Стражилово

1259

СТРАЖИЛОВО

1260

једној не нађосмо, да еу еве врлине добре књиге за учење страног језика тако спојеие као у ове две Илијћеве књиге". „Нема ту ничега, што би би било насумце без реда сложено. Једино је, што нам се, вели рецензенат, чини, да је требало још практичније удесити, а то су велика нисмена на 27. и 28. стр. прве свеске; проста писмена су најлепша." — Иза пољског књижевника Чајковског, који се зимус убио, (в. 4. број нашег листа на стр. 132.), остале су силне белеигке, у којима су забележене усиомене његове. Покојник их је написао на неколико дана пред жалосну своју смрт. Успомене ће те сада почети излазити у Љгвову и опсегнуће шест великих свезака. „81оуап", из којега вадимо ову белепгку, вели уз њу ово: „Како је х 1ајковски у животу своме необично много искусио, много света видио и иознао много људи, па како је имао изванредан дар опажања, то се можемо надати, да ћемо у тим успоменама добити занимљивог и драгоценог материјала". — Чигамо у другим листовима, да су шаљиви листови у Београду „М уњ а" и „Грб оњ а" престали излазити. Ми их нисмо добијали, зато слабо и знађасмо за њих. — „V 1 еп ас" одговара нам у свом 35. бр. на нашу белешку (у 33. броју „Стр." на претпоследњем месту у „Књижевним новостима") овако: „Да је језик народних пјесама у Вукову зборнику прави хрватски језик, управо као и српски, о том не двоји више нитко, па ни сами Срби. Што покрај тога има још увијек објестних омладинаца српских, који то нијечу, не одлучује ни мало, већ показује једино, да су таки омладинци куд и камо гори од хрватских младенаца. — Јојп њешто. Недавно забавило Стражилово Вијенцу, што се у роману У ноћи приказују ти српски омладинци онаки, каки јесу, наиме као најљући противници свега, што је хрватско. А има ли их, који маре за Хрвате? Зато поручујемо другу С т р а ж и л о в у: Покажите нам ваљане оригинале, бит ће и копије боље!" — Књижара А. Хетлера у Берлину наумила је, да издаје: 2еН8сћг1:Пз Гиг уег§;1е1сћеп(1е ћл^егаЂиг^е8сћ1сћ1зе, дакле часопис за упоредну историју књижевноности. Доносиће веће самосталне расправе, приопштаваће књижевне новости и оцењиваће разна дела. Уредник је др. Макс Кох, проФ. у Марбургу у университету; сарадника се пријавио већ врло знатан број, а све снаге познате у књижевности. .Годишње ће изилазити 6 свезака, ио 30 до 36 табака, са ценом на свих 6 свезака 14 марака. — Месеца октобра о. г. изаћиће на свет, као што јавља „^јић1јапзк1 2 уоп "', друго поправљено издање књиге дра Григорија Крека „Е1п1еИзип^ 1п <3ле 81ау18сће ћИ;ега^иг^езсћлсћ^е". Та књига — вели „ЦићЦапвк! 2 уоп" — која је имала године 1875. толико уснеха у Енглеској, Француској, Немачкој и међу свима Словенима, добро ће доћи свима онима који хоће темељно да се поуче словенској литератури.

0 М Е 0 И Ц Е. (Иеспички реванш). Увенчани мађарски песник Ј ован Вајда, чијих је песама више преведено на српски а песма „А ћајбп" чак и од три наша песника (види Српске Илустроване Новине за годину 1882. бр. 19. на страни 109.), бавио се једаред у Суботици у кругу својих пријатеља иа се повела реч о томе, како би то било лепо, кад би се Вајда Србима реваншовао те превео што из ког српског песника. Е али како ће, кад не зна српски! Пријатељи се онда досете, да му реч по реч кажу мађарско значење сваког стиха па одаберу за то Змајев „Савет тужним и светоболним душама." Па ево тог Вајдиног превода уиоредо са изворником ТАКАС8 САВЕТ е1кезегес1е1Лз, у11а&1ајс1а1та8 тужним и светоболним 1е1кекпек. душама. Е1б Гај(1а1от е уПа^; Свет^је овај мука жива, Кетбпу ргбћа 1зезћ, 161екпек. Искушење души, телу; Шпсзеп И:1;еп ћекеззе^е Нигде нећеш наћи мира, 8е уагобпак, зе У1(1екпек. Ни у граду, ни у селу.

