Стражилово

1059

СТРАЖИЛОВО

1060

да је ово боље од оног: а) ст. инд. тГк; б) ст. слов. вг.сђ; в ) срп.-слов.; г) да слушам више у Херцеговини аас но сав. Најпослије ту је како ко хоће или како је ко обикао, а ногрешке нема никаке, само ја сам хтио доказати, да вас као примитивно јест и правилније, као што му Даничић и Новаковић ирво мјесто дају. Н. пр. „Заменици вас (сав) отпао је с краја стари наставак г, (ввсћ)." а ) Тагсо исто иучени 11. Будмани има у једном пријеводу вас: г уес »а« Бо1е81;ап" 3 ) — Па онда пишући славенски није разумијевао ст. словенски, но садањи црквени. Ту се огледа и истиче она моја поменута сумња, и ја држим да г. Б. није много држао рачуна о диоби језика, те садањи руско-слов. дијалекат помијешао са ст. словенским, пак опоменут правда се, да дјеца у школи знају само за весв, а то није доста, јер би требало да се г. Б. мало потрудио, пак тој својој дјеци показао, да имаде још- .један језик, који се прије у црквама употребљавао него срп. и рус.-словенски, у коме вас (сав) гласи ввсц а оно в да одговара српском а (с тога вас ), а рускоме е (с тога весд). 4 ) Одговор на 3. Овдје вели, да је као и горе „разумевао црквено-слов. језик". Али ја наводим противу тог ово, те слиједи: Славенски прешло је у нас из грчког и латинског, који су Словене назвали Љ1а^о1 или 8с1аVIп 1, а и од Нијемаца по њиховом 81ауеп. (Дакле није од Руса, као што мисли г. Б.). Зато сад њеки — особито Хрвати — ријечју Славен означавају сва илемена словенска, а кад хоће да обиљеже садањи дијалекат црквени, придодају му спријед црквено- или руско-слов. за разлику од нарјечја ста1 )ог, српског слов. и данашњег језика словеиачког (крањског), који се за бољу разлику зове ново-словенскијем. 6 ) Па и Руси држе разлику, тако за рускослов. имају, као и ми, особит назив мјеште славенски 6 ) а ријечју славлискги означавају исто, што и ми са словенски 7 ). Па и стари наши ггисали су словкнћшн, сдпнг.ш.скт,, словенскг. кцмкг; тако га називље и монах Храбар у својој „записЦи о словима

2 ) Новаковић, Основе, 30. — Виђи Даничића Обдике и основе.

8 ) 81оу1пас Г883. 225. а.

4 ) И данас у црног. и бок. изговору има њеки мукли глас аа ст. слов. те> и ћ као а и е и Сиверс га биљежи е 2 . н. пр. мБгла, магла, црн.-бок. ме-гла, м^ска — ме 2 ска онбнђкт , — опе 2 не 2 к, 2. пад. множ. ме 2 саке 2 , опе 2 не ? ке 2 . 81оутас 1884. 414.

°) Виђи Ј. Живановића: Стару слов. грам. 6., Две три речи о Новаковића ст. слов. грам. 3.

в ) Востокова: Граматика церковно-с л <1 к д мс ка г о азк 1 кл.

7 ) Срезљевског: Древ. слЈклнски пј .илтннкн мсокаго

ИИСКЛ4Л.

словенскијем". 8 ) С ирва и Грци су биљежили уХсбсаа <тд-1о@г]пхђ и (Птоломеј) ^омо^г^о!. 9 ). И Букићевић има назив славенски, али руску редакцију ст. слов. језика биљежи са црквено-слав. 10 ) Из свега тога изводим: да ријечју Славен, славенски и т. д. иогпто је прешло из странијех језика к нама, називљу се сва племена словенска, а нипошто садањи црквено- (или руско-) слов. дијалекат. С тога: са Словен зовемо се сви Словени, онда за разлику остали дијалекти од крањског језиаа имају сви своје ближе означаје, као и овај речени. Тако: старо-словенски, српско-слов., бугарско-слов., руско-слов. и иово-словенски (словеначки, крањски). п ) Сл'/вен(:ки за садање руско-слов. нарјечје употребљава се погрешно и јамачно ушло је из незнања, као што и вели учени Ст. Новаковић за исту руску редакцију: „ Пошто су гго неудесним политичким ггриликама нашега народа из нагпих цркава ишчезле књиге словенске сраскога читања и изговора,- на на њихово место стале књиге словенске рускога изговора, ове су последње, у времена, док се мало и криво знала историја старога словенског језика и његове књижевности, не само скоро сасвим истисле знање сриског чигања и изговора, него су дуго времена и међу ггајученијим људима сматране за прави текст и изговор првашњих старих словенских књига." 13 ) Дакле иошто је нометњама политичкијем застрто било знање о ст. слов. језику, то је из истог узрока неправилан назив прихваћен, који се и сад но иашим основнијем школама скоро искључиво употребљава. 13 ) Одговор на 4. Под 4. се извињује г. Б., да лењ пишу и говоре само интелигентни људи. То није никакво оиравдање. Прије нијесам могао наћи примјера, а ево га сад од човјека филолога. Нек завири у прву читанку Ст. Новаковића сгр. 80., гдје у његову пријеводу с француског о мраву стоји: „Тешко га је видити да лењује." 8 ) пр-кжде оуко Слок-кне. .. . ноуждллх'оу се пнслти слок-кнкскоу р - кчк кезк оустротеннм. Ст. Новаковић, Примери 269. 9 ) Марцео Кунгар. 81оуЈпас 1883. 151. Х оуо ^ г ^ о ! има ујј ^ У ^ в ^ л . Дакле: Суобенои=Свобенои=Слобенои=Словенои-- —Словени. 10 ) Гласник Срп. Уч. Др. Х 1 ј У1. 230. ") Па Словен је и правилније од Славен, као што му свједочи и само постање његово: од слово, словити, говорити. |2 ) Примери VII. ,3 ) Г. Благојевић вели, да се назив славенски употребљава у основним гаколама мјеште црквено-словенски. Доскора па ће и он пропасти. Баш овијех дана дође ми до руку „школска сведоџба" за основну школу овдје у Фочи, која је штампана у А. Пајевића у Новом Саду и ту стоји чисто бистро: „из црквено-словенског језика."