Стражилово

1227

СТРАЖИЛОВО

1228

је Пије IX., како Љст свира; затим се сав узбуђен дигао, па кад је Љст нице хтео данадне пред-а-љ, загрлио га је папа и кдикнуо: „Ти си ми већ овде дао да уживам у небеској музици; како сам сад тебе чуо, боље разумем, шта су хорови анђеоски." 7. Невац неки у малој једној варошици, отприлике дан хода од Вратиславе, дуго се већ био радовао, како ће Лист доћи у Вратиславу, па је с муком заштедио себи толико новаца да може доспети до Вратиславе и провести онде један дан. Љст дође у Вратиславу а певац се онамо уиути пешке па чим је приспео, пожури се у књижару, да купи цедуљу за коицерт, пгго ће бити још то вече. На жалост су све цедул>е биле већ распродане а певац наш није имао толико у џепу, да би могао осгати до идућег концерта. Шта ће сад? Мислио је и мислио и најпосде смисли, да оде самом Љету па да од њега замоли цедуљу. Слављени му уметник одговори, да он не сме располагати с цедуљама, али ће га зато отштетити. Донесе се доручак и добра чаша руменике па се метне пред госта. Баш певац донео до усана чашу токајца а уметник удари први акорд. Певцу застаде залогај у усгих а чаша-му остаде науснах као прилепљена; чисто се скаменио

па не зна, је ли на небу или на земл»и. Нема ту випге ништа од доручка; нуди га и нуди Љст, али он ни да сеприхвати; зинуо а разрогачио очи па слуша ту свирку, што човеку душу слади. Па кад се оиако некако наситио душевио, тада му је тек пријала телесиа рана те се онда добро баш наклопио. Л ист се још мало забављао с њиме и разабрао, да и натраг мора пешке. Па да би се на путу мало могао заложити, даде му леи бакшииг. Ко ће сад с нашим певцем? Ирви се пут свог века данас одвезао кући на поштанских колих, слатко сневајући о божанственој свирци ненадмашног уметника. АФОРИОМИ, (Римски.) ' Зашто изгледају ови великани тако велики ? Зато, јер их људи мере заједно са подножјем, на кОм они сгоје. Кепец осгаје увек кеиец, ма био подигнут високо на брег. Сенека. Права вредност богатства је у души онога, који га има; богатство је добро за оног, који га на добро употребљује, а зло је за оног, који се њим зло служи. Теренциј^е. Чувај сам себе. Д и о н и с и ј е К а т о н.

И з ј а 'в а.

• У 32. броју мога листа у месечном прегледу перијодичне књижевности српске и хрватске за месец јули о. г. регистровано је, да је „Јавор" у свом 30. броју о. г. донео песму једну, која је нре четир године у истом листу угледала света. На то је уредник „Јавора" у 33. броју свога листа, правдајући се, мимогред буди речеио, одиста најивно те бацајући сву кривицу те автомистификације на — старост свог листа, своју преокупираност и насртљивост штампарског шегрта, нашао за нужно, додирнути ствар једну, која се управо мене и не тиче, али би у онаквом облику, како ју тумачи уредник „Јавора", а пред публиком, која не зна право стање ствари, кадра била бацити сенку на моју част. Спомиње наиме уредник „Јавора", како је „Стражилово" лане својим претплатницима остало дужно седам бројева а у отштету им давало књигу, које су садржај претплатници исте године у листу већ имали. „Стражилово" је наиме лане месеца новембра престало излазити са истог разлога, са којега је и „Јавор" године 18Т0. # престао месеца септембра, наиме са тога, што није имало довољно претплатника, да се одржи. А месеца новембра лањске године ја већ нисам више био уредник листу, јер сам уредништво још месеца јулија предао Милану Савићу. Мене дакле не би могао теретити никакав прекор, све да је лањска дружина око „Стражилова" и учинила према претплатницима штогод, што би се морало осудити. Но ја знам, а зна и уредник „Јавора", да дружина никоме није натуривала своје издање, него је оставила претплатницима слободан избор, илн новце или књигу. Ту држим, да о каквом ирљавом послу, како би уредник „Јавора" то да карактерише, не може бити ни разговора. А зимус сам ја од дружине примио власништво листа нод условом, да претплатнике, који наново желе лист држати, а за лањску су годину преплатили, отштетим тиме, што ћу им сувишак урачунати у ову годину. То је тако и било. Но кад ме при свем том уредник „Јавора" као да хоће да сумњичи, да су ми у том послу руке нечисте, то га овим јавно позивљем, да и једпим само иозитивнил1 доказом докаже, да са.м и један само новчиЛ којем своме иретилатнику закинуо. Није ли пак то у стању, То изјављујем, да је уредник „Јавора" у мојим очима оно, што и свака проста језична пиљарица, која је кадра онако насумце без и најмањег реалног основа окаљати туђ образ и туђе поштење а да и не порумени од. стида и срама. ј Г ћ

САДРЖАЈ: Светковина Ладе. Песма од Војислава. — Невин страдао Цртица из босанског живота. Написао Ст. Калуђерчић. — Записи. Од Љ. II. II. — Цртице угљеиом. Од Хенрика ЈНенкјевича. С пољског превео Рајко. — Девети дан. Нутничка успомена. Од X Томановића. (Наставак.) — Меиптззе јиуа!з. Од др. Јов. Туромана. Књижевност. Оцене и прикази. ПГест приповедака Љ. К. Љзаревића. Оцена II. Адамова. — Љстак. Писма Вука СтеФ. Караџића Л/укијану Мушицком. Износи на јавносг Миливоје К. Бранковић. IX. — Листићи. Књижевне новости. — Смесице. — Афорисми. — Изјава. „СТРАЖИЛОВО" излази сваког четвртка на читавом табаку. Цена му је 5 Фор. а. вр. на целу годину, 2 Фор. 50 новч на по године, 1 Фор. 25 новч. на четврт године. За Србију и Црну Гору 14 динара или 6 Фор. на годииу. — Рукоииси се шаљу уредништву а претплата администрацији „Стражилова" у Нови Сад.

СРПСКА Ш1АМПАРИЈА ДРА СВЕТОЗАРА МИЛЕТИћА У Н. САДУ.