Стражилово

1353

СТРАЖИЛОВО

1354

створена за најивву струку. Замера јој додуше и понешто, али се нада, да ће се те мане вежбањем и пажљивошћу лако моћи одстранити. У главном пак вели, д«, и Загребачка публика и тамошња позоришна управа могу бити задовољни са Бандобранском. — Ми са своје стране честитамо младој Српкиљи лепи успех и желимо, да даље уметношћу својом подичи и себе и свој народ. Но не можемо овом приликом и да се не начудимо, што неки наши листови употребљују успех Бандобранске на то, да нападају на управу народног позоришта и на одбор, као да је Бандобранској отказано било с тога, што не би имала дара. Ко је ту ствар пратио, знаде добро, да је младој тој глумици само зато било отказано, што је за њену струку, за најивну, већ ангажована бала такођер даровита Милка Максимовићева, те је Бандобранска била прекобројна.

КЊИЖЕВНЕ Н0Б00ТИ, — Изашла је 138. свеска Народне библиотеке браће Јовановића. У тој је свесци довршена приповетка Ј. И. Кр аш е в с к о г : „К р в а в о з н а м е њ е" Осим тога је у тој свеси,и још и „1утња", Фантасгична приповетка из тринаестог столећа, коју је такођер нанисао Ј. И. Краш евски. — Изашла је трећа свеска за ову (IX.) годину Јагићева: „Агсћ1у-а !иг 81аУ18сће РћПо1о§;1е 4 ' с овим садржајем: А. Брикнер приказује „Један белоруски Сос1ех Ш1зсеИапеив из библиотеке грОФа Рачинског", у коме између осталога има у прози и из неке „српске" књиге роман о Тристану и Анцелоту, као и о Бову; текст о Бову, вели Брикнер, задржао се у облику још из ХУ1. века, а обоје имају пуно трага, да су отишли тамо српско-хрватским посредовањем из каквог талијанског оригинала, па нам показују тако пут, којим су ти романи прешли у руску књижевност, а то је, вели тај научник, питање, које је пре нерешено остало. — Затим В. Неринг приказује драматизовану повест Јосифову: Јбге^о^ од Николе Беја, једнога од најстаријих пољских песника. — Даље пише В. Јагић о легенди св. Катарине ло старо-хрватској редакцији и приопћује једну такову легенду у старом хрватском језику, као што му је припослао Фрања Микулчић, парох у Св. Јакову код Краљевице у хрватском приморју, а коју је исти нашао у архиви капитолској на Ријеци међу разним писменима из XVII. века.— Ј. Хануш бележи „Нека словенска имена арменског и турског порекла." — Јагићев ученик Ј. Лос (из Фрајбурга) изнео је „Исправке у ремском јеванђељу," као што их је похватао у Ремсу из оригинала. — У „Приказима" исправља Т. Корш Миклошићеву књигу: ГНе 1зигк18сћеп Е1ењеп1:е т (1еп 8и(1о81з- ип(1 081}-еигора18сћеп 8ргасћеп, ЛУ1еп 1884., (што је почео још у VIII. годигш Агсћ1у-а стр. 637.—651.) — Међу „Ситницама" тумачи наш вредни С т. Новаковић „Изразе себрв, поч'тенв и м'ћроп'ш и н а у старосрпском преводу синтагме од М. Бластареса," па је дошао до резултата, да почвтенв према грчком вг>п(А,од означаваше племиће и уопште привилегисане. Кад у Србији нестаде привилегисане класе, морало се изгубити и правничко значење речи п о ч б т е н б , те п о ш т е н значи данас само још уопште човека поштовања достојна, неокаљана карактера. Противно томе стоји се б р б за грчко вшвХц^. Из тамо наведеног цитата, вели Новаковић, види се, да нису сви себрБ1 били слободни, т. ј. да се изрази себрв и сво 6 одбнб не покривају. Разлика у кажњењу је она, какву знамо из Душанова законика. Није тако јасно, вели, шта

