ахилеја, срџбу са повређеног поноса и окаљаног образа јуначког. Бадава! . . . Ми бројимо тренутке, када ће да куцне час, па да зазвони опо ситно гимназијско звонце, те огласи крај предавању. Част и поштење свагда и на векове бесамртному слепому јонскому рапсоду, деда-Омиру ! Част и поштење свагда и на векове узвишеному прослављачу Тетидина мезимца, силног заштит-

з ФРУШКЕ ГОРЕ. ника Ахејског и људомора Тројанског, делиАхилеја ! Али пама брујаху у тај мах у дупш то јаче сетни једноставни звуци с танких струна јаворових гусала српског гуслара, прослављача косовских јупака. Већ га замишљамо, како хвата згодну бусију око свете цркве Раванице, тамо у убавој. у светој Фрушкој Гори. Хвата бусију, па се из торбе маша брујних гусала и танког гудала, те удешава струпе раздешене, као што је и срећа у Србипа, »да превуче, мало загуди, да Србину одлане у груди.« Као да ,је већ почео: „Стан', Србине, да ти иесму кажем" ...

лЗГ