Е2 а уПа«; бгбк гзЉај ; Е61 зе уе82:1 егге1ттке1з. ВоИо^ а кх е1геј1:б21к, ВоИо^-ок а згегге^езек.

Свет је овај тишма, врева, х 1уства наша он не верма. Благо оном, ко се скрије, Благо ли си калуђер'ма!

Ат1§- 1Гја уа§у, сзак кигсЈевг; Док си млађан, још се бориш, Ве Ш1(1бг1 егбс! е1ћа§;уои, Ал' кад и та снага клоне, Сзо(1а8ап, Муо^а^б^а^ Прислушкујеш, како дивио 82о1пак а гагс1аћагап^ок. Самостанска звона звоне. А уПа^; 1бк, г&с! пећегп!, Свет те гурка, свет те кињи, Е^уге сзак зеП, &уб1;бг 1;б^е(1; Свет те мучи, свет те вређа; Но^у ћа пек1 ћа1за1; Гог(111:82, Ко ти може замерити, К1 уеппе гоззи пбуеп ћо1е(1? Кад окренеш свету леђа! Нав ћ120пу сзак 1:огсШ;8 ћа1:а1}, Јест', окрени свету леђа, Шб2 б 8ет 1збгб(Ик уе1е<1; Та не мари ни он за те; На 1а1з, те^уе!;, бз ћа (Исзег, Кад те види, нрезире те; Акког ереп те^еза1 1зе§-е(1. Кад те хвали, превара те! На а 1зегћек бззгегиг^ак, Јест', терети кад те скуче, Ее1кес1ге зб^е^зе^- Тзоги1, На душу ти надне тмина Нак С8ак еге(1ј ко1оз1;ог1)а, Ти отиди у манастир — 8 1§'уа11)112#бп а јб ћогћи!. — Па се напи добра вина. (Еако чему.) Кад се мизерере славнога оперног комионисте Лилија први пут давало пред Лудвиком XIV., клечао је краљ те је тиме и сав двор приморао да клечи. После псалма заиита краљ познатог шаљивчииу гроФа Филибера Грамона, како му се допада музика. „Дивна за уши, али гро зиа за колена!" одговори гроФ.

САДРЖАЈ: Почетак. Песма од Вл. М. Јовановића. — Под образином. Приповетка. Написала Милева Симића. — Ох, не дај се тако тузи . . . (X. Хајне.) Превео Б. Бранчић. — Цртице угљеном. Од Хенрика Шенкјевича. С пољског превео Рајко. (Наставак.) — Девети дан. Иутничка успомена. Од Л. Томановића. (Наставак.) — Белешке о „ филологичком иверју". Од Јована Живановића. — Књижевност. Оцене и прикази. Каталог српске народне библиотеке у Биограду. Књига трећа. Од —-ћ. — Љстићи. Гласник. — Књижевне новости. — Смесице.

„СТРАЖИЛОВО" излази сваког четвртка на читавом табаку. Цена му је 5 Фор. а. вр. на целу годину, 2 Фор. 50 новч. на по године, 1 Фор. 25 новч. на четврт године. За Србију и Црну Гору 14 динара или 6 Фор. на годину. — Рукописи се шаљу уредништву а нретплата администрацији „Стражилова" у Нови Сад.

СРПСКА 1ШАМПАРИЈА ДРА СВЕТОЗАРА МИЛЕТИћА У Н. САДУ