управо значи м^ропвхг. и м ћ р о п б ш и н а. Питање то не може се друкче решити, него да се са сваке стране испитају сви закони и обичаји о економном положају земаљског поседа и о одношају разних класа становиика у старој српској држави једне према другој. Па из неких навода изводи, да је м ! ј роп'шина грчко лссдосула, тв м-ћропвхв ттаотход. Али у српским споменицима долази, каже, и израз парикв, очевидно ттаоошо^. Према томе требало би, да је парикв и мћропБХБ једно и исто, и да једно према другом тако стоји, као н. пр. парамоунБ и стража, што би била слична паралела између какве стране узајмљене речи и њеног превода у словенском. — Затим В. Јагић обраћа пажњу на песму: „0 Алексију божијему благодату", што је ове године изишла у „Бршљану" (види бр. 4.—7.), а прибележио је др. Ф. С. Краус. Између осталога вели: „Срби немају ни близу толико хришћанских легенда као Руси, у прози наћи ће се по свој ирилици легенда о Алексију и у српским рукописима. У овај мах могу да опоменем само на српском панегирик из XIV. века у Хлудовој збирци, у којем по опису Андр. Попова, (стр. 406.) збиља та легенда долази, и то, као што нас он уверава, у исгом старом словеиском преводу, који је по Срезњевском у руским тексгима већ из XII. века доказан (Св г ћдћшн и Замћтки, бр. 31.). И Безсонов у својим Кал-^ки перехож^е I. 153. приопћује неку српску редакцију легенде те у стиховима, за коју се каже, да је забележио неки II. Кирил Андрејевић у Старој Србији. (?) Одломак опомиње јако на духовне стихове, као што су у босанским књижицама (н. пр. код Дивковића): да је пореклом са запада, сведочи и овај стих: „Крсги њега паиа Инокентиј," о чем црквена слов. легенда ништа не зна. На стр. 723—732 у истим Кал-ћки перехож1е још једаннут износи Безсонов исту легенду у српским стиховима, сад с неким другојачењем ирема горњем одломку, али у целости Ту се каже, да ју је забележио неки Марко Вуковић! Да ли је овај Андрејевићев Фрагменат само наставио или су оба текста из неког општег трећег извора, који не нађоше за добро одати, засад не знам. Безсонов очевидно избеже одговор на то." Прештампавши целу ту Краусову песму из „Бршљана", а обележивши; знацима сумњиве му стихове, Јагић сумња, да је права народна, али и ако је, „вреди само као врло слаб одјек грчко-слов. легенде", појезије у њој нема скоро ни мало па одлучно пориче, шго Краус тврди, да су је Срби примили од Бугара. Краус наиомиње тамо, да је чуо ту песму од некога Мића Косовића у Босни у Подрињу (село Рочевићи). Добро би било, ко дође у прилику, да се расиита тамо, а можда и другде у нашим крајевима, да ли је позната народу овака легенда, и ако, да се прибележи у облику, у ком је позната. Ради даљег испитивања ју је и прештамиао Јагић у свом часопису. — Из свеске (6. и 7.) листа „Гусала" дознајемо за врло красну књижицу Влад. Карића: „Школовање у Србији и његови реаултати. Поклич мисленим људима свих странака". Штампарија задруге штамп. раденика, на 8-миии, стр. 71., цена 80 пара. Вадимо ове податке, који ужасно илуструју грозно стање тамошњих школа, у зао час по Српство, као што су и она Факта споменута у 35. броју „Стражилова" из Матићева чланка (у нашем „Гласнику"): „Мора човек од ужаса бледити и црвенити, кад види, да Турци из Румуније на својих 175.000 душа имају 763 школе; а Бугари из Румелије на својих 580.000 душа имају 890 школа, док независна краљевина Србија на своја два милиона становника има 631 школу. Па и од ових је мал' не половина иразна с тога, што се њини учитељи усуђују помислити, е су сем