Стражилово
ОТРАЖИЈОВО
$ ИI ВЛАСНИК И УРЕДНИК ЈОВАН ГРЧИћ.
БРОЈ 38.
У НОВОМ САДУ 18. СЕПТЕМБРА 1886.
ГОД. II.
С
^ ^ ад сам некад срећних дана Жељи маха био дао, ■г1> . т , Над о сам се много, много, Те сам наде опевао. Опев'о сам радост, срећу, Љубав, цвеће, што мирише, Ал варљиве наде ове Лагано ме оставише. Па да дулга не би на њих Вероломне било жао, Ја сам песме пламу дао, А плам их је прогутао.
Ал је одмах вечна правда Сама можда друго хтела, Да подигне оборено, Створи наде из пепела. 'Го је тобом учинила Ти не слутиш јоште млада, Да си својим погледима Обновила олтар нада. Ево песме с тог олтара, Где се слави слика твоја, Непозната познанице, Обновљена веро моја! А. Г.
НОД ОБРАЗИНОМ.
адивоЈ таман од некуд дошао, на скинув оперважене рукавице почео трти своје озебле руке, када му уђе момак и рече, да је слада госпођа Софија Стојшићка, да оде њој, чим дође кући, има с њиме да говори о врло важној ствари. »0, о,« мислио је Радивој, »ти су батп по што по то наумили да ме ожене ; ова,ј позив зацело ће се тицати моје женидбе.« Затим даде слузи неки налог па се крене, камо је био позван. Госпођу Софију затекао је у соби саму. Она га љубазно дочека и ионуди га да седне. »Ја мислим, да сам тачан«, поче Радивој, пошто је сео. »Као увек«, одговори му Софија. »Ја ћу вас«, настави, »можда од чега задржати, али
ПРИПОВЕТКА. НАПИСАЛА МИЛЕВА СИМИЂА. (Наставак.) ако ћемо нашто, и ја сам вас звала због важна посла«. »Изволите ми само рећи, у чему је ствар.« ».Синоћ сам добила од мога мужа нисмо, у којем ме, мимогред буди речено, кара, што сам иза њега тако дуго остала, па ме сад зове, да се пожурим кући. И помислите само, ако ме, вели, неће примамити он, оно да се пожурим већ с тога, што ће у другу Среду, дакле за неких десет дана, бити код нас у Н. лепа забава, коју приређује трговачка омладина.« »А, тако није требао рећи«, тешио је Радивој; »у осталом срећа, што се само шалио.« »Али манимо се тога; најпосле, то је за вас споредна ствар, зашто ја треба да идем кући, за вас је главно, што се код иас приређује та забава«