Стражилово

1289

СТРАЖИЛОВО

1290

Г Л А. 0 Н И К. (Друштво СВ. Саве) у Београду имало је у недељу 24. августа по старом у дворани велике школе свој скуп, где се конститујисало. Врли проФесор велике школе Светомир Николајевић говорио је о значају и задатку друштва, а проФесор гимиазијски Стеван Владислав Ка^ански, песник дивнога „Граова лаза", а заслужни председник „сри. друштва за уметност", прочитао је извештај, шта је све рађено до скупа. За председника је изабран Светомир Николајевић, за потпредседника Стеван Каћански. Изабран је по основним правилима друштвеним и одбор, који ће руководити друштвеним пословима. У тај одбор изабрани су: Ђура Козарац, директор гимназије; проФесор Панта Срећковић; Милан Милићевић; Љуба Ковачевић, директор учитељске школе; калуђер Фирмил и ј ан; Милојко Веселин о в и ћ, писар у војном министарству и уредник „Срнства"; Др. Мих. Вујић, проФесор велике школе; трговац Коста Шуменковић; проФесор Срета Стојковић; Димит р и ј е Ј о в а н о в и ћ и К. П е тр о в и ћ, учитељи и адвокат II. Татић. Милана Кујунџића (Абердара), тога одушевљеног побориика српске просвете, допала је срећа, да као министар просвете и црквених послова одобри основна правила тога кориснога друштва, којега родољубни рад српска мисао чека као озебао сунце. Доносимо ево и та правила у целости, да их и наши штовани читаоци знају; а мислимо, да друштво то не треба тек какве обашка препоруке свима, који се српским именом диче. „Члан 1. Друштво светога Саве оснива се са задатком: да шири просвету и негује национално осећање и врлине у српском народу. — Члан 2. Друштво ће свој задатак вршити: а) издавањем ваљаних књига, слика и песама; б) подизањем и потпомагањем школа, где буде потребно; и в) новчаном помоћу, где ова затребала буде. Члан. 3. Материјална средства набављаће друштво: а) од годишњих улога редовних чланова; б) од улога чланова утемељача ; в) од добровољних прилога и легата (завештања); г) од приређивања беседа, предавања и представа; и д) од продаје својих књига. — Члан 4. Целим друштвеним радом управљаће главни одбор, који ће у Београду становати. Одбор се овај састоји из 18 лица, и то: председника, потпредседника, благајника, два тајника, једног књижничара и дванаест одборника. Одборнике и часнике бира скуп већином гласова на годину дана. Сваке године на главном скупу, који ће се држати о светом Сави у Београду, бираће се нов главни одбор на овај начин: иступиће из одбора коцком половина (дакле 6) одборника, па на њихово место бираће се нових 6 одборника; затим ће се бирати нови чланови на место старих. И одборници, који су иступили, и сви часници могу поново бити изабрани. — Скуп ће овај овом приликом изабрати из своје средине три контролора за преглед рачуна, а одбор ће пре свега поднети скупу извештај о своме раду. — х 1лан 5. Главни одбор постараће се, да се установе пододбори, где буде потребно, а тако исто наименоваће поједина лица засвојеповеренике. Дужност пододбора и повереника састојаће се у том, да помажу главни одбор у вршењу његовога узвишенога задатка у смислу ових правила. — Члан 6. х 1лан друштва може бити сваки Србин и Српкиња и сваки пријатељ Српства и народне просвете. Чланови су: а) редовни, који годишње пет динара улога дају; б) утемељачи, који једном за свагда положе једну сготину динара или по 25 динара годишње за че-

тири године. Сви чланови добијају друштвене књиге бесилатно. Чланови утемељачи добијају дипломе на чланство. — Члан7. Друштво светог Саве неће се мешати у политику и поли" тичке странке. Чланови друштва као појединци могу ирипадати ма којој политичкој странци. — Члан 8. Ако би друштво ово ма којим поводом престало, имаовина његова повериће се на храњење Српској Академији или оном институту, који на место Српског У ченог Друштва дођеАко се за пет година друшт во светог Саве не би обно вило, његова имаовина постаје својином Српске Акаде. мије односно оног института, који би на место „С рпск о г Ученог Друштва" дошао." Читамо у „ОдјеКу", да тај главни скуп „није био најбоље" посећен. У нас је обично сваки покушај у први мах наилазио досад на највеће одушевљење; али је, на жалост, то одушевљење временом све теже иадало, док не би пало испод нуле српског карактеристичног немара. Дај боже, да овај нови појав, немар у почетку, буде знак за боље, те да друштво са тако корисном и узвишеном тенденцијом иросија и процвета плодом својим у свима крајевима српског народа, као што је иросијао мили нам спомен светога патрона његова, првопросветитеља српског, светог Саве. Ускори, боже! (Матица (.рпска). У претирошлу суботу 23. о. м имало је књижевно одељење Матице Српске свој редовни састанак. Иа томе су сасганку решене ове важније ствари: 1. На основу оцене чланова Паје Марковића и Милана Андрића одбијен је „Роман украденог детета" од непознатог писца као дело без и најмање вредности. 2. Трагедија Николе В. Ђорића „Кринка" одбија се већ с тога, што се дознало, чија је, а према распису.награде није требало знати, ко је писац. На оцени је та трагедија била у дра Милана Јовановића-Батута и у уредника овог листа Први се из горњег разлога није ни упустио у оцену дела а други је о делу иоднео непОвољно мњење. 3. „Мој џеп," шаљива игра у 3 чина, која је безиме но била поднесена а поверена била дру Јовановићу-Батуту и уреднику овог листа на оцену, примљена је на основу повољних оцена обојице оцењивача и награђена са 150 Фор. а. вр. У главној скупштини, која је одржана у прошлу суботу 30 п. м., проглашена је била та каграда и отворило се писмо, у којем је било написано име писца — Мите Калића. 4. Награђена је са 300 Фор. а. вр. трагедија Мите Поповића „Цар Јован", коју је песник према оцењивачким примедбама ирерадио и ноиравио. 5. Прочитана је подужа оцена Ђорђа Малетића, којом казује мишљење своје о позоришној игри Мите Поповића под насловом „Наши сељани". Као # што је познато, позоришну је ту игру лањске године препоручио био на награду Јован Ђорђевић, али се неповољно о њој изразио био Милорад П. Шапчанин. Ђорђе Малетић изјављује, да није кадар препоручити дело то у овом облику у којем је сад, те се дакле исто на основу тога мњења а и с обзиром на мњење Милорада П. Шапчанина одбија. 5. Понуда госпође Савке Суботићке, да Матица Српска откупи мемоаре покојног Јована Суботића, који би изнели до 60 штампаних табака, није примљена, јер Матица сад нема средства, да откупи и изда толико дело. 6. У ствари предлога Сандићева о издавању српског речника знања и науке усвојено је мњење изасланог одбора, који налази, да се друштво према књижевним и новчаним приликама не може засад упуштати у издавање тога речника. 7. Што се тиче Сандићева предлога, да се уз Дето-