Стражилово

^ Н0УК1? ж шк:Ји,ммМкК ВЛАОНИК И УРЕДНИК ЈОВАН ГРЧИћ.

БРОЈ 34,

У НОВОМ САДУ 21. АВГУСТА 1886.

ГОД. II.

Ш:: о горама још се беле снези, У долини цвета љубичица, А под небом јасно се разлеже Цвркутан.е долетелих тица. Милијуни различних гласова Трепћући се под небеса краде; То у цвету весели се младост 0 доласку плавооке Ладе. Отга с песмом њеном храму журе, Радост сија са њихових лица, ЈГахор витла њине косе бујие Под венцима раних љубичица . . .

СВЕТКОВИНА ЛАДЕ.

Сам, иаслоњен на камеиу хладном, Што га сура маховина скрива, Мирно слушам песме премалећу, А душа ми тужну ирошлост снива. Залуд песме и мирисни венци, И лепота младих свештеница, Кад мој нигде не налази поглед Мени драга и љубазна лица! Њих је живот растурио давно, У пределе мени непознате А најдраже смрт је пограбила, Да се мени никада не врате... Војислав.

НЕВИН СТРАДАО.

ЦРТИЦА ИЗ БОСАНСКОХ 1 ЖИВОТА »Шта застајкујеш? Куда се све осврћеш?

Мислиш ваљда, да ћеш нам утећи?« — кикали су у највећој љутини заптије, који су водили пред собом сељака једног. Јадник ћути, мора да трпи. Иде даље. Онет застане. »Јеси ли чуо! корачај напријед! Шта застајеш?« — и удари га заптија кундаком преко леђа. »Пемој, лијени господине! Љубим ти и руке и ноге! Имам једног сипа код куће, не виђох га, када пођох. Ето, још нијесмо далеко од куће, би ли хтјели да се вратимо, да га видим. Бог свети зна, хоћу ли се ја кући вратити!« сасвим ропским гласом говорио је јадии сељак немилостивим заптијама. »Хајд, вуци се само напријед! — дерао се заптија — какав син? Биће несретник као и ти! Хоћеш да примаш ешкију, да га сакриваш у својој кући! Напријед само, напријед, да те

што приЈе затворимо, на тамо можепт чекати осуду!« Види јадник, да нема помоћи. Пође бржим кораком и дођу тако у варош Б . Одмах га затворе у пајгоре тамнице као великог зликовца. »Велики Боже и свети Никола, будите ми у помоћи; ви видите, да невино страдам . . . Он је побјегао, њега нијесу могли ухватити. Еј, Мирко, Мирко! нијеси ти од оиих старих хајдука, који су бранили ришћанску вјеру, српско име и златну слободу, него си насрнуо на мене мирна човјека. да цијелу породицу и мепе упропастиш. Богомати, буди ми у помоћи! Велики си ти, Боже!« — крстио се и клањао јадни сељак. Осврће се на све стране, нигдје свјетлости, само кроз једну решетку тпто су нешто мало долазили сунчаии зраци. »Јадан ти сам, да на правди Бога страдам!