Стражилово

Јј ШМ~ЏЖШ Ш ШКМјШ ВЛАСНИК И УРЕДНИК ЈОВАН ГРЧИћ.

БРОЈ 35.

У НОВОМ САДУ 28. АВГУСТА 1886.

ГОД. IX №

П 0 Ч Е Т А К.

кисоке горе Шаре И њених кршних стена, С Авале, Фрушке Горе, Динаре и Ловћена, Чудни се гласи хоре, Биле се горске зову, Па кликћу, к'о да зборе: „Бећ је време да јад српски мине Срби треба да се уједине!" А тице наше горске Веселе лете зраком, Па једиа другу љубе И песмом здраве лаком. Слатки су гласи њини, Одлежу од љих горе, Тице се нешто хвале, Чисто бих рек'о зборе: „Дошло време да нам срећа сине Срби желе да се уједине!" Веселе тице српске Од горе гори лећу, Па летећ зраком српским На сиње море слећу. Море им песму слуша На диже шумне вале; Шумни се вали грле Па хујећ' Бога хвале: „Дошло време да нам срећа сине Срби мисле да се уједине!

Весели вали морски Обале српске плаве, Да цвећу око себе За своју срећу јаве. И сваки цветак одмах Весео главу наже, Да један другом шапне, Да један другом каже: „Дошло време да нам срећа сине Срби хоће да се уједине!" Пољем се срећа осу, На онда даље пође, Па летећ летом брзим Еосовском гробљу дође, Па кад се доле спусти И праху српском приђе, Јуначки ирах оживе, Из гробља глас изиђе: „Терет земљин кО да ће да мине Баш ће Срби да се ујединс!" С Косова радост оде У српске цркве старе, Испуни двери, звона, Певнице и олтаре, И звона стара сама Бесело звонит' сташе, А цркве и олтари Од себе проневаше:. „Дође време да нам слава сине Срби раде да се уједине!" Вл. М. Јоваиови!..

Ин.

ПОД ОБРАЗИНОМ. ПРИПОВЕТКА. НАПИСАДА МИЛЕВА СИМИКА.

укусно намештеној соби седн Динићка, богата млада удовица. крај ирозора па гледа, како се напољу нижу крунне снежне нахуљице, да се после слију у једноставав бео ћилим. И бог зна докле би седила тако замишљена, да је из сањарије не

трже лако куцање на вратих. Иза овога указа се млада девојка. На њојзи је лена оперважена хаљина угасито мрке боје; густа црна коса, што јој нровирује иза онерважене кане, блиста се од сатонљених снежних капљица, свежи јој образи зарудили од зиме на им го-