Стражилово

1307

СТРАЖИЛОВО

1308

таласали се ту у давној давнини бесни морски вали. Кад је то време било ? Као што рекосмо, врло давно, свакако пре тако зване гладијалне епохе, у којој је лед покривао највећи део данашње Европе. Да је у том добу већ постојала Угарска као суха земља, за то има више сведочаба. То показују остатци од животиња онога доба, који се налазе на више места у Угарској. Тако има и учитељска школа у Сомбору један зуб од мамута, грднога слона глацијалне епохе, који је нађен у бачком Потисју. А и на бреговима виде се често трагови некадањих глечера. Међу осталим може то да се примети и на Харшању, брегу код Вилања (у Барањи). Јужна страна тога брега је голет, а у стене његове упаране су многобројне бразде, које теку од венца према подножју брега. Овога лета био је на том брегу професор пештанског свеучилишта Сабо, који је себи многе заслуге стекао за геолошко познавање Угарске. Као што ми је његов пратилац на том путу, професор Петер из Печуја причао, мисли Сабо, да су оне бразде на стенама трагови од некадањих глечера. Кад је било глацијално доба у Европи, то једва да се даје исказати бројевима. Ипак су астрономи израчунали, да је то доба морало бити највећма развијено пре 210.000 година и да је престало од прилике пре 80.000 година. Бачко је море пак још много старије. Далеко би нас одвело, кад бисмо се овде упустили да говоримо о приликама, са којих је то море престало. Који се читаоци за то интересују, моћи ће то читати у пишчевој већој расправи „Баре у Бачкој", која ће изаћи у једној од идућих свезака Летописа. Да се вратимо самим барама. Као што рекосмо, те су баре лековите у многим болестима, али се до скора у њима купали само прости људи, јер не беше на њима саграђене ни купке нити беше у опште ичега, што би могло примамити бољи свет, да тамо долази. Само најтежи болесници, којима већ никакве страноземске купке нису помогле, долазили би гдекад на бачке баре поред свих тешкоћа, које су биле са тим скопчане. Још пре много година мислили су неки о томе, како би се бар једна од тих бара дала уредити као сувремено купатило. Тако се већ у једној маџарској књизи од год. 1843.*) помиње то за ПалиИ код Суботице, која је највећа бара у Бачкој. Али дотични писац преломио је уједно штап над тим планом, поглавито из разлога, што квантитативан састав бар*) То§;шо 1Јајоз, Кећапу агб Ма&уагћоп 48уапуу12еп-61, РевЈеп, стр. 29.

ске воде не може бити постојан, него се мења и по годинама и сваке године по годишњем времену. Него то стручњачко мгвење није поплашило подузетне Суботичане. Што су себи једном у главу уселили, то су хтели по што по то да изврше. То је стари обичај Буњеваца! И збиља подигоше се год. 1853. неколико лепих зграда на Палићу, купка се отвори и на брзо разгласи. Сваком годином поче она све више да цвета и сада је Палић омиљено место, на ком се радо скупљају сви Бачвани, који траже лека, одмора или весеља. Па и шпорт се тамо већ у велике тера. Где су пре само жабе крекетале, оре се данас звуци модерне музике и развијали су скоро сасвим старе музиканте. И преко у Банату, где се такођер у Потисју налазе сличне баре, пониче у новије доба једна купка на бари. То је Русанда код Меленаца. Деоничарско друштво отворило је год. 1868., али је већ после две године морало да нанусти. Средства друштва не беху довољна. Истом неколико година после жртвом покојног меленачког трговца Јосифа ЕлајиИа подиже се наново купка на Русанди. Год. 1879. отворише је свечано. Лепе зграде красе сада Гусанду, а приход од њих ужива по Клајићевом завештању српска црква у Меленцима. Као што с радошћу чујем, ово купатило врло лепо напредује. Успех Суботичана није давао мира њиховим суседима у Немеш-Милитићу. Зашто не би и они могли имати купатило, кад је и код њих под селом лепа красна бара? Пролетос склопише у потаји деоничарско друштво, да се околна села не досете, јер и та имају своје баре, које су дакако све из реда лековите. По првој тачци штатута могли су деонице добити само рођени Немешани. Тако је било и право, само Немешани нека се од баре обогате, а не да вуку корист од њиховог блага — којекакви Чивути из белога света. Штета, што су само заборавили, да тамо, где се мисли подићи купатило, треба дубље руку у џеп турити. Како се изненадих, кад једнога дана лепога месеца маја ове године узех у руку сомборски маџарски лист и нађох у њему објаву дотле непознатог купалишног одбора, којим се публици јавља, да је основано ново купатило у Немеш-Милитићу. Исто има по огласу сва својства као и Палић, а састарано је за сваку удобност гостију. „Позива се општинство, да ново купатило посећује што многобројније." Обрадовах се, кад видех, да опет једној бачкој бари предстоји лепша будућност, ма да је у објави само онако од ока речено, да је ново купатило сасвим као и Иалић.