Стражилово

1063

СТРАЖИЛОВО

1064

МЕОЕЧНИ ПРЕГЛЕД ИЕГИОДИЧНЕ СРПСКЕ И ХРНАТСКЕ КЊИЖЕ15НОСТИ. МЕСЕЦ ЈУЈГИ: Ево се наврши и седам меседи, кагш водимо месечни овај преглед, али још никако да буде онако потпун, као што треба да буде. Дотерали смо највише до 35 наших повремених листова и часописа, а то ће бити једва ваљда треЛина те књижевне производње у нас Срба и Хрвата. Ми смо слали и слали наш лист и осталима с молбом у замену, па никад ни одговора. И још неко мозке да замери, што се овај приказује, а онај ие! Резон новинарски захтева, да се листови замењују, па шаљу један другом, ако су баш и политични или начелни противпици. У нас се иеће да зна ни за тај резон. Ми не захтевамо ни од кога лист, да завијамо еспап. А тек се неће захтевати од уредништва, да о свом трошку набавља листове, па да их приказује. Неколико их се изјавило, дајеовакав преглед добро дошао, против тога бар још нико, па и то не номаже. Из Србије их ево добијамо пет шест, а у самој Србији има их ваљда на 25—30. Па баш отуд најслабији одзив! Бадава, а молио, а кумио, а роптао! Нек се, велимо, и ово бар зна! * Јавор (бр. '27.—30.) доноси осим наставака ове нове прилоге: Гаде из дружине „Слоге"): „Хортобађска крчмарице!" (ПетеФи) ; кнеза Николе I. (преко Симе Матавуља): „Грехоте" и Петра Ј. Петровића (Београд): „Први пољуб". („Ирви иољуб" штампан је већ једаред у том истом листу у броју 38. год. 1882. од речи до речи као и овде, само што је овде пропуштено неколико погрешака, каквих тамо нема. Тамо се песник потиисао псеудонимом, али га је сам уредник одао у садржају по правом имену. Кому је од њих двојице, песнику или уреднику, било до невоље, да погревају после 4 године први иољуб, не зиамо.) — П р и и оветке: у 27. и 28. бр. од М. С—ва црту из живота: „Зашто се покојни чика Аца није женио"; у 29. започиње гроФа Л. Н. Толстоја: „Кавкаски роб", слободно с руског иревела Зора Ховорка-Калића; и у лиску свршена је у 27. и 28. новелета А. А, Пиреца: „Ђакомо", са словеначког превео Миленко, на у 29. и 30.: „Благословено оружје", с немачког превео Ђ. X. — У иоуци члаиак: „ х 1овеку прво доба" сврш УЈ е У 29., написао у Бечу Павле А. Падејски; у 30. .почиње „Чоколада", чланак од М(оја) М(едића). — У рубрици „књижевност" у 28. и 29. доиоси приказ Туромаиове: ,.Грчке граматике" од проФ. Ђ(орђа) М(агарашевића) у Карловцима; у 30. иочиње приказ на Толингерову комиозицију „Пупољке", ирилог уз „Гудало". — У рубрици „Газно" има у 27. бр. белешка од п. п—н: „Црта из митологије Лужичких Срба" и дра Фридриха С. Крауса „Песма бијеле циганке босанске"; у 28. истога Крауса: „Древне љекарије", као што их је нашао прибележене у књизи некој у Бегзадић-бега на Косгуру испод Минине куле; иа онет од њега у 29. „Гијеч пријатељицама и пријатељима народа", (ту је разговор 8и1је 8егћа1зПје, т. ј. тога ученога доктора етнолога, са иашим х 1икаСтевом у Пешти, како би се дала сакупити библијотека у Текелијануму. Ни да би речи против тога ии с наше стране,

•:

а неће нико зацело ни с друге имати тому штогод против но. Али доктор ово нише из Бјеча. Ма, докторе, ма како јужним иаречјем иисао, па ма Беч преселио на врх јужног иола, никад га не побјечи: Беч остаје Беч, а никада Бјеч); а у 30 бр. има ту белешка опет од п. п—н. о Хотентотима. Осим тога су белешке о друштвима, нове књиге, књижевии огласи. Гуеле. Бр. 4. и 5. изашао је у једној свесци, датиран 15. јулија. Садржај је овај: и л у с т р о в а н п р и л о г: Кућа књаза Милоша у Шаранима; -— приповетке: „Благородни" и „високородни", епизода из живота од Браничевца (Јована Драгашевића) на 8 страна; „Баштина пи на небу ни на земљи" од Св. Л>. Гавриловића (наставак на стр. 40—56.); Једним иотезом нера", слика учитељ. живота на селу, од једне учитељице (цело на 10 страна); „Љубавно писмо" приповетка Милут. Ј. Илијћа цело на 10 страна^; „И овако бива", иричица из београдског политичког живота од Браничевца (цело на 8 страна); — поучни чланци: „Монопол" од Космајског и „Дарвин и тпкола" од Ј. Миодраговића, (обадва се настављају); — несме: од Љ. П. И(енадовића), од Обрада, од Лугомирског, од И. X. Г.— У књижевном прегледу приказана је књига П. Адамова „На сблу и прблу", па дра Владана Ђорђевића „Историја српског војног санитета", па П. Ј. Савића „Теорија судских доказа у кривичним делима" 7 Његушев „Горски вијенац" у немачком преводу Ј. Кирсте-а, па I. св. Луја Блана „Историје десет година 1830—1840. и Љ. Ковачевића: „И по трећи иут: Краљ Вукашин није убио цара Уроша", расправа, што је почела изилазити у „Срп. новинама". — Затим су разне „Вести (докле ли ће парадирати већ у нашим листовима „вести", „весници" и сличне окаменотине језичке пре-вуковског доба!?) из књижевног и уметничког света". — Међу тима „вестима" нриказан је и 26. бр. „Стражилова", па уредник „Гусала" надовезује своје примедбе на наше примедбе, изречене у месечном прегледу уз 24. бр. „Стр." о књижевиом рецеизенту —В—. Напослетку нам довикује уредник јуначки: Аи геуогг, тевбхеигз! Хоће да каже тиме зацело, како нас се не боји, па је готов, да делимо мегдан. Уредништво „Гусала" нас због тога напада: 1. да из супарничке зависти нисмо хтели одмах да објавимо „Гусле" у нашем листу, —• а ми смо већ пре тога у нашем 15. броју на трећем месту у књижевним новостима свој колегијални дуг одужили; што га иисмо одмах у месечном прегледу уз 19. бр. приказали, узрок је, као што смо већ одговорили, тај, што је оно био преглед за април, а 1. бр. „Гусала" је датиран за мај. — 2. да смо из истог узрока злобно осудили п р а в а ц тога листа. Боже сачувај ! Ми нити онда говорасмо о правцу „Гусала", нити га данас имамо повода осуђивати. (У опште, нама подмећати супарничку завист! Из нашег месечног нрегледа нико то није могао на нас ни посумњати. И ми се силом чувасмо, да никад ни једне речи, која би нам и саму сумњу таку могла натоварити у грех, не рекнемо бар за икоји лист нашег руФета, само да нам се то не би могло пребацити.) Што онда рекосмо о ириказима у „Гуслама" приказивача —В—, потписујемо и данас. Али ма како да је неповољно наше мњење о њима, ииак ни близу није тако празно исказано као овај одговор „Гусала". Ми ии о ким нећемо никад свој суд негле душ рећи, али на одговор овај не знамо шта и да одгово римо. Тек ово ради илустрације наших књижевничких одно"